„U podne protiv Putina“: Konačni plan Alekseja Navaljnog da ruskom predsedniku nanese „maksimalnu štetu“

Ruski opozicioni lider proveo je poslednje nedelje svog života u zatvoru u zloglasnoj kaznenoj koloniji severno od Arktičkog kruga, hladnom, opasnom i neprijatnom mestu sa tako ekstremnim uslovima da su jednaki mučenju.

Više od decenije, Navaljni je bio najistaknutiji protivnik ruskog predsednika i najveća politička pretnja.

Tokom godina, bio je nadziran, fizički napadnut i zatvoren.

Pa ipak, u januaru 2021, nakon što se u Nemačkoj oporavio od trovanja nervnim agensom Novičok, odlučio je da se vrati u Rusiju, iako je znao da će verovatno biti zadržan po dolasku.

Zatvoren i često držan u samici, Navaljni je vidno smršao tokom tri godine provedene u ruskom kaznenom sistemu.

Ali čak i izolovan na krajnjem severu zemlje, i dalje je mogao da prenese poruke svojim pristalicama, stavljajući svoju težinu iza plana za mobilizaciju opozicije tokom predsedničkih izbora koji počinju sutra i traju tri dana.

Ptrvog dana februara, ukazuje Politico, na njegovom nalogu na mreži X postavljena je poruka sa prvim instrukcijama uoči predsedničkih izbora koji se održavaju ovog vikenda.

„Sviđa mi se ideja da birači protiv Putina zajedno odu na biračka mesta u 12 sati“, napisao je Navaljni.

„U podne protiv Putina“.

Kao plan, to je imalo svoje atrakcije. Protest, serija fleš mobova širom zemlje, bio bi nacionalni, legalan i relativno bezbedan.

„Pa, šta oni mogu da urade?“ dodao je Navaljni. „Da li će zatvoriti biračka mesta u 12 časova? Hoće li u 10 časova organizovati akciju podrške Putinu? Hoće li registrovati sve koji su došli u podne i staviti ih na listu nepouzdanih?“

Odavno je bilo jasno da izbori neće biti ni slobodni ni pošteni: Putin će biti jedini pravi kandidat, sa svim njegovim istaknutim kritičarima ili mrtvima, zatvorenima, u egzilu ili izbrisanim sa glasačkih listića.

Ali jednostavnim pojavljivanjem u dogovoreni čas, Rusi bi mogli da izraze svoje neodobravanje.

Smrt Navaljnog nešto više od dve nedelje kasnije – zvanično prirodna smrt, tvrdnja koju žestoko osporavaju njegove pristalice i porodica koja tvrdi da je ubijen — dala je pokretu novi podsticaj.

Nakon što su hiljade Rusa prebrodile hladnoću i vlasti da se postroje tokom njegove sahrane i polože brdo cveća na njegov grob, poziv Navaljnog preuzela je njegova udovica i politička naslednica Julija Navalnaja.

„Aleksej je pozvao ljude da učestvuju u ovom protestu i zato je za mene lično ovo toliko važno“, rekla je nedavno u videu u kojem je pozvala Ruse da se pridruže događaju „za Navaljnog“.

„Želim da uradim ono što je on mislio da je ispravno“, rekla je.

Sahranjen na moskovskom groblju Borisovo, Navaljni je i dalje najmoćniji Putinov izazivač. Bez obzira da li će gomile Rusa izraziti svoje neslaganje u nedelju u podne, njegova smrt je dodatno naglasila Putinov nedostatak legitimiteta.

„Čak i mrtav, Navaljni nanosi maksimalnu štetu Putinu“, rekao je Maksim Reznik, kolega opozicioni političar od koga je Navaljni preuzeo ideju „Podne protiv Putina“.

„Dao je ceo svoj život za našu slobodu“, rekao je Reznik. „Poslednja stvar koju je uradio je da nas zamoli da mu damo 30 minuta.“

Ruski Potemkinovi izbori

U koje počinje u sutrai završava se u nedelju, Putin se u suštini bori protiv sebe iz prošlosti.

