Kontroverze genocida u Ruandi iz 1994. godine: Put heroja do zatvora

Pol Rusesabagina (66) prošao je put od heroja Ruande do kidnapovanog pritvorenika koji je u zatvoru u Ruandi od kraja avgusta i koji je optužen za zločine protiv kojih se borio.

Sada se on ponovo nalazi u Ruandi, ali ne više kao njen heroj, nego kao zatvorenik čije suđenje predsednik Pol Kagame očekuje s radošću.

Na aerodromu u Dubaiju, odakle je trebalo da poleti u glavni grad Burundija, Budžumburu, ukrcan je u privatni avion gde je vezan i gde su mu pokrivene oči, tako da je je stigao u glavni grad Ruande, Kigali, umesto na odredište.

Predsednik Ruande negira da je Rusesabagina kidnapovan, nego kaže da je „sam došao“ i obećava da će suđenje biti pošteno i javno.

Građanski rat u Ruandi počeo je 6. aprila 1994. kada je raketama zemlja-vazduh oboren avion Hutu predsednika Habiarimana dok se približavao aerodromu Kigali radi sletanja.

U avionu sa Habiarimanom bili su Hutu predsednik Burundija Ciprijen Ntariamira, načelnik Generalštaba vojske Ruande Deogratias Nsabimana i šef predsedničkog obezbeđenja, pukovnik Elie Sagatva.

Olupine su se raspale u bašti predsedničke palate i svi u avionu su poginuli. Genocid u Ruandi započeo je istog dana.

Predsednička garda je 7. aprila 1994. godine izvršila atentat na Tutsi premijera Agate Uvilingimana, zajedno sa mnogim drugim ministrima, uglavnom onima iz političkih partija pripadnika Tutsi zajednice i onima koji je trebalo da igraju važnu ulogu u tranzicionoj vladi za koju je planirano da bude uspostavljena 8. aprila.

Pošto je sukob u Ruandi 1994. privukao opštu pažnju sveta, a dešavao se u isto vreme kada i rat u Bosni, uloženi su ogromni napori da se sukobljene grupe Huta i Tutsija pomire i nastave da žive u zajedničkoj državi, gotovo po istom receptu po kom je rešavan rat u Bosni.

Kada je počeo sukob, pripadnik Hutu plemena Pol Rusesabagina bio je menadžer hotela sa pet zvezdica gde je bilo skriveno i spašeno od sigurne egzekucije preko 1200 ljudi.

On je koristio sve što je postojalo u hotelu kojem su vlasnici bili Belgijanci – pivo, viski, šarm, gotovinu, da bi zaštitio svoje nevoljne goste, a generale je kupovao dolarima i cigarama.

Borio se i da spase svoju Tutsi suprugu, Tatjanu.

Posle sukoba, Ruanda je stabilizovana čvrstom rukom predsednika Kagamea, bivšeg ministra odbrane koji je postao prvo potpredsednik, a onda i predsednik zemlje. On je praktično na vlasti od 1994, ali predsednik je dve decenije.

Za to vreme postao je omiljeni političar Zapada.

Kagame ima moćne saveznike, poput Bila Gejtsa, Bila i Hilari Klinton i Tonija Blera.

Donatori su obilno pomogli njegovoj vladi da se bori sa siromaštvom, oporavi ekonomiju i afirmiše žene u politici.

Njegovo delovanje u vreme sukoba u Ruandi otkriveno je 2004. u filmu „Hotel Ruanda“ u kojem je nekoliko glumaca i drugih aktera bilo nominovano za nagradu Zlatni globus.

Reditelj Teri Džordž upoznao ga je 2002. kao putnika u Polovom taksiju koji je vozio u Briselu.

Godinu dana kasnije zajedno su putovali u Ruandu kako bi istraživali materijal za film.

Na aerodromu u Kigaliju bili su pozdravljeni od velikog broja preživelih, a u hotelu, koji se tada zvao „Mille Collines“, zaposleni su suzama dočekali svog nekadašnjeg šefa.

Bio je to doček dostojan heroja, seća se Teri Džordž.

Pol Rusesabagina je poverovao da više nema opasnosti i spremao se da gradi kuću u svojoj zemlji.

