(INFOGRAFIKA) Koliko su članice NATO potrošile na rat u Ukrajini?

„Vidimo kako oni (Rusija) šalju više trupa, više oružja, više kapaciteta“, rekao je šef NATO-a Jens Stoltenberg.

Rusija je optužila vojnu alijansu koju predvode SAD za „direktnu i rastuću” umešanost u sukob pružajući ukrajinskoj vladi vojnu pomoć vrednu desetine milijardi dolara, uključujući tenkove, tokom prošle godine.

Stoltenberg je u izjavama novinarima uoči sastanka ministara odbrane NATO-a rekao da je na stolu pitanje nabavke borbenih aviona, ali je istakao da takav razvoj događaja neće učiniti zemlje članice učesnicima u ratu, piše Al Džazira.

Istorija i širenje NATO-a

NATO, akronim za Severnoatlantski savez, najveći je svetski vojni savez.

Osnovano je 1949. godine od strane 12 država članica – Belgije, Kanade, Danske, Francuske, Islanda, Italije, Luksemburga, Holandije, Norveške, Portugala, Velike Britanije i SAD – sa ciljem da obuzda sovjetsku ekspanziju i podstakne političku integraciju u Evropi. .

Između 1950. i 1999. još sedam zemalja – Grčka, Turska, Zapadna Nemačka, Španija, Češka, Mađarska i Poljska – pristupilo je alijansi.

Ekspanzija je nastavljena 2004. godine, kada se vojnom bloku pridružilo sedam istočnoevropskih zemalja – Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka i Slovenija. Od njih, svi osim Slovenije bili su deo Varšavskog pakta – odbrambenog ugovora koji je sklopljen 1955. između Sovjetskog Saveza i sedam satelitskih država.

Danas NATO čini 30 zemalja. Samo šest članica 27-člane Evropske unije (EU) nisu članice NATO-a: Austrija, Kipar, Finska, Irska, Malta i Švedska.

Ruski predsednik Vladimir Putin često je navodio širenje NATO-a na istok kao razlog za sukob u Ukrajini.

Budžet NATO-a za 2023

Svake godine NATO utvrđuje svoje vojne i civilne budžete, pri čemu se sve zemlje članice obavezuju da doprinose budžetu na osnovu formule za podjelu troškova koja proizilazi iz bruto nacionalnog dohotka svake zemlje.

Članice NATO-a su se obavezale da će izdvojiti najmanje dva procenta svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za odbrambene troškove kako bi osigurale vojnu spremnost alijanse, ali većina zemalja nije uspela da postigne cilj tokom godina.

Za 2023. vojni budžet je određen na 1,96 milijardi evra (2,10 milijardi dolara), što je povećanje od 25,8 odsto u odnosu na prošlu godinu.

SAD i Nemačka su se obavezale da će ravnopravno ulagati i pokrivati 30 odsto sredstava alijanse.

Kandidatura Švedske i Finske za ulazak u NATO

Švedska je zvanično podnela zahtev za članstvo u NATO 16. maja 2022. godine. Dva dana kasnije, Finska je sledila njihov primer.

Ambasadori NATO-a su 5. jula potpisali pristupne protokole kojima se Švedskoj i Finskoj omogućava da se pridruže alijansi.

Između jula i septembra, 28 članica NATO-a, sve osim Mađarske i Turske, odobrilo je prijem Švedske i Finske. NATO zahteva jednoglasno odobrenje svih članica za prijem novih.

Turska je zahtevala da nordijske zemlje prestanu da podržavaju kurdske oružane grupe, kao što je Kurdistanska radnička partija (PKK), i da ukinu zabranu prodaje nekog oružja Turskoj.

U januaru je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nagovestio da bi Ankara mogla pristati da Finska uđe u NATO, ali ne i Švedska, suočena sa rastućim tenzijama sa Stokholmom.

Mađarski premijer Viktor Orban, koji ima bliske veze sa Putinom, obećao je da će parlament odobriti pristupanje dve zemlje sledećeg meseca.

Finska sa Rusijom deli granicu od 1.300 kilometara. Iako Švedska nema kopnenu granicu sa Rusijom, ona deli pomorsku granicu sa zemljom na Baltičkom moru.

Rusija se oštro protivila ulasku Finske i Švedske u NATO, smatrajući to daljim zadiranjem transatlantskog saveza ka ruskim granicama.

Koliko su članice NATO-a poslale pomoći Ukrajini?