Ruski predsednik – koji je došao na vlast 1999. godine i nikada nije učestvovao ni u jednoj izbornoj debati – ima za cilj da poboljša svoj učinak na poslednjim izborima 2018. kada mu je, po zvaničnim brojkama,  povereno rekordnih 77 odsto glasova.

Još bolji rezultat bi bila javna afirmacija Putinove tvrdnje u februaru tokom svog godišnjeg govora u Saveznoj skupštini: da njegov rat protiv Ukrajine podržava „apsolutna većina Rusa“.

Očekuje se da će Putinova zagarantovana pobeda podići njegovo samopouzdanje uoči onoga što analitičari upozoravaju da bi mogla biti dalja eskalacija represije i, verovatno, druga kampanja mobilizacije za rat u Ukrajini.

To su ujedno i prvi izbori od 2020. kada je Putin prekršio ustav požurivši sa promenama kako bi mu omogućio da se kandiduje za još dva šestogodišnja mandata.

„Cilj je da sve to izgleda realno i da se stvori privid većinske podrške, da se zamagli u očima Rusa i spoljnog sveta činjenica da Putin uopšte nema zakonsko pravo da učestvuje na ovim izborima“, rekla je Ekaterina Šulman, ruska politička analitičarka u Karnegi ruskom Evroazijskom centru u Berlinu.

„Ovaj ritual se održava jer se tako radi poslednjih dvadeset pet godina“, dodala je ona. „To je način da sistem pritisne Control+S; da se ponovo spase“.

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, predvideo je prošlog leta da će Putin osvojiti 90 odsto glasova.

Putinova ‘specijalna izborna operacija’

Kremlj koristi svaki alat koji mu je na raspolaganju da postigne željeni rezultat.

Izvadio je šargarepe: U mnogim regionima glasanje se udvostručuje kao lutrija, sa nagradama u rasponu od kredita za javni prevoz i vaučera za kafe do pametnih zvučnika, automobila, pa čak i stanova.

I mašu pretećim štapovima: državnim službenicima, zaposlenima u državnim preduzećima i studentima kojima je strogo naređeno da glasaju.

Video snimci koji pozivaju Ruse da glasaju predstavljajući im sliku šta čeka njihovu zemlju ako ne učestvuju. Jedan spot koji kruži prokremljskim društvenim mrežama poziva Ruse: „Budite muškarac, idite na glasanje!“

Na snimku se može videti kako čovek brije noge, šminka se i preti da će mučiti čoveka ogromnim dildom.

U metodama za koje analitičari upozoravaju da će se koristiti za povećanje izlaznosti i olakšavanje manipulacija, Rusi u 29 regiona se pozivaju da glasaju elektronski, dok će izbori trajati tri dana.

Zatim je tu sam glasački listić. Pored Putina, birači će imati izbor između tri druga imena, što će ga činiti najkraćom predsedničkom postavom u modernoj ruskoj istoriji.

Među njima su kandidat Komunističke partije Nikolaj Haritonov; lider Liberalno-demokratske partije Leonid Slucki; i Vjačeslav Davankov iz stranke Novi ljudi.

Navodno Davankov treba da privuče liberalnije Ruse, ali njegov manifest teško da je progresivan. On poziva na mir sa Ukrajinom, ali „pod našim uslovima“; podržavao je aneksiju ukrajinske teritorije i zakone o vojnoj cenzuri; i bio je koautor zakona o zabrani operacije promene pola.

Jedini kandidati koji su se izjasnili protiv rata – Jekaterina Duncova i Boris Nadeždin, koji su dospeli u svetske novine nakon što su antiratni Rusi stajali u redu ispred kancelarije za njegovu kampanju – diskvalifikovani su iz tehničkih razloga.

„Ono što ćemo da vidimo je zapravo ‘specijalna izborna operacija’ u kojoj Putin ponovo imenuje Putina,“ rekao je Reznik, opozicioni političar za Politico iz egzila u Vilnjusu, koristeći igru reči koja se poziva na Putinov opis rata u Ukrajini kao specijalne vojne operacije .

