Najopipljiviji rezultat nedavno održanog samita NATO u Briselu jeste to što je predsednik SAD Donald Tramp razradio inicijativu svog prethodnika Baraka Obame da saveznici treba bolje da raspodele troškove alijanse.
Uz to, Trampova retorika prema Rusiji je čak bila oštrija od Obamine. Američki lider se izgleda iznenada slaže sa svojim prethodnikom, navodi se u uvodniku NJujork tajmsa naslovljenom „Tramp je od NATO dobio sve što je Obama tražio“. Međutim, primećuje se dalje u tekstu, ostaje misterija da li je samom Trampu jasna strategija koju sprovodi i da li je on uopšte ima.
Obama je na sastanku u Velsu 2014. ubeđivao lidere NATO da povećaju vojni budžet, pošto je Rusija, kako se navodi, napala Ukrajinu. Tada su članice alijanse obećale da će raditi na povećanju budžeta na dva odsto BDP-a do 2024. Svih 29 članica je počelo da povećava svoje vojne budžete, a dve trećine njih planira da ostvari cilj od dva odsto BDP-a do 2024. Svoju „nepokolebljivu posvećenost“ tim ciljevima su članice potvrdile ove nedelje u komunikeu nakon okončanja dvodnevnog samita u Briselu.
Međutim, Tramp je ostao Tramp, pa ni ovog puta nisu izostali neprijatni komentari i pretnje. Predsednik SAD je javno vređao NATO saveznike, predstavljajući ih kao neplatiše koji zloupotrebljavaju američku velikodušnost. Onda je povećao zalog, pa je zahtevao da cilj od dva odsto ostvare do januara, a onda da rade na tome da vojni budžet povećaju na četiri odsto BDP-a. Razloge za to nije dao, primećuje NJujork tajms.
Otkada je postao predsednik, Tramp je svojim apelima naveo neke saveznike da ubrzaju povećanje budžeta. Međutim, reakcija na njegovu najnoviju kritiku je uglavnom bila zbunjenost. Čak i pošto je vojni budžet povećan pod rukovodstvom Trampa, vojna potrošnja SAD ove godine iznosi samo 3,2 odsto BDP-a. Štaviše, očekuje se da do 2024. iznosi samo 2,8 odsto BDP-a, tako da ostaje nejasno kako će čak i SAD da ostvare cilj od četiri odsto.
Obama je, kao i Tramp, za vreme svog mandata tvrdio da Evropa može da učini više da bi sama sebi pomogla. Veći vojni budžet američkih saveznika, ocenjuje NJujork tajms, možda bi mogao da znači i da bi SAD mogle da smanje svoj i vrate kući hiljade vojnika. Tramp to nije izričito rekao, ali često govori o povlačenju vojnih snaga i zatvaranju baza, bez obzira da li je reč o Nemačkoj, Siriji ili nekoj drugoj zemlji. To bi možda i „pilo vodu“ da se Tramp uporno ne zalaže za veću vojsku.
Tramp je svojim nagoveštajem da će možda izvući Ameriku iz NATO ako se ne ispune ciljevi o vojnom budžetu izazvao zabrinutost među saveznicima. Takav njegov stav više je na liniji s njegovim širim interesima, navodi NJujork tajms. Jasno je stavio do znanja da mu „napad Rusije na Ukrajinu“ i aneksija Krima nisu od naročite važnosti. Iz svih tih razloga, zaključuje se u uvodniku, neophodno je da Kongres hitno usvoji zakon kojim se Trampu zabranjuje da unilateralno napusti NATO. Senat je morao da ratifikuje sporazum kada je Amerika stvorila alijansu, tako da treba „da blokira svaki korak ka uništenju saveza koji sedam decenija predstavlja stub transatlantske stabilnosti“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
