Kontrola države u Kini ojačana zakonom protiv špijunaže

Kineski parlament usvojio je u sredu obuhvatnu promenu zakona protiv špijunaže, kojim će, uz proširenje definicije špijuniranja, biti zabranjen prenos bilo kakvih informacija u vezi s nacionalnom bezbednošću, ističe Rojters.

Ovo je prva promena Zakona o kontrašpijunaži iz 2014. i analitičari kažu da su promene koje će stupiti na snagu 1. jula pokazatelj strožeg pristupa pod predsednikom Si Đinpingom kako rastu sumnje u Pekingu prema Vašingtonu i njegovim saveznicima.

Posle promene zakona svi „dokumenti, podaci, materijali i predmeti koji se odnose na nacionalnu bezbednost i interese“ su pod istom zaštitom kao i državne tajne. Zakon, međutim, kako ukazuje Rojters, ne definiše šta spada pod nacionalnu bezbednost ili interese Kine.

Njime se proširuje definicija špijunaže tako da uključuje sajber napade na državne organe ili ključnu informacionu infrastrukturu.

Promena će omogućiti organima koje sprovode istragu protiv špijunaže da dobiju pristup podacima, elektronskoj opremi, informacijama o ličnoj imovini, kao i da nekome zabrane prelazak granice.

Promenom zakon protiv špijunaže Kina je pooštrila državnu kontrolu nad širokim opsegom podataka i digitalnih aktivnosti, proširivši svoju moć da neutrališe ono što smatra pretnjama, piše Volstrit džurnal, uz ocenu da se time povećava rizike za kompanije koja posluju u drugoj po veličini svetskoj ekonomiji.

Šefovi stranih kompanija kažu da bi proširenjem obima i ovlašćenja zakona svakodnevne interakcije mogle da postanu krivična dela protiv nacionalne bezbednosti, što ističe sve više neprijateljsko okruženje s kojim se mnoge strane firme suočavaju u Kini.

Među zabrinutostima stranih šefova je što će promena omogućiti vlastima da pregledaju objekte i elektronsku opremu kompanija, kao i digitalne uređaje poput pametnih telefona i laptopova koji pripadaju pojedincima za koje se sumnja da su špijunirali.

Izmenjeni zakon takođe izaziva zabrinutost da bi uobičajene poslovne aktivnosti, poput prikupljanja podataka o lokalnim tržištima, rivalima i poslovnim partnerima, mogle biti obuhvaćene proširenom definicijom špijunaže.

Promena zakona, kako ukazuje američki list, proširuje kinesku već obuhvatnu definiciju nacionalne bezbednosti i daje lideru Si Đinpingu gomilu novih alata za njegov projekat osnaživanja zemlje za potencijalnu konfrontaciju s Vašingtonom i njegovim saveznicima, dok istovremeno preti da potkopa napore lidera Komunističke partije da privuku strani kapitalu za oživljavanje ekonomskog rasta.

Tokom protekle decenije, Si je koristio nacionalnu bezbednost kao sveobuhvatno sredstvo za vladanje Kinom, podstičući zvaničnike da budu tajnovitiji i da uskrate pristup podacima koje su kompanije i analitičari prikupljali radi uvida u kinesku politiku i ekonomiju, navodi Volstrit džurnal i dodaje da će promena zakona podržati te napore.

Analitičari upozoravaju da bi proširenje već obuhvatnog zakona o kontrašpijunaži mogao da stvori dodatne pravne rizike ili neizvesnost za strane kompanije, novinare i naučnike, ukazuje CNN.

Kineski lider Si je tokom svojih 10 godina na vlasti u okviru većeg naglaska na nacionalnu bezbednost već uveo niz mera za suzbijanje navodnih pretnji unutar i izvan Kine i nastojao je da kontroliše protok informacija izvan zemlje.

Stručnjaci za Kinu ocenjuje da je prvobitni zakon iz 2014. već bio dvosmislen i moćan. Sada je taj zakon proširen uz, kako ističe CNN, manjak jasnoće oko toga koje vrste dokumenata, podataka ili materijala bi se mogli smatrati relevantnim za nacionalnu bezbednost, što će predstavljati velike pravne rizike za naučnike i kompanije koje pokušavaju da bolje razumeju Kinu.

Analitičari navode da bi teme kao što su poreklo kovida, stvarni broj smrtnih slučajeva od pandemije u Kini i autentični podaci o kineskoj ekonomiji mogle biti na meti zakona.