Koliko je pouzdana nemačka vojna podrška Ukrajini?

Nemački socijaldemokrate i demohrišćaniimaju problem: u tri istočne savezne pokrajine, Saksoniji, Tiringiji i Brandenburgu, nedavno su održani izbori i svuda je rezultat bio sličan: veliki dobici za desničarsku Alternativu za Nemačku(AfD) i novoosnovani levi Savez Sara Vagenkneht (BSW).

I AfD i BSW se protive nemačkoj pomoći Ukrajini. Obe stranke žele da se Nemačka zalaže za mir između Rusije i Ukrajine, čak i ako to ide na štetu Ukrajine. Savezna vlada kancelara Olafa Šolca predvođena SPD-om i opozicioni CDU žele da vojno ojačaju Kijev u odbrani od Rusije, koliko god to trajalo.

Da se radi samo o sukobu s AfD, to bi za CDU i SPD bilo manje problematično: niko ne želi u vladu s tim ekstremnim desničarima. Ali većina protiv AfD u tri savezne pokrajine moguća je samo ako je BSW uključen u koaliciju. A ovaj savez ostaje pri svom zahtevu: zajedničke koalicije su moguće samo ako se pokrajinske vlade izjasne za mirovne pregovore s Rusijom, prenosi DW.

Ne postoji spoljna politika Brandenburga

Pomoć Ukrajini zapravo uopšte nije tema pokrajinske politike. Predsednik pokrajinske vlade Brandenburga Ditmar Vojdke (SPD) je sarkastično izjavio kako Brandenburg nema sopstveno ministarstvo spoljnih poslova i odbrane „i to se neće promeniti ni u sledećoj pokrajinskoj vladi“.

Politolog Henning Hof iz Nemačkog društva za spoljnu politiku ukazuje pak na ankete koje pokazuju da čak ni među pristalicama BSW-a tema podrške Ukrajini nije imala veliku ulogu u izbornoj odluci. Stoga zaključuje: „Zahtevi BSW-a u tom smeru stoje na slabim temeljima i potpuno su preterani, ako ne i arogantni.“

Alarm kod CDU u Berlinu

Mogući koalicioni partner BSW, koji radikalno odbacuje sadašnju nemačku politiku prema Ukrajini, zabrinjava i savezne političare. Predsednik CDU Fridrih Merc jasno kaže:

„Naš stav se neće promeniti zbog jačanja AfD-a i BSW-a. Ako Ukrajina padne, sloboda cele Evrope biće ozbiljno ugrožena.“

Roderih Kizeveter (CDU) političar za bezbednosna pitanja ide još dalje i za DW je izjavio da njegova stranka ne sme BSW-u učiniti nikakve ustupke po pitanju pomoći Ukrajini.

„Jer upravo je to strategija BSW-a, doprineti neverodostojnosti stranaka demokratskog centra i tako ih oslabiti. BSW je produžena ruka Kremlja.“ Saradnja s BSW-om „bila bi jednaka samouništenju“, kaže Kizeveter.

Novi tonovi Olafa Šolca

Kancelar Olaf Šolc i dalje želi da vojno pomaže Ukrajini, ali sada sve više naglašava ulogu Nemačke u postizanju mira. U svojoj poslednjoj video poruci rekao je da većina u Nemačkoj očekuje da se iskoriste sva diplomatska sredstva kako bi se postigao pravedan mir. „Sada je vreme za to.“

Međutim, trenutno nema konkretnih diplomatskih nastojanja Berlina.

Postoji, međutim, jedna opipljiva promena kod Šolca: što se tiče isporuke oružja, savezni kancelar je do sada uglavnom delovao u skladu s američkim predsednikom Džozefom Bajdenom i uvek čekao odluku iz Vašingtona pre nego što bi i sam doneo odluku.

Na pitanje da li će ukinuti ograničenje za korišćenje isporučenog oružja na ciljeve u Rusiji ako Bajden to učini, sada je odgovorio: „To nije u skladu s mojim ličnim stavom. Mi to nećemo učiniti i za to imamo dobre razloge.“

Još uvek nema nikakvih koalicionih sporazuma BSW ali politolog Hening Hof veruje da će već sama razmišljanja o tome narušiti verodostojnost nemačke politike prema Ukrajini:

„Nemački saveznici se pitaju šta to znači za pouzdanost Nemačke, pogotovo jer je savezna vlada prepolovila pomoć Ukrajini u budžetu za 2025. s osam na četiri milijarde evra, i time poslala fatalan signal, odnosno nije učinila dovoljno da otkloni utisak slabljenja napora.“

Tramp hoće da SAD „izađe“ iz Ukrajine

Predsednička kampanja u SAD dodatno povećava nervozu u Berlinu. Dok je aktuelni predsednikBajden na Generalnoj skupštini UN ponovo izjavio „Nećemo posustati u našoj podršci Ukrajini“, republikanski kandidat Donald Tramp izražava sasvim drugačije stavove.

Bajden i potpredsednica Kamala Haris – Trampova suparnica u kampanji – uveli su SAD u rat, rekao je Tramp na jednom predizbornom skupu. „Sada nas ne mogu izvući.“ Samo on kao predsednik mogao bi izvući SAD iz rata: „Ja ću to rešiti. Moramo izaći.“

Ako Tramp pobedi u novembru i prekine američku podršku Ukrajini, novi teret bi pao na Evropljane, posebno na Nemačku, koja daje najveću pomoć.

U godini savezne izborne kampanje 2025. to bi bila komplikovana situacija za sve nemačke stranke koje čvrsto podržavaju Kijev. Tada bi BSW opet mogao biti potreban za koalicije i postavljati zahteve za završetak pomoći Ukrajini.

Bajden dolazi u Nemačku

Hening Hof i dalje vidi stabilnu podršku nemačke javnosti za politiku podrške Ukrajini koju vodi savezna vlada. No, on smatra da je „problem više u tome što savezna vlada (kao i demohrišćanska opozicija CDU/CSU) doduše potvrđuje da će podržavati Ukrajinu ‘koliko god bude potrebno’, ali nije jasno: u koju svrhu? Ako je cilj prisiliti Rusiju na pregovore, onda dosadašnje mere nisu dovoljne. Samo ako se Putin nađe pod vojnim pritiskom, pristao bi na pregovore“, uveren je Hof.

Predsednik Bajden najavio je sredinom oktobra sastanak pristalica pomoći Ukrajini u Nemačkoj, verovatno u američkoj vazdušnoj bazi Ramštajn. To bi mogla biti poslednja prilika pre američkih izbora da se saveznici podstaknu na još veću pomoć Kijevu.

Nasuprot tome, bliži odnos velikih stranaka, socijaldemokrata ili demohrišćana, s BSW-om podstaknuo bi sumnje u pouzdanost savezne vlade.