Konačna pobeda nad „tri ne“ iz 1967.

Vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Omar Gamaruden reagovao je tvrdeći da je „začuđen“ navodima portparola. Naveo je da odnosi Sudana i Izraela uopšte nisu razmatrani.

Pošto su se prošlog petka, 23. oktobra, Badavijeve najave obistinile, teško je očekivati da će on dobiti neku satisfakciju, ali mu se otvaraju druge perspektive.

Normalizovanje odnosa sa Sudanom godi Izraelu, ne samo zbog praktičnih, nego i simboličkih ciljeva. Sudan je bio jedan od najradikalnijih protivnika jevrejske države.

Posle rata 1967. upravo je na zasedanju Arapske lige u Kartumu izglasana doktrina „tri ne“ – „ne“ miru sa Izraelom, „ne“ pregovorima sa Izraelom i „ne“ priznanju Izraela.

Ova doktrina nanela je Izraelu ogromnu štetu koju trpi i danas, prvenstveno u odnosima sa zemljama Afrike, Azije i Latinske Amerike.

Zbog nje Izrael skoro šest decenija ne može da bude predstavljen ni u jednom međunarodnom telu, niti u agencijama, organizacijama i telima UN.

Sudan je za to platio visoku cenu.

Zemlja je uvela šerijatske zakone, što je antagonizovalo hrišćanski jug zemlje, koji je uz izraelsku pomoć 2011. postao nezavisna država.

Izraelska premijerka Golda Meir obećala je još 1968. liderima Južnog Sudana da će Izrael biti na njihovoj strani.

Vodeći se delimično osvetničkim motivima, Kartum je 1993. prihvatio antiameričkog Osamu bin Ladena, što ga je automatski dovelo na listu država koje sponzorišu terorizam i pod veoma široke i oštre sankcije SAD i zapadnih država.

Sudan je primer zemlje čija spoljna politika fluktuira bez velikih protivurečnosti od „ne“ do „da“.

Tako je Bašir bio snažni pristalica Irana, sve dok dve fabrike oružja i municije nisu bombardovane 2012. Javna tajna je bila da su to učinile izraelske vazduhoplovne snage.

Nova etapa u odnosu Sudana prema Izraelu, počela je pošto je Sudan 2014. okrenuo leđa Iranu i približio se Saudijskoj Arabiji.

Kada je uvenula naklonost generala al-Bašira prema Iranu, niklo je seme obnavljanja veza sa Izraelom.

Bašir je okrenuo leđa Iranu i sprijateljio se sa Saudijskom Arabijom, dokazujući svoju preorijentaciju slanjem sudanskih trupa da se bore u građanskom ratu u Jemenu – koji se delimično odvija kao posredni rat između Irana i Saudijske Arabije – u zamenu za saudijski novac i naftu.

Ohrabren u poslednjih pet godina rastućom otvorenošću Saudijske Arabije prema jevrejskoj državi, Bašir je i sam počeo da koketira sa Izraelom.

Imao je razloge za to: nadao se da će Netanjahu i Mosad uspeti da iskoriste politički uticaj kod AIPAC-a i američkih jevrejskih organizacija da rehabilituju njegovu reputaciju, a da zauzvrat uspostavi odnose sa Izraelom.

Već 2016. tadašnji ministar spoljnih poslova Ibrahim Gandur rekao je da ne može da isključi normalizovanje odnosa sa Izraelom, ali je Bašir lično to opovrgao.

Omar Al Bašir je u januaru prošle godine rekao da mu je savetovano da „normalizuje odnose sa Izraelom“ kako bi osigurao stabilnost zemlje.

Nekoliko meseci ranije objavljeno je da su se predstavnici Izraela i Sudana tajno sreli 2017. u Istanbulu gde su razgovarali o uspostavljanju odnosa dve zemlje.

Kako su neimenovani izvori naveli, razgovaralo se o saradnji na području poljoprivrede, medicine i ekonomije.

Ova najava stigla je usled proširenih glasina o uspostavljanju diplomatskih odnosa, da je morao da je demantuje i jedan od lidera vladajuće Nacionalne kongresne partije.

Šef Mosada Josi Koen tada se sastao sa sudanskim kolegom Salahom Gošom.

Nakon Baširovog pada u aprilu 2019. američki napori su urodili plodom i došlo je do načelne saglasnosti o uspostavljanju diplomatskih odnosa.

Nekadašnji izraelski ambasador u Južnom Sudanu, pa u Egiptu, dr Haim Koren, smatra da je dogovor napravljen u februaru ove godine, kada su se u Entebeu, na poziv predsednika Ugande Musavenija, sreli Natanjahu i Burhan.

Badavijeve avgustovske opservacije navele su izraelskog premijera da izda instrukciju da se „učini sve što je potrebno da se sklopi sporazum“.

Sve ovo dešavalo se samo nedelju dana uoči najvažnijeg događaja – posete američkog državnog sekretara Majkla Pompea Kartumu.

Pompeo je u Kartum doleteo iz Izraela, jasno nagoveštavajući da stvari stoje sasvim obrnuto od izjava sudanskih diplomata.

Do tada je Sudan je učinio sve što je potrebno sa svoje strane da bi se uklonile prepreke za sporazum.

Saglasio se da plati 30 miliona dolara žrtvama na američkom razaraču koji je napadnut u Adenu, iako je Sudan negirao umešanost.

Sudan se saglasio da plati 35 miliona dolara obeštećenja žrtvama napada na američke ambasade u Tanzaniji i Najrobiju, mada je američki sud dosudio 4,3 miliona.

Sudan se obavezao da će izmeniti svoje krivično zakonodavstvo i ukinuti smrtnu kaznu za homoseksualce, dozvoliće nemuslimanima upotrebu alkohola, zabraniće žensko obrezivanje…

Sve ovo trebalo je da zadovolji američke zahteve za ukidanje sadašnjih američkih ekonomskih sankcija i uklanjanje s liste država koje podržavaju terorizam.

Izrael je obećao da će poslati žitarice u Sudan, gde su ekonomske prilike katastrofalne usled višegodišnjih zapadnih sankcija.

Utrostručavanje cena hleba 2018. dovelo je do masovnih protesta i na kraju do obaranja s vlasti Omara al Bašira posle tri decenije.

Ovaj korak sudanske vlasti preduzele su sa idejom da napokon okončaju ekonomske nevolje i dočekaju planirane izbore 2022. kao efikasno telo u koje Sudanci mogu da veruju.