Koliko je svet daleko od nuklearnog rata? 1Foto: EPA/KCNA

Rusija je interkontinentalnom balističkom raketom, na državni praznik Dan dostojanstva i slobode 21. novembra, napala ukrajinski grad Dnjepar.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je da je u ratu prvi put upotrebljeno oružje koje može da nosi nuklearno punjenje.

Prema informacijama koje je objavilo ukrajinsko vazduhoplovstvo, raketa je lansirana iz Astrahanske oblasti Ruske Federacije. Osim toga, Rusija je lansirala i aerobalističke rakete i nekoliko krstarećih projektila, prenosi VOA.

Neki od njih su uništeni, objavljeno je na Telegram profilu ukrajinskog vazduhoplovstva. Rusija je vojne aktivnosti intenzivirala pošto je Ukrajina upotrebila zapadne rakete dugog dometa ATACMS i “Storm šedou” u napadima na regione Brjanska i Kurska u Ruskoj Federaciji.

Ruski predsednik Vladimir Putin je na to odgovorio promenom ruske nuklearne doktrine, proširivši uslove za upotrebu nuklearnog oružja.

Interkontinentalne balističke rakete mogu da nose nuklearne bojeve glave – zbog čega se postavlja pitanje koliko je realna opasnost od nuklearnog sukoba i kako bi zapadni saveznici Ukrajine trebalo da reaguju – što su istraživali ruski i ukrajinski servisi Glasa Amerike.

„Zapad bi trebalo pažljivo da sluša Putina“: Kremlj o mogućem naoružavanju Ukrajine s nuklearnim oružjem

Stanje borbene gotovosti ruskih nuklearnih snaga

Praćenje borbene gotovosti ruskih nuklearnih snaga prioritet je američkih obaveštajnih službi, objašnjava Metju Ban, stručnjak za nuklearno oružje i bivši savetnik u administraciji predsednika Bila Klintona.

„Koliko nam je poznato, oni su u pripravnosti. Sjedinjene Države bile bi u zabludi, kada ne bi verovale da bi Rusija mogla da upotrebi nuklearno, ukoliko želi da ga upotrebi”, smatra Ban.

Poslednji put, prema Banovim rečima, američki obaveštajci su ozbiljno razmotrili opasnost da Rusija upotrebi nuklearno oružje za udar na Ukrajinu krajem 2022. godine nakon uspešne kontraofanzive ukrajinskih oružanih snaga u oblastima Harkova i Hersona.

„Postoji mišljenje da ukoliko Ukrajina dostigne da bude ozbiljna pretnja Krimu, za šta su šanse pedeset odsto, da bi se Rusija pod tim okolnostima opredelila za upotrebu nuklearnog oružja“, kaže Džon Erat iz Vašingtonskog Centra za kontrolu naoružanja i neproliferaciju.

Erat veruje da je mala verovatnoća za tako nešto. On podseća da su tokom protekle dve godine pređene moge, kako ih označava, crvene linije, za tako nešto.

„Bili smo svedoci pretnji, direktnih i indirektnih, upotrebom nuklearnog oružja. Razgovaralo se o slanju tenkova, borbenih vozila Bredli, dodatnih sistema Patriot i lovaca F-16 u Ukrajinu. Ovog puta došlo je do promene politike upotrebe nuklearnog oružja na papiru. To je potez koji ranije nije povlačen, ali je u skladu sa prethodnim reakcije Rusije na slične korake“, smatra Erat.

On ukazuje da Rusija u ratu protiv Ukrajine koristi celokupno naoružanje koje joj je na raspolaganju.

“Ruska strana nema moralih ograničenja u upotrebi nuklearnog oružja u Ukrajini. I uprkos tome, nikada nisu odlučili da ga koriste. To znači da procenjuju da im to oružje neće biti od koristi”, smatra Erat.

Ruski cilj zaustavljanja vojne pomoći Ukrajini

Tokom protekle dve godine, Rusija je više puta pretila upotrebom nuklearnog oružja. Stručnjaci ukazuju da je svrha toga zastrašivanje Zapada.

„Ruska politika se sastoji od doslednih pokušaja da se primoraju zemlje da prestanu da podržavaju Ukrajinu, da se dokaže da Ukrajina ne može da ostvari pobedu i da Rusiji treba dozvoliti da diktira uslove prekida vatre“, objašnjava Džon Hardi – stručnjak za bezbednost u vašingtonskoj Fondaciji za odbranu demokratija.

On je uveren da je potrebno da Zapad nastavi sa podrškom Ukrajini svim potrebnim sredstvima.

„Kao što Izrael teži Velikom Izraelu, tako i Rusija teži Velikoj Rusiji“: Žižek o tome da li Ukrajina treba da ima nuklearno oružje?

„Verujem da Ukrajini treba pomoći u gađanju ciljeva u Rusiji, uključujući i obezbeđivanje više projektila. Da bismo to ostvarili potrebno je da Ukranjini obezbedimo različite vrste projektila”, kaže Hardi.

Međutim, Metju Ban, smatra da je rizik od nuklearnog rata najveći još od kubanske krize 1962. godine, kada je Sovjetski Savez razmestio nuklearne rakete na Kubi. Ban naglašava da se u ovom slučaju nedvosmisleno treba koristiti diplomatiju.

“Malo se radi na umanjenu opasnosti, osim što se stalno pominje odvraćanje. Ali, samo odvraćanje bez diplomatije je opasno”, upozorava Metju Ban.

Džon Erat podseća da su svojevremeno Sjedinjene Države i Sovjetski Savez uspeli da umanje ukupan broj nuklearnih projektila za 80 odsto.

„Tokom Hladnog rata, Sjedinjene Države i Sovjetski Savez tvrdili su da je između 70.000 i 80.000 komada nuklearnog oružja bilo potrebno za sprečavanje Trećeg svetskog rata. Vremenom su shvatili da je ta brojka previsoka i ona je smanjena. Sada ih je u svetu ostalo oko 15.000”, napominje taj stručnjak.

Smatra i da dodatna smanjenja ne treba razmatrati, imajući u vidu napetosti u međunarodnim okvirima.

Štaviše, kako kaže, postoji opasnost od povećavanja broja nuklearnih glava, zbog činjenice da sporazum Sjedinjenih Država i Ruske Federacije smanjenju i ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja – START-3 – ističe 2026.

To je inače poslednji i jedini sporazum o smanjenju nuklearnog naoružanja između dve države koji je još na snazi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

nuklearni ratnuklearno oružjeRusijaSADUkrajinaVladimir PutinVolodomir Zelenski

Komentari


Ostali komentari (0)