Koliko su efikasne sankcije Zapada Rusiji?

Nijednoj zemlji na svetu trenutno nije uvedeno toliko sankcija kao Rusiji: pre početka rata bilo ih je 2.500, a do danas je njihov broj porastao na više od 11.000. Uvele su ih, između ostalih, Evropska unija, članice grupe G7, Australija i Švajcarska. One su usmerene protiv pojedinaca, pojedinih privrednih grana ili čitave zemlje.

U prethodnih godinu dana više od hiljadu stranih firmi napustilo je Rusiju, a predsednik Vladimir Putin im je pre nekoliko dana poručio: „Sve najbolje! Gubite naše tržište, pretrpećete ogromne gubitke, ali to je vaša odluka. A ako neko veruje da će se kod nas sve srušiti i raspasti – ne, ništa se nije ni srušilo, ni raspalo.“

„Spisak srama“

Ruski proizvodi, roba i usluge trebalo bi da postanu „stvar našeg nacionalnog ponosa“, rekao je Putin. „Ta roba i te usluge ne bi trebalo da budu uspešne samo na domaćem, već, naravno, i na međunarodnim tržištima.“

Ipak, nema ni govora o potpunom povlačenju zapadnih firmi iz Rusije. „Spisak srama“ koji je objavio Džefri Sonenfeld, profesor ekonomije sa američkog Univerziteta Jejl, navodi koje su firme napustile Rusiju, a koje su samo privremeno obustavile rad ili su ostale aktivne u toj zemlji.

Broj stranih turista pao za 96 odsto

Za turiste u Moskvi posledice zapadnih sankcija nisu odmah uočljive. Oznake mnogih zapadnih lanaca zamenjene su ruskim, koje izgledaju slično. Ali problem je i turizam: broj stranih gostiju pao je za 96 odsto. Umesto pet miliona turista, koliko ih je bilo u godini pre korone, prošle godine je, prema zvaničnim podacima Turističkog saveza Rusije, tu zemlju posetilo samo 200.000 stranaca.

Ako se pogleda sve duži spisak sankcija EU, vidi se da one uključuju mašine i vozila, luksuznu robu i oružje, visoku tehnologiju, opremu za vazdušni i svemirski saobraćaj, kao i tehnologiju za eksploataciju nafte. Tabu su i firme iz oblasti usluga, kao što su revizija, IT-sektor, poreske konsultacije, kao i oglašavanje. Evropski vazdušni prostor je za ruske aviokompanije zatvoren, kao i putevi za većinu ruskih i beloruskih špeditera. Ruska centralna banka i većina poslovnih i komercijalnih banaka odsečene su od međunarodnih tokova novca.

Nedostaje tehnologija za energetski sektor

Prošlog leta predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen navela je primer uspešnosti sankcija koji je mnogima zazvučao čudno, pa čak i bizarno: „Ruska vojska uzima kompjuterske čipove iz mašina za pranje sudova i frižidera, i ugrađuje ih u ratnu opremu, jer nema poluprovodnika.“

„Sankcije deluju polako, ali deluju“, smatra stručnjak za Rusiju Erik Vojte iz nemačkog instituta Sivik. „To uočavamo u energetskom sektoru, gde se postojeća naftna i gasna polja polako iscrpljuju, a nova nalazišta je teško staviti u funkciju, jer zbog sankcija nedostaje tehnologija. Rusija veoma zavisi od te tehnologije“, tvrdi Vojte.

Drugi primer je automobilska industrija. „Komponente poput ABS-a nisu dostupne. To znači, na primer, da Rusija snižava standarde. Razmatra se i vraćanje na normu Euro2, koja je primenjivana u Nemačkoj 1990-ih“, kaže nemački ekspert.

Minus u budžetu

Proizvodnja automobila u Rusiji prošle godine je pala za skoro 70 procenata. Izgleda da deluju i sankcije protiv naftne industrije, koje su pooštrene nekoliko puta: ruski državni budžet imao je minus od 23 milijarde evra, što je za posledicu imalo prodaju dela rezervi zlata.

Ipak, ruska privreda pokazala se snažnijim nego što se očekivalo na početku sankcija. Koliko su dakle one bile efikasne?

Stručnjak za Rusiju Vojte smatra da do sada baš i nisu. „Sankcije jesu izazvale značajan gubitak bogatstva kod stanovništva, dok viša klasa, oligarsi i bogataše i dalje mogu sebi da priušte zapadne proizvode. Oni pronalaze načine za putovanja, ukoliko nisu na crnim listama, iako i tu ima mnogo izuzetaka.“

Ruska vlada očigledno nije voljna da promeni kurs. „Putina trenutno ne odvraćaju sankcije“, ukazuje Vojte. S tačke gledišta Zapada, sankcije „još nisu donele željeni uspeh“ – kraj ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine.