Komentar Monda: Neki bi hteli građanski rat

„Odabrao je mesto i vreme, mesto i trenutak kada se okupljamo kao porodica, sa decom, na svečanostima širom Francuske, udruženi u ovom slavlju“, navodi list.

Mond podseća da Francuska nije želela da otkaže nedavno Evropsko prvenstvo u fudbalu u strahu od novog terorističkog napada. „Odlučila je da ne bude zastrašena novembarskim ubicama i omogući četiri nedelje gužve u kojoj desetine hiljada ljudi idu s kraja na kraj zemlje… Bio je to uspeh. Kasnije će doći pitanja o faktografskom toku tragedije u Nici. Zašto, kako je mogao kamion da se kreće u to vreme, u 23 časa, na istom mestu i u vreme najvećeg javnog okupljanja ljudi u ovom gradu? Legitimno pitanje, čak i mimo konteksta koji je terorizam već postavio i čak i ako prihvatimo osnovni princip koji definiše ovu vrstu napada, naime njihovu nepredvidljivost“.

Ipak, navodi Mond, ako ima i malo sigurnosti u vezi s odgovornošću za masakr u Nici – islamistički terorizam nije čekao na to da se Pariz „posveti“, kako se navodi, Siriji da bi napao Francusku. „Francuska interveniše u Iraku na zahtev vlade u Bagdadu. Ona je odlučila da učestvuje u bombardovanju Islamske države u Siriji posle napada u januaru 2015. (na magazin Šarli ebdo u Parizu) i zato što je bila uverena da su oni bili pripremljeni u ćelijama u predgrađu Rake“. List zaključuje da atentatorima nisu bili potrebni „strateški razlozi“ da ubijaju Francuze, već da su to činili u ime džihadističke retorike koja se prenosi na internetu i gde se poziva na borbu protiv „nevernika“, „Jevreja i krstaša“, „zapadnjaka“…

Mond pominje i „jedno „mišljenje“ iza ovog bulažnjenja“ – ono koje podstiče represalije nad muslimanima u Francuskoj u nadi da bi se mogla isprovocirati neka vrsta građanskog rata – ali zaključuje da ta zemlja nikada na to nije nasedala, tokom pedeset godina tokom kojih je suočena s terorizmom. List se uzdržava od komentarisanja efikasnosti odluke o produžavanju vanrednog stanja i predviđa da će borba protiv džihadizma potrajati.