Podne u Moskvi

S obzirom da nema izlaza za neslaganje i da se o izborima odlučuje u Kremlju, a ne na biračkim mestima, Navaljnijevo „podne protiv Putina“ predstavlja jednu od retkih opcija koje su preostale Rusima koji se protive predsedniku da ispolje svoje nezadovoljstvo.

Kako je Navaljni napisao u svom tvitu, fleš mob će se suočiti sa „pravim glasačima i fikcijom elektronskog glasanja“.

Smrt opozicionog lidera i mase ljudi koji su se pojavili na njegovoj sahrani dali su novi značaj.

Razne opozicione ličnosti i dalje predlažu izborne strategije: glasajte za (spoiler) kandidata koji nije Putin, kao što je Davankov; glasati za više kandidata i time poništiti glasački listić; i u potpunosti bojkotovati glasanje.

Ali oni su takođe postigli jedinstveni konsenzus u ohrabrivanju Rusa da dođu na biračka mesta u podne 17. marta, bez obzira da li i kako planiraju da glasaju posle.

„Tokom sahrane Navaljnog, ljudi su shvatili da ih ima mnogo i da postoji način da pokažu da je njihovo mišljenje važno“, rekla je za Politico Duncova, zabranjena predsednička nada. „U današnjoj Rusiji, redovi su postali simbol neslaganja, način da izrazite svoj građanski stav“.

Važno je da plan omogućava Rusima da pokažu neodobravanje bez kršenja zakona o protestima – čak i ako to nije garancija sigurnosti.

„Putin je oduzeo ruskim građanima skoro sva prava koja imaju, ali za sada ne ovo“, rekao je Ivan Ždanov, saveznik Navaljnog, u video snimku na Jutjubu pre smrti opozicionog lidera.

Julija Navljan je ponovila poziv: „Šta oni mogu da urade? Zatvoriti biračka mesta? Da te ne pustim unutra?“ uverila je gledaoce u svom video obraćanju.

Međutim, plan i dalje možda neće ići kako je planirano. Prisustvovanje sahrani Navaljnog smatralo se suštinski moralnim činom, rekao je Šulman, ali mnogi Rusi protiv Kremlja ne žele da se povezuju sa izborima koje vide kao korumpirane i prljave.

Takođe postoji rizik da opozicija možda neće postići svoj cilj predstavljanja velike mase, s obzirom na to da će učesnici biti razbacani po stotinama biračkih mesta širom zemlje.

Fjodor, Moskovljanin u ranim tridesetim, čije prezime se krije iz bezbednosnih razloga, rekao je da može da živi sa takvim ishodom. „Biće kao lokalni mini-protesti“, rekao je on za Politico. „To je takođe u redu, sve dok se ne osećate sami.“

Nadležni, u međuvremenu, već preduzimaju mere predostrožnosti. Veb lokacija koju koristi Navaljnijev tim za promociju fleš mobova je blokirana; Ruski opozicioni mediji javljaju da državni službenici imaju izričita uputstva da glasaju u određenim danima i satima, najčešće u petak.

Nekoliko gradova, uključujući Jekaterinburg, Novosibirsk i Rjazanj, najavili su takmičarske svečanosti uoči pravoslavnog posta u nedelju u podne, verovatno da bi odvratili pažnju od fleš moba.

Reznik je rekao da je tek nakon što je izneo ideju o „Podne protiv Putina“, neko ukazao na paralelu sa sličnim pozivom na oružje u Poljskoj 1989.

Plakat kampanje sa sloganom „Bavko podne“ pomogao je mobilizaciji opozicije komunističkom režimu , što je na kraju dovelo do kraja vladavine koju je podržavao Sovjetski Savez.

„Ne kažem da mi, kao Poljaci, možemo da srušimo režim“, rekao je Reznik. „Ali najmanje što možemo da uradimo jeste da pokažemo da je car go“.