Koliko je spreman da rizikuje glavni Putinov sledbenik: Šta bi bilo sa Lukašenkom ako bi uvukao Belorusiju u rat u Ukrajini?

Ruski vojnici, koji su bili masovno raspoređeni na beloruskoj teritoriji, su 24. februara pohrlili preko granice i ušli u Ukrajinu, koristeći belorusku teritoriju kao platformu u okviru najveće invazije u Evropi od Drugog svetskog rata.

Ali beloruski lider se nije ratu pridružio direktno niti je svoje trupe poslao u borbu, povremeno tvrdeći da smatra da se invazija „oteže“.

Sada sastanci Lukašenka i Vladimira Putina ponovo bude strahove da će on ubrzo da uđe u konflikt. Lukašenko je rekao da će Belorusija i Rusija rasporediti grupu zajedničkih vojnika i da će predstojećih dana na vojne vežbe u njegovoj zemlji da dođe više hiljada ruskih vojnika.

„Ponovo naglašavamo da su zadaci grupe regionalnih snaga u potpunosti odbrambeni. A cilj svih aktivnosti koje se u ovom trenutku izvode je pružanje adekvatnog odgovora na delovanja u blizini naših granica“, navodi se u saopštenju ministra odbrane Belorusije Viktora Hrenina.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je juče digao uzbunu na sastanku G-7, predlažući da se pošalju mirovnjaci UN na granicu Ukrajine i Belorusije da bi se Lukašenko sprečio da izazove „provokaciju“.

Uprkos znacima upozorenja, postoje značajne sumnje da je Lukašenko spreman da uključi sopstvene snage u rat, koji Rusija gubi u Ukrajini, čak i ako je pod pritiskom Putina, navodi se u analizi Gardijana.

„Putin naravno ima veliki uticaj. Ali ne može da ubedi Lukašenka da izvrši političko samoubistvo“, rekao je Artjom Šraibman, beloruski politički analitičar i spoljni stručni saradnik u Karnegi zadužbini za međunarodni mir. „Upravo iz tog razloga smatram da će Lukašenko definitivno pokušavati da pruža otpor svakoj inicijativi da se njegove snage uvuku u rat.“

S druge strane, dodao je, „ne mogu da se kladim da će u tome zauvek biti uspešan. Postoje načini na koje Rusija može da deluje, a koji bi isprovocirali Belorusiju da uđe u sukobe.“

Ako ne bi poslao sopstvene trupe u borbu, Lukašenko bi mogao da omogući razmeštanje ruskih trupa na beloruske granice da bi se savladala ukrajinska odbrana ili možda da omogući Rusiji da iskoristi Belorusiju kao teren za obuku za neke od na više desetina hiljada mobilisanih Rusa.

Prema beloruskom Projektu Hadžun, grupe aktivista za monitoring, zajedničke vežbe možda mogu da budu održane u blizini nekoliko opštinskih zgrada u gradu Jeljsk na samo 17 kilometara od ukrajinske granice.

Grupa je izvestila da su otkazani časovi u muzičkoj školi u blizini policijske stanice i administrativne zgrade. Lokalcima je takođe rečeno da ne snimaju novu kolonu blindiranih vozila, koja uskoro treba da stignu, saopštila je organizacija.

Kondar Muzika, nezavisni analitičar u domenu odbrane i direktor Rohan konsaltinga, napisao je da nekoliko organizacija nadzire poziciju beloruske vojske jer su te oružane snage „relativno slabe i tu nema ničega, osim Lukašenkove retorike“.

Vojska bi morala da mobiliše 20.000 ljudi da bi dostigla punu borbenu snagu, napisao je. I bilo bi dovoljno vremena da se uputi strateško upozorenje ako bi Belorusija počela da mobiliše i pomera svoje vojnike ka granici.

Međutim, Belorusija održava najintenzivnije vežbe od Hladnog rata, napisao je. „Minsk je testirao sve kapacitete kao da se priprema za rat.“

Kako je naveo, postoje tri moguća objašnjenja za njeno ponašanje.

„Prvo, pripreme za NATO napad; drugo, da se ukrajinske snage vežu za lokacije u blizini granice da bi se sprečilo njihovo razmeštanje na druga područja; treće, priprema napada na Ukrajinu“, rekao je.

Kako je ukazao, on je za sada usredsređen na opcije dva i tri.

Video-snimci ukazuju da umesto da Rusija premešta teško naoružanje u Belorusiju u sklopu priprema za napad na Ukrajinu sa te teritorije, događa se suprotno. Belorusija šalje tenkove, municiju i kamione iz sopstvenih skladišta u Rusiju. Beloruski Hadžun projekat je objavio video-snimak osam tenkova T-72A, koji su transportovani iz Minska ka Rusiji, a kako dodaje, svedoci su videli 15-30 tenkova i najmanje 28 kamiona „ural“.

Franak Vjačorka, viši saradnik beloruske opozicione liderke Svetlane Tihanovske, rekao je da ne veruje da će beloruske trupe aktivno učestvovati u ratu u Ukrajini.

„Dosta sumnjam u to, nemamo nikakav povod za takvo razmišljanje. Zaparvo, naprotiv, vojni lideri pokušavaju da smire trupe, tvrdeći da se neće mešati u rat, pošto su vojnici veoma zabrinuti zbog uspeha Ukrajinaca, koji primećuju. Niko ne želi da se bori za Putina“, rekao je.

Vjačorka je rekao da beloruska vojska nema kapacitete da se bori u Ukrajini.

„Nemamo vojnike ili vojnu opremu. Dosta vojne opreme je već predato Ruskoj Federaciji. Sve što je moglo da se upotrebi je već upotrebljeno. Malo ima vojnika u borbenoj gotovosti, do sedam hiljada, i nisu spremni za operaciju napada.“

Ipak, veće pitanje bi moglo da bude političko. Pošto je preživeo protestni pokret 2020, Lukašenko neće hteti da dodatno rizikuje svoju poziciju zarad rata, koji je prema nezvaničnim istraživanjima, izuzetno nepopularan u Belorusiji.

„On ne želi da bude uvučen u rat zbog toliko mnogo rizika koje to može da stvori za njega“, rekao je Šraibman, ukazujući da istraživanja pokazuju da manje od deset odsto Belorusa podržava direktno učestvovanje u ratu u Ukrajini.

A pošto je Rusija sada u povlačenju, pridruživanje ratu bi moglo da veže njegovu sudbinu za invaziju koja će verovatno završiti neuspešno.

„Autoritarni vladari nisu baš dobri u preživljavanju vojnih poraza“, rekao je.