Komesarka EU : Teret migrantske krize ravnomernije raspodeliti po celoj BiH

„Vidimo potrebu za boljom podelom tereta migrantske krize, da svi delovi Bosne i Hercegovine budu deo upravljanja migracijama“, rekla je Johanson, prenosi agencija Hina.

Kamp Lipa nalazi se dvadesetak kilometara od Bihaća, podalje od naseljenih mesta. U njemu je nezvanično smešteno oko 800 migranata, većinom iz Pakistana i Avganistana. Delom je izgoreo u decembru prošle godine, nakon čega je bosanskohercegovačka vojska onde postavila šatore, prenosi Hina.

Ilegalni migranti ranije su većinom bili smešteni u kampu Bira u Bihaću, opremljenom evropskim sredstvima, koji je zatvoren u septembru 2020. zbog protivljenja građana i lokalnih vlasti.

Johanson je danas rekla da je zatvaranje Bire bila greška. U Lipu je, kaže, stigla zbog zabrinutosti o „humanitarnoj krizi“ posle požara.

Ona je istakla da danas vidi napredak uslova u kojima su migranti ali da još treba da se uradi.

„Naša odgovornost je da upravljamo migracijama na uredan način, da oni koji treba dobiju međunarodnu zaštitu, ali i da se ostali vrate u zemlju porekla“, rekla je Šveđanka i naglasila da se „uvek treba podsetiti da i oni koji nemaju pravo da ostanu u EU maju svoja prava i dostojanstvo“.

Naglasila je i potrebu osnaživanja kapaciteta za upravljanje ilegalnim migracijama u BiH, poput ubrzavanja procesa odobravanja ili odbijanja azila.

Premijer Unsko-sanskog kantona Mustafa Ružnić u Lipi je rekao da novi evropski pakt o azilu i migracijama, o čemu Johanson pregovara s državama članicama, predviđa vraćanje migranata na spoljne granica EU, zbog čega će BiH biti „najviše pogođena i na to se mora pripremiti“.

„Predviđa se da će BiH biti čekaonica migrantima za azil u evropske zemlje ili za deportaciju u svoje zemlje“, kazao je Ružnić.

Premijer županije je delegaciji EK naglasio kvotu migranata za koje njegova županija ima kapacitete, njih 2.500, pa takođe pozvao na pravedniju raspodelu migranata u ostale delove BiH.

„Prepoznati su napori BiH, ali i značajni nedostaci u raspodeli tereta u celoj državi“, rekao je ministar sigurnosti BiH Selmo Cikotić u Lipi.

Član predsedništva BiH iz Republike Srpske Milorad Dodik u januaru ove godine odbacio je mogućnost da se migranti smjeste na prostoru njegovog entiteta, rekavši da „na prostoru RS neće biti migrantskih centara“.

Prema procenama EK, u BiH se trenutno nalazi oko osam hiljada migranata, a većinu tereta krize snose Unsko-sanski kanton i Sarajevo.

Johanson sutra putuje u Sarajevo gde će se sastati s članovima Predsedništva BiH, predsedavajućim Saveta ministara BiH i lokalnim agencijama zaduženim za migracije.

Johanson je rekla da će razgovarati o migracionim politikama i „visokim očekivanjima“ koje EU ima od BiH za vreme sastanka sa vodećim državnim zvaničnicima sutra u Sarajevu.

„Migracije su jedan od 14 prioritetnih oblasti gde treba da vidimo poboljšanja“, rekla je Johanson i dodala da upravljanje migracijama treba da bude „nacionalna obaveza“ a ne da se o tome brinu samo neki regioni.

Posle BiH Johanson u subotu ide u Albaniju gde će posetiti zajedničku graničnu kontrolu između Albanije i evropske agencije za kontrolu granica Fronteks.