Foto: EPA-EFE/ALEXEI NIKOLSKY Kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, ruski predsednik Vladimir Putin obećao je da će osvojiti prestonicu Kijev za tri dana. 18 meseci kasnije, to se još nije dogodilo, uprkos tome što je Kremlj potrošio više od 60 milijardi dolara na rat, kaže Geri Šmit iz američkog Instituta Enterprajz, sa sedištem u Vašingtonu, za Glas Amerike.
“Svi su pratili koliko novca Kremlj troši na rusku vojsku i govorili da će ona imati velike kapacitete”, podsjeća Šmit.
Ekspert Atlantskog saveta za strategiju i bezbednost Ijan Bžežinski veruje da je bilo planirano da invazija na Ukrajinu bude kraktoročna vojna kampanja, koja je međutim sada postala produženi sukob.
“Sada su u defanzivi. Nažalost, dato im je mnogo vremena da učvrste rovove i naprave minska polja. Nije reč o borbenoj snazi svetske klase, ali je ta snaga i dalje velika“, smatra Bžežinski, sin Zbignjeva Bžežinskog, čuvenog američkog savetnika za nacionalnu bezbednost u eri Hladnog rata.
U ruskoj vojsci trenutno ima oko milion vojnika. Šmit smatra da zbog gubitaka u Ukrajini, a uprkos mobilizaciji, njeni veliki delovi nisu spremni za borbu.
“Nekada su bili sila u oklopnim operacijama. Međutim, bez kombinovanih operativnih kapaciteta, potrebne logistike i kombinovane upotrebe vazdušne sile, to više nije slučaj”, kaže Šmit.
Bžežinski ističe da je sukob u Gruziji u avgustu 2008. godine razotkrio slabosti u disciplini, komandi i strukturi ruske vojske,
“To je bilo loše. I Putin je obećao da će promeniti stvari i krenuo je u realizaciju plana za modernizaciju vojske u roku od 10 do 15 godina”.
Moskva je započela tranziciju na moderniju i kompaktniju vojsku, sa taktičkim bataljonima po ugledu na zapadne. Međutim, Šmiit naglašava da je takođe zarad kompromisa prioritet dat kvantitetu, a ne kvalitetu jedinica, te da je vojni vrh preuveličavao kapacitete da bi zadovoljio političke lidere. Reforme, kako ocenjuje, nisu bile toliko efektivne.
“Većina novca nije se trošila na poboljšanje vojske, već je išla je u džepove generala i vojnih podugovarača ”, ističe Šmit.
Rusija se sada suočava sa problem ljudstva u Ukrajini. Samo povećanje broja vojnika neće biti od pomoći i neće biti lako, kaže Filip Bridlav, penzionisani general američkih vazduhoplovnih snaga i komandant NATO snaga u Evropi od 2013. do 2016. godine,
“Ako mislite da je Rusija gotova, grešite. Ima još mnogo kapaciteta. Međutim, Putin bi morao da uloži ogroman politički napor da nastavi da mobiliše snage i radi neke od stvari koje će možda biti potrebne”, naglašava Bridlav.
Američki eksperti za Glas Amerike kažu i da čekaju da vide kako će plaćenici iz grupe Vagner reagovati na smrt vođe Jevgenija Prigožina, koji je stradao u avionskoj nesreći za koju pojedini optužuju Putina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
