Kongres Zelenih: S Robertom Habekom u bolju budućnost?

Usred veoma turbulentnih vremena u političkom Berlinu, oko 800 delegata na Kongresu stranke Zeleni sastaju se ovog vikenda u Vizbadenu kako bi se ponovo reorganizovali.

Ako je suditi po stavu još uvek aktuelnog vicekancelara i ministra privrede Roberta Habeka, stranka ne sme da uradi jednu stvar: da se s čežnjom osvrće na vreme „semaforske koalicije“ – vlade Socijaldemokrata(SPD), Zelenih i privredi bliskih Liberala (FDP). Pošto je „semafor“ istorija posle odlaska FDP-a, posao vodi manjinska vlada sačinjena od SPD-a i Zelenih.

Od sredine nedelje je jasno: kancelar Olaf Šolc želi da zatraži glasanje o poverenju u decembru kako bi se otvorio put za nove izbore. Ako izgubi poverenje, kako se očekuje, ide se na vanredne savezne izbore za nešto više od tri meseca – 23. februara 2025. godine.
Ima 35 godina i želi da bude u vrhu stranke: poslanik u Bundestagu Feliks Banačak, zadužen za budžet i ekonomska pitanja.

Zeleni u opoziciji

Velika je verovatnoća da će se Zeleni tada naći u opoziciji. Habek, koji bi trebalo da na kongresu u Vizbadenu bude izabran za glavnog kandidata Zelenih na izborima, ne želi da odustane da se nada da će rezultat biti bolji od 11 odsto, koliko Zeleni trenutno dobijaju po anketama.

Habek za DW kaže: „Želeo bih da istaknem da su dosadašnje ankete bile ankete pod senkom ’semafora’. Ali, ’semafora’ sada više nema. Sva sporenja i mnogi kompromisi koje smo morali da pravimo su prošlost. Sada stranke istupaju sa svojim idejama. Mnogo toga sada može da se razvija i to u svim pravcima.“

Nakon pada vlade, kako kaže Habek, u stranci je izbila euforija. Pristupilo joj je, kaže, i mnogo novih članova. Iz centrale stranke saopšteno je da se 5.500 ljudi pridružilo Zelenima nakon pada vlade 6. novembra. Ta stranka orijentisana za zaštitu životne sredine, sada ima preko 130.000 članova – što je novi rekord.

Šta se menja u rukovodstvu Zelenih?

Posle nekoliko izbornih poraza, poput evropskih izbora u junu i izbora u tri istočnonemačke pokrajine u septembru, prethodni partijski lideri, Omid Nuripur i Rikarda Lang, povukli su se s čela partije i ne žele da se ponovo kandiduju, verovatno iznervirani i zbog tekućeg spora u vladi oko pitanja zaštite klime i pitanja budžeta i ekonomske politike. A tu je i nezadovoljstvo baze zbog toga što su Zeleni u vladi pristali na pooštravanje politike azila i migracija.

Feliks Banačak i Franciska Brantner sada će zauzeti mesto Nuripura i Lang. Banačak je mladi poslanik u Bundestagu iz Severne Rajne-Vestfalije, a Brantner (poznata i u Srbiji po izjavama o litijumu, prim.ur.) je trenutno državna sekretarka u Ministarstvu privrede. Smatra se Habekovom bliskom saradnicom. Zbog njene kandidature sve glasniji su postali Habekovi kritičari u stranci: da li to vicekancelar pokušava da ubedi stranku da se drži njegove linije –odnosno pragmatičnog srednjeg kursa sa širokim spektrom opcija, što bi uključilo i ljude koji još nisu glasali za Zelene?

Cilj novih lidera: Da Zeleni ponovo budu klimatska stranka

Netipično za Zelene, dva kandidata već su dala svoj prvi novinski intervju. Brantner je u „Zidojče cajtungu” priznala da je pred teškom misijom: „To je veliki zadatak i odgovara vremenu u kojem živimo.“

Oboje kandidata jasno su stavili do znanja da bi pod njihovim vođstvom Zeleni ponovo trebalo da postanu više klimatska stranka – posebno u svetlu toga što s predsednikom Donaldom Trampom SAD ispadaju iz igre kao centralni partner u zaštiti klime.

Habek u centru pažnje

Uprkos novom izboru predsedavajućih, Habek će verovatno biti ličnost na koju će u Vizbadenu biti usmerena najveća pažnja. Jer, aktuelni vicekancelar želi da bude izabran kao kandidat svoje stranke za kancelara, i to uprkos svim lošim anketama. Robert Habek je trenutno verovatno najpoznatiji političar Zelenih. Međutim, izgubio je veliku podršku tokom vremena provedenog u vladi, a pre svega nakon njegovih loše predstavljenih planova da prebaci sisteme grejanja u nemačkim domovima sa gasa na održive toplotne pumpe.

Ipak, kratka predizborna kampanja do novih izbora u februaru verovatno će biti prilagođena njemu i to više nego što je to ikada ranije u istoriji Zelenih to bilo prema nekom njihovom lideru. To se ne sviđa svima, jer mnogi članovi Zelenih svoju partiju vide kao programsku, u kojoj kadrovi nisu toliko važni.

A to kako Habek namerava da vodi svoju predizbornu kampanju, rekao je u intervjuu za DW: „Prvo moramo da objasnimo šta se trenutno ovde dešava. Sve te krize, sukobi i izazovi: zašto je toliko sporenja?“

Prema njegovom mišljenju, Zeleni bi trebalo da se pobrinu za neke od gorućih problema u Nemačkoj: stvoriti više povoljnijeg stambenog prostora, smanjiti cene električne energije i grejanja. Da li će se za to boriti kao vlast ili u opozicija, odlučiće građani Nemačke na novim izborima 23. februara.