Kada je trebalo da se vrati sa suprugom iz Njujorka, odustao je u poslednjem trenutku.

Kasnije je otkrio da mu je iz Kigalija poručeno da ne dolazi.

Pojavili su se tekstovi puni poštovanja prema njemu koji su ga poredili sa Oskarom Šindlerom.

On je 2006. stajao do Džordža Klunija i nobelovca Elija Vizela na protestu u Vašingtonu kako bi upozorili na mogućnost novog genocida u Darfuru. Dao je intervju Opri Vinfri.

Za to vreme, ključao je sukob sa predsednikom Ruande Kagameom.

Memoari Rusesabagine „Običan čovek“ bili su puni kritika na račun predsednika Ruande.

„Ruanda je država kojom vlada mala grupa Tutsija isključivo za svoju korist. Nekolicina Hutija u vlasti „poznati su kao unajmljeni Huti koji samo statiraju“.

Sledeće, 2007. godine, optužio je Kagamea pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Ruandi, za zločine koje su Kagameove trupe počinile u Ruandi.

Predsednik Kagame kritikovao ga je 2006. iako je lično bio u prvom redu na premijeri filma u Runadi, zajedno sa Rusesabagininom suprugom.

Na godišnjicu izbijanja građanskog rata, 6. aprila 2006, Kagame je rekao da bi Rusesabagina „trebalo da upotrebi svoje talente negde drugde, a ne u obmanama da je heroj“, dok ga je predsednik Saveza preživelih genocida Fransoa Ngarambe optužio da je „kidnapovao genocid, da trguje njime i da treba da bude suđen“.

Kagame je saopštio da „Ruandi nisu potrebni veštački stvoreni heroji iz Amerike, Evrope ili odnekuda drugde“.

Ruanda je danas autoritarna država gde presednik Kagame ima potpunu kontrolu, dok su njegove trupe optužene za pljačke i masakre u susednom Kongu, gde je političkim protivnicima onemogućeno da dođu do reči, gde su izloženi režiranim suđenjima i koji umiru pod misterioznim okolnostima kod kuće i u inostranstvu.

Bivši šef obaveštajne službe i snažni kritičar Patrik Karageja pronađen je obešen u hotelskoj sobi u Južnoj Africi.

Izbegli političar nađen je udavljen u kanalu u Briselu.

Bivši ministar je ubijen u svojim kolima u Keniji. Bivši ministar odbrane bio je meta atentata u Južnoj Africi, ali je preživeo.

Rusesabagina se postepeno pretvarao od aktiviste ka protivniku, a sada vlada tvrdi da je na strani naoružanih grupa.

Rusesabagina je najslavniji kritičar sadašnjeg režima u Kigaliju.

On je vođa koalicije opozicionih grupa, koje su sve u inostranstvu, a među njima su bivši predsednici vlada, ministri i drugi uticajni ljudi političkog života zemlje.

Organizacija ima i oružano krilo.

Na jednom snimku, koji vladine službe šire na sve strane on kaže da „politika nije uspela u Ruandi“ i dodaje: „Sada je vreme da se koriste sva sredstva koja mogu da donesu promenu. Vreme je da se upotrebe poslednja sredstva“.

Vlada Ruande ovo koristi kao dokaz njegove umešanosti u terorizam, nasilje i ubistva.

Ona je saopštila da je izdala poternicu za Rusesabaginom kako bi odgovarao za optužbe koje uključuju terorizam, kidnapovanje, otmice, ucene i ubistva civila.

Policija ga sumnjiči da je „osnivač, vođa, sponzor i član nasilne, naoružane, ekstremističke organizacije koje uključuju Pokret za demokratske promene Ruande (MRCD).

Predsednik Ruande Pol Kagame optužio je Rusesabaginu da „vodi terorističku grupu koja ubija Ruanđane“ i da će „da plati za te zločine“.

Saopštio je da su mu na hapšenju čestitali „CIA i belgijske vlasti“, ali su i jedni i drugi to demantovali.

Rusesabagina i njegovi saveznici sigurni su da on ne može da ima pravično suđenje u zemlji i zbog toga žele da skrenu pažnju svetu da i „oni postoje“.