„Rusi sve aktivniji u otvaranju firmi po Srbiji“: Ruski Komersant piše da je do kraja 2023. registrovano devet hiljada kompanija

Takva zapažanja su sa Komersant podelili lokalni poslovni konsultanti.

Prema njihovim rečima, do kraja 2023. u Srbiji je registrovano devet hiljada kompanija i pojedinačnih preduzetnika sa učešćem Rusije.

U 2022. godini bilo ih je šest hiljada, a 2021. manje od dve hiljade.

Analitičari očekuju da novootvorena preduzeća imaju veće šanse da uspeju.

Blizina Evrope, prijateljski odnos prema Rusima, tročasovni let za Moskvu – sve to je ubedilo mnoge koji su napustili Rusiju da otvore biznis u Srbiji.

Prema njihovim rečima, proces registracije kompanije ili individualnog preduzetnika sličan je ruskom, ali traje duže – oko dva meseca.

Anatolij Pobožjev, suvlasnik lanca kafe Kofilin, kaže da je 10.000 dolara uloženih u osnivanje isplatilo za osam meseci.

Ako ukucate Kofilini Beograd na Google ptretraživaču izaći će vam tri takva objekta u centru Beograda.

„Pronalaženje ukusne kafe je teško. Morali smo da tražimo dobavljače. Generalno gledano, HoReCa segment tamo je na nivou Rusije iz 2010. Kupujete poklopce od jednog dobavljača, čaše od drugog. Nema čak ni držača za kapice – to su samo kartonske kutije. Gotovo 80 odsto gostiju su bili Rusi, zatim su ih Srbi probali, uključujući i kolače od sira“, priča Pobožjev za Komersant.

Dodaje da je u Beogradu ljudima bilo neshvatljivo da sveži sir i proizvodi od njega mogu biti slatki.

Nekoliko lokalnih blogera je pisalo o nama. Investicije se kreću od 12 hiljada do 30 hiljada evra, u zavisnosti od toga kakav prostor pronađete.

O poteškoćama u nabavci materijala govore i manikiri. Mnogi ljudi su se upustili u ovaj posao jer jednostavno nisu mogli da nađu uobičajeni kvalitet usluge u Srbiji.

„Ruski majstori za sređivanje noktiju naplaćuju oko 20 evra, dok je standardna cena ove usluge u Srbiji upola manja. Ova nepristupačnost ima lošu stranu: ako majstor odustane, neće biti moguće brzo pronaći zamenu. Možete izgubiti prihode tokom cele sezone“, kaže Irina Plotnikova, šefica Beba beauty & bar. Kaže da nije lako naći ni radnike.

„Mnogo materijala jednostavno nije dostupno. Mnogo toga je iz Kine. Generalno gledano, Srbija ima prijateljske trgovinske odnose sa Kinom, ali u pogledu kvaliteta, mi time nismo zadovoljni. Radimo sa ruskim materijalima, ali oni su mnogo skuplji, i moraju da se transportuju – to je nešto na šta nismo bili spremni. Naš format nije samo salon za nokte, već i bar, koncerti i žurke. Ne treba vam dozvola za alkohol u Srbiji“, pojašnjava.

U protekle dve godine Rusi su u Srbiji otvorili i vrtiće, knjižare, kozmetičku proizvodnju i razvojne kompanije.

Međutim, IT specijalisti bili su najaktivniji u ovladavanje tržištem – srpske vlasti im pružaju veće beneficije.

Mali programeri priznaju da su i pre rata u Ukrajini imali kupce u zapadnim zemljama. Da bi nastavili da rade sa njima, bila je potrebna kancelarija na neutralnom terenu. Štaviše, takav potez često mora da se sakrije od klijenata u Rusiji, priznaje Mihail, vlasnik jedne od marketinških agencija.

„Srbija nije tako veliko tržište. Umesto toga, za kompanije koje imaju korene u Rusiji, to je prilika da budu navedene kao nerusko pravno lice. Naravno, oduvek sam želeo da uđem na međunarodno tržište i tamo se razvijam. Mnogo toga se promenilo za godinu i po dana. Nešto je postalo digitalizovano. Sada možete da podnesete zahtev za boravišnu dozvolu čak i onlajn, ali da biste potvrdili uplatu, potrebno je da dođete u ekspozituru banke. Sećam se kako je bilo pre 15 godina, takođe smo morali da idemo negde sa računima“.

Među prednostima srpskog tržišta Rusi navode, na primer, porez na dohodak od samo 15 odsto.

Tarife za stambeno-komunalne usluge i prosečne plate su niže nego u zemljama EU – oko hiljadu evra.

Kroz Srbiju prolaze i veliki transportni koridori. To je privuklo logističke kompanije, ali kako je borba protiv izbegavanja sankcija bila intenzivirana, takav posao je postajao sve teži za vođenje.

Generalno, oko trećina igrača registrovanih pre godinu dana nije mogla da nastavi sa radom, napominje Nina Barudžija, vodeći konsultant udruženja Dobrodošli u Srbiju.

„Ili je ovo bio preskup posao za njih, ili su preseljeni već planirali da idu dalje, a Srbija je bila samo tranzit.

Teže je kada se otvaraju delatnosti koje zahtevaju licenciranje, finansijsku i, naravno, proizvodnju. Godine 2022. otvoreno je više firmi za preseljenje.

Takođe je bilo ogranaka povezanih sa evropskim i američkim kompanijama. U 2023. godini to su ozbiljnije kompanije, uvoz-izvoz, proizvodnja.

Možete osetiti razliku da je trebalo mnogo vremena da se donese odluka.

Sada su banke već ograničile šifre aktivnosti sa kojima rade. Prilikom otvaranja naloga potrebno je više informacija“.

Preseljeni privrednici sve češće moraju da se bore za klijente u Beogradu sa drugim ruskim kompanijama, kažu sagovornici Komersanta.

Posetioce iz Moskve i Sankt Peterburga, na primer, među sobom dele kafići i kozmetički saloni, koje su otvorili preduzetnici iz istih gradova.

Moramo da se izvučemo iz toga. Na primer, pređite na b2b segment i nabavite potrošni materijal, uključujući i svoje konkurente.