„Koliko se god trudio neće moći da izbegne krivicu“: Da li je Si Đinping u nevolji?

Gotovo tri godine brutalnih zatvaranja, masovnog testiranja i sveopšteg karantina, što je sve olakšano klaustrofobičnim nadzorom, dovelo je do tačke pucanja, ocenjuje Jan Vilijams, nekadašnji dopisnik iz Kine za „Channel 4 News“ i NBC i autor knjige „Vatra zmajeva: kineski novi hladni rat“.

Vilijams smatra da su aktuelni protesti u Kini najveći izazov za Si Đinpinga od kada je preuzeo vlast 2012. i koliko god se, kaže, trudio ne može da izbegne krivicu jer politika nultog kovida njegova odluka.

Protesti su posebno opasni za Sija zbog geografske širine – od Urumčija na krajnjem zapadu, do Guangdžoua na jugu, preko Pekinga, Šangaja, Vuhana i mnogih drugih gradova.

Pri tom, deluje da su okupili retku koaliciju gneva od studenata i urbanih elita do radnika u fabrikama i migranata. Čini se da je Si potcenio rasprostranjenu frustraciju i bes, smatra Vilijams.

Okidač za proteste proteklog vikenda bio je, dodaje, smrtonosni požar u kojem je prošlog četvrtka uveče poginulo deset ljudi u Urumčiju.

Oblast je bila pod blokadom od avgusta i bilo je tvrdnji da su oštre kovid mere sprečile stanovnike da pobegnu.

Lokalne vlasti su to osporile, ali njihovo poricanje naišlo je na rasprostranjen skepticizam na kineskim društvenim medijima, gde se zvaničnim tvrdnjama više ne veruje.

To je bila samo poslednja u nizu mračnih priča o kolateralnoj šteti od politike nultog kovida, uključujući smrt 27 ljudi u provinciji Guidžou u septembru kada se njihov autobus sleteo dok ih je vozio u jedan od ogromnih karantinskih objekata.

U Pekingu su se u nedelju okupio veliki broj mirnih demonstranata koji su uzvikivali „za slobodu“. Neki su držali prazne papire kao simbol cenzure. Protest praznog papira brzo je nazvan „revolucijom A4“ i proširio se na Šangaj.

Studenti elitnog univerziteta Tsinghua u Pekingu pevali su pesme i pozivali na „demokratiju i vladavinu zakona“.

Neke od najvećih gužvi navodno su bile u Vuhanu, gde su hiljade izašle na ulice grada u kojem se virus prvi put pojavio pre skoro tri godine.

U oblastima gde su održani protesti bile su prisutne jake policijske snage. Navodno je policija tražila od ljudi telefone kako bi proverila da li imaju aplikaciju Telegram, koju su koristili demonstranti tokom vikenda.

Iako Kina čvrsto kontroliše internet, a njeni cenzori su bili zauzeti brisanjem slika, ipak nisu uspeli da spreče da se slike protesta naširoko dele.

Odgovor vlasti na aktulene proteste, prema mišljenju Vilijamsa, biće komplikovan zbog šire geografske rasprostranjenosti protesta i različitih grupa koje okupljaju.

Najveća briga za stranku (i za Sija) biće opasnost da se gnev zbog politike kovida spoji sa drugim pritužbama. Studenti se recimo suočavaju sa lošim izgledima za posao, a nezaposlenost mladih u urbanim sredinama iznosi blizu 20 odsto.

Žalbe zbog politike kovida u Urumčiju, glavnom gradu provincije Sinijang, spajaju se sa širim gnevom zbog represije nad Ujgurama, od kojih je više od milion poslato u logore za „prevaspitavanje“.

Kako će snage bezbednosti reagovati, nesumnjivo će zavisiti od toga kako se stvari budu razvijale u narednim danima.

Vlasti, zaključuje Vilijams, „bez sumnje mogu ugušiti proteste, ali kao i sami pokušaji da se silom suzbiju tako široko rasprostranjeni nemiri rizikuju da postanu ogromna igra „Vhack-A-Mole“, gde se za svaki razbijeni protest pojavljuje drugi u ovoj ogromnoj i sve frustriranijoj zemlji“.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje