Kompletan državni vrh Hrvatske i predstavnici žrtava odali počast stradalima u logoru Jasenovac

Zbog epidemije korona virusa, nije bio svečanog komemorativnog programa, već su podno spomenika Cvet položeni venci i cveće povodom 75. godišnjice proboja poslednjih logoraša.

Na zvaničnoj državnoj komemoraciji bili su predsednik Hrvatske Zoran Milanović, premijer Andrej Plenković, predsednik Sabora Gordan Jandroković, kao i predstavici naroda žrtava i antifašista – poslanik srpske manjine Milorad Pupovac iz Srpskog narodnog veća, predsednik Jevrejske opštine Ognjen Kraus, poslanik romske manjine Veljko Kajtazi i predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske Franjo Habulin.

U delegaciji Sabora bii su i poslanici Socijaldemokratske partije Siniša Hajdaš Dončić i Davor Bernardić, a u delegaciji vlade ministarka kulture Nina Obuljen Koržinek.

U Hrvatskoj poslednjih godina nije bilo jedinstvene komemoracije u Jasenovcu.

Predstavnici Srpskog narodnog veća, Koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj i Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske, poslednje četiri godine bojkotovali su službenu komemoraciju pod pokroviteljstvom Sabora, zbog , kako su navodili, revitalizacije ustaštva u hrvatskom društvu i revidiranja istorije Drugog svetskog rata. Zbog toga su održavali odvojene komemoracije.

Bojkot je počeo u vreme desničarske Vlade premijera Tihomira Oreškovića, koju je prevodila Hrvatska demokratske zajednica (HDZ) na čelu s Tomislavom Karamarkom. Podelama je doprinela i sada već bivša predsednica Kolinda Grabar-Kitarović koja, za razliku od svojih prethodnika, nije učestvovala na komemoracijama.

Takvu praksu uvela je po dolasku na mesto predsednice države 2015. kada je u Jasenovac otišla nenajavljeno i bez pratnje medija, što je izazvalo oštre kritike javnosti, a potom je do kraja mandata takvu praksu i nastavila. U javnosti je često bila kritikovana i zbog sporne izjave o ustaškom pozdravu „Za dom spremni“” kao starom hrvatskom pozdravu.

Iako se dolaskom Andreja Plenkovića na čelo HDZ pre skoro četiri godine ta stranka udaljila od desnice, udruženja manjina i antifašista nastavila su da bojkotuju državnu komemoraciju.

Uoči današnje komemoracije predstavnici naroda žrtava i antifašista objasnili su da su odlučili da prihvate „ispruženu ruku vlasti“ i zajedno s njima komemoriraju jasenovačke žrtve.

Komemoracija u Jasenovcu posvećena je obeležavanju 22. aprila 1945. i proboju 600 logoraša, od kojih je preživelo njih oko 100.

Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj. Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH.

U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.

Do sada su poznata imena 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Medju stradalima bilo je više od 20.000 dece.