Koliko je Ukrajina bliže pobedi nakon isporuke prve ture tenkova Leopard?

Tenkovi nemačke proizvodnje Leopard iz Varšave došli su u pomoć Ukrajini da odbije ruske trupe dok je poljski premijer Mateuš Moravjecki bio u poseti Kijevu kako bi poslao „jasan i merljiv signal dalje podrške“.

Poljska će uskoro poslati još tenkova, rekao je Moravijecki, nudeći i obuku ukrajinskih pilota da upravljaju avionima F16, pošto su zapadni saveznici podvukli svoju nepokolebljivu podršku.

Sjedinjene Države su pojačale sankcije Moskvi, ovog puta usmerene na banke, vojnu industriju i pristup poluprovodnicima, dok je Grupa sedam njarazvijenihnacija zapretila kršenju embarga „ozbiljnim troškovima“.

Rusija je ostala prkosna, a bivši predsednik Dmitrij Medvedev je insistirao da je njegova zemlja spremna da svoju ofanzivu gurne „do granica Poljske“.

Tenzije su se povećavale i na granici Ukrajine sa Moldavijom. Moskva, tvrdeći da Kijev planira invaziju na otcepljeni region Pridnjestrovlja, obećala je da će odgovoriti. Moldavija je negirala bilo kakvu pretnju iz Ukrajine.

Zelenski je rekao da će Ukrajina pobediti ako Zapad održi svoja obećanja o oružju i finansijskim doprinosima.

„Ako partneri ispoštuju sva svoja obećanja i rokove, pobeda će nas neizbežno čekati“, rekao je Zelenski na konferenciji za novinare koja je počela minutom ćutanja.

Ranije u petak, on je u saopštenju rekao da će Ukrajina „učiniti sve da pobedi ove godine“, dok je ministar odbrane Aleksij Reznikov rekao da se njegova vojska sprema za kontraofanzivu.

‘Duh je jak’

Pre godinu dana na današnji dan, ruski predsednik Vladimir Putin zapanjio je svet slanjem trupa preko granice, što se smatra kaznom za okretanje Kijeva ka Zapadu.

Rat je razorio delove Ukrajine, raseljavao milione i, prema zapadnim izvorima, izazvao je više od 150.000 žrtava na svakoj strani.

Demonstranti koji protestuju protiv agresije Moskve marširali su gradovima širom Evrope da bi obeležili godišnjicu invazije.

U Berlinu su aktivisti postavili olupinu ruskog tenka ispred ruske ambasade.

Gomile su utihnule na minut od Talina do Londona, dok su ključne zgrade širom Evrope bile  osvetljene plavim i žutim bojama ukrajinske zastave.

Pre godinu dana, ruske trupe su nastojale da brzo uspostave promoskovski režim u Ukrajini, ali nisu uspele da osvoje Kijev i posle toga su pretrpele poraze u severoistočnoj i južnoj Ukrajini.

Od oktobra, Rusija je udarila ukrajinsku energetsku infrastrukturu, uzrokujući nestašice struje za milione ljudi tokom zime.

U nedavnoj ukrajinskoj anketi, skoro svaki peti stanovnik je rekao da je izgubio voljenu osobu u ratu.

Nove sankcije

Zapad, koji uvodi sve strože sankcije Rusiji, pojačavanjući humanitarnu pomoć i isporuke oružja Ukrajini, u petak je predstavio dodatnu pomoć.

Sjedinjene Države su najavile sveobuhvatne sankcije koje nisu usmerene samo na Rusiju, već i na „preko 200 pojedinaca i entiteta“ širom Evrope, Azije i Bliskog istoka koji podržavaju rat Moskve.

Nakon video poziva, saveznici iz G7 upozorili su da treće zemlje ukoliko žele da izbegnu naše mere moraju „prestati da pružaju materijalnu podršku ruskom ratu ili će se suočiti sa velikim troškovima“.

Novi paket pomoći iz Vašingtona usledio je nekoliko dana nakon što je predsednik Džo Bajden stigao u posetu Kijevu i obećao nove isporuke oružja.

Uz doprinose Švedske i Portugala, Nemačka je saopštila da je uspela da okupi bataljon modernih tenkova Leopard 2 za Ukrajinu.

Ujedinjene nacije su u četvrtak velikom većinom glasale da zahtevaju od Rusije „odmah“ i „bezuslovno“ da povuče svoje trupe iz Ukrajine.

Ali ključni igrači Kina i Indija su bile uzdržane, pošto su na Zapadu porasli strahovi da Peking razmatra naoružavanje Rusije.

Kina je nastojala da se pozicionira kao neutralna strana, istovremeno održavajući bliske veze sa Rusijom.

Objavljujući u petak dokument od 12 tačaka, Peking je pozvao Ukrajinu i Rusiju da što pre održe mirovne pregovore i rekao da treba poštovati sav teritorijalni suverenitet.

Zelenski je rekao da planira da se sastane sa kineskim predsednikom Si Đinpingom nakon poziva Pekinga na mirovne pregovore, napominjući da se čini da „postoji poštovanje našeg teritorijalnog integriteta i bezbednosnih pitanja“.

Moskva je rekla da „visoko ceni“ doprinos Kine, ali je insistirala da svako rešenje sukoba mora priznati rusku kontrolu nad četiri ukrajinska regiona koje je anektirala.

Zapadni saveznici su bili oprezni u prihvatanju plana Kine, a nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer je rekao da je „još uvek sumnjivo“ da li Peking iskreno želi da igra konstruktivnu ulogu u traženju mira.

Šef NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da Peking jednostavno „nema mnogo kredibiliteta jer nisu bili u stanju da osude ilegalnu invaziju na Ukrajinu“.

‘Čuda se dešavaju’

Na liniji fronta u istočnoj Ukrajini, moral kijevskih trupa ostao je visok.

„Bog nam pomaže. Niko nije mislio da će Ukrajina izdržati“, rekao je vojnik koji nosi pozivni znak „Kuvar“ u istočnom regionu Donjecka. „Znam da se čuda dešavaju“,

Uprkos vojnim neuspesima i sankcijama, Putin je odbio da odustane, optužujući Zapad da podržava neonacističke snage i tvrdeći da je opstanak Rusije u pitanju.

„Mi štitimo živote ljudi, naš rodni dom“, rekao je Putin u svom obraćanju naciji u utorak. „A cilj Zapada je beskrajna moć.