Prema poslednjim podacima Instituta za svetsku ekonomiju Kila, nemačkog trusta mozgova, članice NATO-a su od 24. januara do 20. novembra 2022. izdvojile najmanje 75,2 milijarde evra (80,5 milijardi dolara) finansijske, humanitarne i vojne pomoći.

Sa 47,8 milijardi evra (51,2 milijarde dolara) SAD su na prvom mestu po pomoći Ukrajini, od čega je najmanje 22,9 milijardi evra (24,5 milijardi dolara) namenjeno vojsci, 15,05 milijardi evra (16,1 milijardi dolara) finansijske pomoći i 9,9 milijardi evra. milijardi evra (10,6 milijardi dolara) humanitarne pomoći.

Vojna pomoć uključuje oružje, opremu i finansijsku pomoć za ukrajinsku vojsku. Humanitarna pomoć obuhvata medicinske, prehrambene i druge artikle za civile, dok finansijska pomoć dolazi u vidu grantova, kredita i garancija.

Velika Britanija je druga sa 7,1 milijardom evra (7,6 milijardi dolara) obećanih Ukrajini, dok je Nemačka treća sa 5,4 milijarde evra (5,8 milijardi dolara).

Nečlanice, Švedska i Finska, izdvojile su najmanje 810 miliona evra (867 miliona dolara) odnosno 310 miliona evra (332 miliona dolara).

Od 20. novembra SAD i druge zemlje obećale su dodatne vojne pakete Ukrajini. Grafik ispod daje detaljan pregled koliko je svaka zemlja izdvojila za pomoć Ukrajini.

Koje oružje su članice NATO-a dostavile Ukrajini?

Od početka rata 24. februara 2022, zemlje članice NATO-a poslale su u Ukrajinu kako konvencionalno oružje, tako i napredniju opremu i naoružanje.

To uključuje:

-Westland Sea King helikopteri

-IRIS-T infracrveno navođeni protuzračni obrambeni sistemi

-Javelin protutenkovske rakete

-Haubice

-Switchblade dronovi

-Raketni sistemi visoke mobilnosti (HIMARS)

-Nacionalni napredni raketni sistemi zemlja-zrak (NASAMS)

-T-72 tenkovi i rakete

-Lako protutenkovsko oružje nove generacije (NLAW)

-Raketni sistemi za višestruko lansiranje (MLRS)

-Samohodne haubice Caesar

-Tenkovi Leopard 1 i 2

Moderni tenkovi i napredni borbeni avioni

U januaru su SAD, Velika Britanija i Njemačka obećale da će poslati moderne tenkove u Ukrajinu. Velika Britanija je rekla da će isporučiti 14 svojih tenkova Challenger 2, Njemačka se složila da pošalje 88 tenkova Leopard, a SAD su rekle da će poslati desetine svojih M1 Abrams kako bi ojačale ukrajinske snage.

Analitičari kažu da su tenkovi najnovije generacije od vitalnog značaja za Ukrajinu kako bi probili rupe u ruskim odbrambenim linijama i vratili teritoriju koju je Moskva zauzela u prvim sedmicama invazije.

Južna Ukrajina je ravna i idealna teritorija za tenkove. Rusija gradi nizove rovova i utvrđenih bunkera kako bi zaustavila ukrajinsko napredovanje u tom području.

Pored tenkova, Ukrajina takođe vrši pritisak na zapadne saveznike da isporuče supersonične borbene avione četvrte generacije, uključujući i F-16 američke proizvodnje.

Vazduhoplovstvo Ukrajine ima flotu zastarelih aviona iz sovjetskog doba koji su sišli sa proizvodne trake pre nego što je zemlja proglasila nezavisnost pre više od 31 godine. Mlaznjaci se koriste u misijama presretanja i napadima na ruske položaje.

Velika Britanija, SAD i Francuska nisu isključile slanje borbenih aviona u Ukrajinu, iako Nemačka jeste.

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da nema šanse da borbeni avioni budu poslati u Ukrajinu. Šolc je rekao da će zapadni saveznici nastaviti da podržavaju Ukrajinu, ali je takođe istakao opasnost od daljeg rasplamsavanja sukoba.

Ukrajina već dugo izražava interes za ulazak u NATO. Godine 2019. usvojila je ustavni amandman za nastavak napora ka članstvu u Savezu.

Iako se ne očekuje da će se Ukrajina uskoro pridružiti NATO-u, Stoltenberg je u decembru rekao da “Rusija nema pravo veta” na zemlje koje se pridružuju i da savez “stoji pri tome i u pogledu članstva Ukrajine”.