Turska nije iskrena prema kiparskim Turcima

Pregovori u Kran-Montani prošle godine bili su neuspešni, i pored saglasnosti oko nekih pitanja, jer je turska strana imala neprihvatljive zahteve po pitanju bezbednosti i garancija. Uprkos tome, Vlada Republike Kipra je više puta istakla da je naša strana spremna da nastavi sa pregovorima sa pozicije postignute u Kran-Montani i u okviru koji je generalni sekretar UN Antonio Gutereš postavio. Bilo koji novi pregovori zahtevaće adekvatnu i temeljnu pripremu kako bi se osigurao dogovor. Nažalost, čini se da turska strana nije spremna za ovo – kaže Konstantinos Elijades, ambasador Republike Kipar u Srbiji u razgovoru za Danas.

* Generalni sekretar Ujedinjenih nacija odredio je novog specijalnog izaslanika za kiparsko pitanje – Džejn Hol Lut, u julu ove godine. Da li je ovo doprinelo nekoj promeni ili napretku u odnosima između dve strane? Koja su trenutna očekivanja Republike Kipra od UN?

– Gospođa Džejn Hol Lut je u poslednjih nekoliko meseci razgovorala sa svim stranama koje su uključene u kiparsko pitanje, uključujući i Evropsku uniju. Ona je podnela važan izveštaj generalnom sekretaru UN koji će, nakon pažljive analize ovog dokumenta, sredinom oktobra podneti Savetu bezbednosti UN sopstveni izveštaj, komentare i preporuke. U ovom trenutku, mi čekamo rezultate tog izveštaja da bismo znali koje korake da preduzmemo.

* Da li se politika i interesi Ujedinjenog Kraljevstva prema kiparskom pitanju menjaju na neki način usled Bregzita? Kako bi ova situacija moga da utiče na život na ostrvu?

– Republika Kipar i Ujedinjeno Kraljevstvo imaju veoma bliske veze i jake bilateralne odnose, kako političke tako i ekonomske, trgovinske i finansijske. Osim toga, u oblastima britanskih vojnih baza na ostrvu živi dosta Kiprana, odnosno građana EU. Uporedo sa pregovorima na nivou EU o Bregzitu, naša Vlada, takođe, na bilateralnom nivou, vodi pregovore sa britanskom Vladom kako bismo osigurali da trgovina i drugi aspekti naših odnosa sa Londonom budu što manje pogođeni Bregzitom. Što se tiče oblasti vojnih baza, pregovaramo o tome kako da omogućimo primenu propisa EU i zaštitimo prava građana Kipra koji žive na toj teritoriji.

* Možete li da povučete paralelu između politika koje Sjedinjene Države vode prema kiparskom pitanju i prema pitanju Kosova i Metohije?

– Mislim da nije prikladno da ja poredim i analiziram ta pitanja. Sjedinjene Države su velesila sa globalnim interesima. Rešavanje kiparskog pitanja na pravičan i održiv način u federaciji sa dve zone, dve zajednice, jednim državljanstvom, jednim međunarodnim identitetom i teritorijalnim integritetom, bez stranih trupa i mešanja bilo koje treće strane bi bilo u najboljem interesu svih i SAD podržavaju takvo rešenje.

* Turska lira, koja se koristi na turskom delu ostrva, je dramatično izgubila na vrednosti u poslednjim mesecima izazivajući brojne finansijske probleme, nezadovoljstvo i proteste kiparskih Turaka. Da li bi ovo mogla da bude prilika za neki vid saradnje između dve strane, možda za dogovor o zajedničkoj valuti ili nekim drugim merama?

– Još od turske invazije i nelegalne okupacije severnog dela ostrva 1974. godine, okupirana zona postajala je sve više de fakto zavisna od Republike Turske, koja donosi važne odluke za taj prostor, ne samo političke nego i finansijske i druge prirode. Republika Turska je ta koja je nametnula upotrebu turske lire na okupiranoj teritoriji i danas vidimo katastrofalne posledice takve politike. Turska ne brine iskreno o kiparskim Turcima već ih koristi kao izgovor da promoviše sopstvene interese u oblasti Istočnog Mediterana. U okvirima za rešenje kiparskog problema je i ideja da evro treba da bude legalna valuta za celo ostrvo. Bez takvog rešenja, dokle god Turska sprovodi potpunu kontrolu i, rekao bih, guši sve aspekte života u okupiranoj zoni, potpuno je bespredmetno govoriti, kako praktično tako i politički i finansijski, o usvajanju bilo kakvih zajedničkih monetarnih politika.