Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkrio je značenje svog nedavnog glasnog upozorenja da se „Srbija suočava sa najtežim izazovima do sada“. Govorimo o predstojećem usvajanju rezolucije UN o genocidu u Srebrenici u aprilu i očekivanom prijemu Kosova u Savet Evrope u maju.
Prema predsednikovim rečima, to preti likvidaciji Republike srpske a Srbiji zahtevom za isplatu ratne odštete.
Da bi se tome suprotstavio, Aleksandar Vučić je zatražio formiranje „koordinacionih grupa“ u rukovodstvu Srbije, dok on sam namerava da ode u Njujork da lobira za glasanje protiv rezolucije o genocidu, a pre toga da održi „strateške pregovore“ sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, ukazuje dopisnik ruskog Komersanta sa Balkana Genadij Sisoev u najnovojoj analizi.
Senzacionalno upozorenje Aleksandra Vučića krajem marta da se „Srbija suočava sa najtežim izazovima do sada“ konačno je razjašnjeno krajem prošle nedelje na hitnom sastanku Vlade, piše Sisojev.
Sastanku je prisustvovalo celo najviše rukovodstvo Srbije, ali je sastanak sveden na govor predsednika, koji je izneo pretnje sa kojima se Srbija suočava i postavio zadatke da ih neutrališe.
Glavni izazovi su, prema rečima Aleksandra Vučića:
-predstojeća rezoluciju UN o genocidu u Srebrenici (gde je srpska vojska ubila oko 8.000 muslimanskih muškaraca i tinejdžera u leto 1995.)
i očekivani prijem Kosova u Savet Evrope (SE) u maju.
Prema Beogradu, glasanje o rezoluciji o genocidu biće održano na inicijativu Nemačke na Generalnoj skupštini UN 27.aprila.
Uoči specijalnog sastanka vlade, srpski lider je upozorio šta bi to moglo da znači za Srbiju. Prema njegovim rečima, „već sledećeg dana nakon usvajanja rezolucije UN, postojaće inicijativa za likvidaciju Republike Srpske kao entiteta koji je nastao kao rezultat genocida“, nakon čega će Srbiji biti „stavljen zahtev da plati odštetu“.
Aleksandar Vučić je na samom sastanku zatražio da rukovodstvo zemlje spreči i usvajanje rezolucije UN o genocidu i članstvo Kosova u Savetu Evrope.
U tom smislu, predsednik je naložio stvaranje posebnih grupa za koordinaciju aktivnosti u ovim oblastima, kao i pripremu i distribuciju dokumenta sa ključnim argumentom: Kosovo nije ispunilo svoje obaveze formiranja Zajednice srpskih opština i zato ne može biti primljeno u Savet Evrope.
Predsednik je preporučio da prethodni argument Beograda da „Kosovo nije država“ više ne treba forsirati, jer je većina članica Saveta Evrope priznala nezavisnost Kosova.
„Naše šanse su minimalne, ali to ne znači da ne vredi da se borimo“, izjavio je predsednik Srbije.
Sam Aleksandar Vučić odlučio je da da primer. On je saopštio da namerava da lično otputuje u Njujork, a srpski mediji pišu, ukazuje Komersant, da bi predsednik trebalo da ima 50 sastanaka sa liderima i predstavnicima različitih zemalja.
Pored toga, smatraju da je čudno što je usvajanje rezolucije inicirala Nemačka, koja bi i sama trebalo da se oseća odgovornom za genocid koji su počinili nacisti u Drugom svetskom ratu.
A danas 8. aprila predsednik Srbije se sastaje sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom u Parizu. Ključne teme razgovora izneo je na istom sastanku vlade i sam Aleksandar Vučić – saradnja sa Francuskom u oblasti vojno-industrijskog kompleksa i nuklearne energije.
Prema njegovim rečima, Srbija namerava da u bliskoj budućnosti utrostruči proizvodnju vojnih proizvoda i reši probleme u energetskom sektoru, uključujući izgradnju velikih i malih nuklearnih elektrana.
Kada su u pitanju obe teme, predsednik Srbije najavio je „strateške razgovore“ sa Emanuelom Makronom, očigledno računajući da će francuska podrška neutralisati izazove sa kojima se suočava Beograd.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.