Konačni pad Putina: Misterija ruske „ekonomske anomalije“ rešena?

Razlog za održavanje ruskog BDP-a je zapravo prozaičan i proizilazi iz toga kako se izračunava bruto domaći proizvod (BDP).

Jedna od bitnih komponenti BDP-a su investicije, a Rusija je tokom ove godine morala da pokrene veliki broj investicionih projekata kako bi sprečila teške posledice međunarodnih sankcija, odnosno prekide u međunarodnim lancima snabdevanja izazvane ratom i sankcijama.

Ideja da ruske investicije treba da padnu tokom 2022. delovala je logično, pa se Blumer ekonomiks (Bloomberg Economics) nije proslavio u vreme kada je predviđao da će kapitalni rashodi u Rusiji potonuti za ekstremnih 20 odsto, ali su ipak porasli za snažnih 6 odsto, što je bilo dovoljno da se održi statistički privid stabilnosti Rusije.

U stvarnom životu, ogroman broj kompanija u Rusiji, od velikih do malih, morao je da obezbedi takvu budućnost hitnim ulaganjem u stvaranje novih delova lanaca snabdevanja i otvaranje alternativnih tržišta.

Aktiviranjem sankcija Rusiji, brojni zapadni proizvodi i usluge postali su nedostupni – od opreme preko industrije do softvera – a za mnoge ruske kompanije dilema između pasivnosti ulaganja i ulaganja bila je poput one čuvene „biti ili ne biti“.

Do procene kretanja BDP-a može se doći na nekoliko matematičkih načina, ali u osnovi, pojednostavljeno rečeno, radi se o sabiranju: potrošnja plus državna potrošnja plus neto izvoz plus investicije.

Zbir daje nominalni BDP, koji se zatim koriguje za inflaciju, i dobijamo ono što nazivamo procenom realnog BDP-a.

Prema procenama ekonomista, prošle godine državne i privatne kompanije prošle su kroz tzv „strukturno prilagođavanje“.

Prema podacima ruske centralne banke, većina ruskih kompanija je, bez obzira na neizvesnost koju je doneo rat u Ukrajini, morala da uđe u investicije ili ih bar zadrži na nivou na kojem su bile 2021. godine.

U slučaju sve veće neizvesnosti, logično bi bilo očekivati da će privatne investicije doživeti drastičan pad, jači od očekivanog pada potrošnje domaćinstava.

Međutim, sankcije, prekid trgovinskih tokova ili lanaca snabdevanja doveli su do ekonomske anomalije u Rusiji; mnoge kompanije su bukvalno morale da pronađu rešenje za sve što više nije moglo da dođe sa Zapada, a ulaganje je postalo modus operandi opstanka.

Prema procenama stručnjaka za rusku privredu, ova ekonomska anomalija se ne može ponoviti 2023. godine.

Uz državne podsticaje, velike kompanije imaju značajan investicioni potencijal, ali ne i druge.

S obzirom na to da su sankcije Rusiji intenzivirane tokom 2022. godine, problemi će se ponovo povećati, ali većina ruskih kompanija više neće imati investicioni potencijal za novo prilagođavanje.

Stoga Bloomberg Economics sada predviđa smanjenje investicija u osnovna sredstva od 5 odsto i pad ruskog BDP-a od 1,5 odsto.

Uporedo sa padom zarada velikog broja kompanija u Rusiji, mogli bi da vide i značajan pad potrošnje tokom ove godine.

To znači da bi dobar deo privatnog sektora u Rusiji mogao pasti na kolena.

Obim investicija u Rusiju, koji je obezbedio da sve što više ne može da dolazi iz zapadnih zemalja bude bar delimično nadoknađen, morao je biti impresivan tokom 2022. godine, jer je jednostavno trebalo da se zameni – dosta toga: u zapadnoj Rusiji, u Pskovskoj oblasti, fabrika industrijskih baterija, niz reku Volgu kod Čuvazije niknula je cela nova hemijska fabrika kako zemlja ne bi ostala bez vodonik-peroksida, u predgrađu Moskve počeli su da proizvode hidrauličku opremu kao i jedan broj farmaceutskih proizvoda koji su ranije uvezeni…

Sada je jedan broj malih i srednjih preduzetnika u problemu jer su prošle godine preterano ulagali u državne podsticaje da bi obezbedili normalno funkcionisanje tržišta.

Nije se radilo samo o strateškoj industrijskoj proizvodnji.

Čitav niz zapadnih brendova bukvalno je nestao sa ruskog tržišta za kratko vreme. Neki mali preduzetnici se sada, na primer, žale da su potrošili bogatstva na poluautomatske linije za proizvodnju i pakovanje kozmetike koja je prestala da stiže iz uvoza, pa sada očekuju novčanu pomoć države.

Međutim, iznosi koje bi Putinov režim morao da dodeli svim preduzetnicima koji su se finansijski preterali tokom protekle godine toliki su da se može zadovoljiti samo mali deo apetita.

Rusija je morala da zameni toliko stranih proizvoda da je morala da pribegne organizovanju proizvodnje sa manje naprednim tehnologijama, zbog čega je ruska centralna banka, posmatrajući taj fenomen, skovala termin „obrnuta industrijalizacija“.

Posebna priča i ruski prioritet tokom 2022. godine bilo je održavanje i stvaranje nove infrastrukture za trgovinu energentima.

Nakon što više nisu mogli da koriste delove infrastrukture izgrađene zbog plasmana na zapadna tržišta i vredne stotine milijardi dolara, hitno su promenili planove za velika ulaganja.

Gasprom je, na primer, udvostručio stari investicioni program, a planiraju da investicije dovedu na rekordan nivo 2023. godine.

Rusija je do sada potrošila enormne sume na proširenje tankerske flote i stvaranje nove transportne infrastrukture i na tome ne nameravaju da stanu.

Neki su – poput najvećeg proizvođača čelika Severstal – odustali od projekata koji su zbog rata i sankcija postali rizični i fokusirali se na druge investicije.

Između ostalog, Severstal razvija rusku informatičku tehnologiju za primenu u široj metalskoj industriji i sličnim sektorima.

Velike ruske banke poput VTB-a ili Ruske poljoprivredne banke imaju slične investicije zbog zamene zapadnog softvera.

Kako god bilo, u Rusiji postaje očigledno da se sve više kompanija bori za opstanak, a kreditna linija ruske države za mala i srednja preduzeća od 4,3 milijarde dolara neće biti dovoljna.

Istraživanje ruske centralne banke otkriva da sada samo jedna od četiri ruske kompanije, među malim i srednjim, planira povećanje kapitalnih izdataka, a jedna od tri među velikim.

U ovom slučaju treba uzeti u obzir da je deo ruskih kompanija investirao da ne bi stali zbog prekida njihovih lanaca snabdevanja iz zapadnih zemalja, prenosi Jutarnji list.