Konzervativci Jaroslava Kačinjskog sačuvali vlast na izborima u Poljskoj

Prema izlaznoj anketi agencije Ispos, objavljenoj po zatvaranju birališta, Pravo i pravda je osvojila 43,6 odsto glasova i imaće 239 od 460 poslanika u donjem domu poljskog parlamenta Sejmu, četiri više nego na izborima 2015. godine. To je najveći uspeh jedne partije pobednice na poljskim izborima od 1989. godine koji konzervativcima omogućava da formiraju jednopartijsku vladu.

Liberalna opoziciona Gradjanska koalicija osvojila je 27,4 odsto glasova i imaće 130 poslanika, a Savez demokratske levice 11,9 odsto glasova, odnosno 43 poslanika, prema izlaznoj anketi.

U donji dom poljskog parlamenta ušla je i Poljska narodna stranka s 9,6 odsto glasova i imaće 34 poslanika, a cenzus od pet odsto prešli su i radikalni nacionalisti iz Konfederacije sloboda i nezavisnost sa 6,4 odsto glasova i imaće 13 poslanika.

Alarmiranjem da je reč o najvažnijim izborima od pada komunista koji odlučuju da li će Poljaci živeti u slobodnoj zemlji, uskoro i sa nemačkim platama, ili će im liberalna opozicija razrušiti tradiocionalne katoličke vrednosti i oduzeti bogata socijalna davanja koja su uveli konezervativci, vladajuća stranka je u poslednjim danima predizborne kampanje uspela da mobiliše birače i izlaznost je dostigla rekordnih 61,1 odsto.

Po objavljivanju rezultata na osnovu izlazne ankete, lider stranke Pravo i pravda Jaroslav Kačinjski proglasio je pobedu.

„Uprkos tom jakom frontu protiv nas, uspeli smo da pobedimo i sve ukazuje na to da će tako i ostati. Ako tako ostane, to će biti trajna dobra promena. Čeka nas prvo refleksija nad tim šta je uspelo a šta nije i zbog čega ozbiljan deo društva smatra da nas ne treba podržati. Dobili smo puno, ali zaslužujemo više. To više je obaveza koja se tiče pre svega nas“, kazao je Kačinjski.

Poljski premijer Mateuš Moravjecki rekao je da je stranka Pravo i pravda dobila poverenje oko osam od 30 miliona registrovanih birača u Poljskoj koja ima 38 miliona stanovnika i dodao da je to najveći uspeh neke stranke od 1989. godine.

„Taj uspeh znači da je najveća grupa Poljaka u poslednjih 30 godina ne samo ukazala poverenje, već nam rekla ‘Želimo da nastavite taj tip promena’. Za nas je neobično važno da razumemo sve. Poljska je jedna i ta parola vodilja mora da se ogleda u našim aktivnostima“, naveo je Moravjecki.

Lider proevropske Gradjanske koalicije Gžegož Shetina požalio se da su izbori bili neravnopravna borba.

„To je bila teška kampanja. To nije bila ravnopravna borba, tu nije bilo principa. Nismo imali utisak da startujemo u poštenoj borbi i da se protivnik služi poštenim metodama“, kazao je Shetina i obećao da će pokušati da još šire integriše opoziciju protiv konzervativaca.

Jaroslav Kačinjski i njegovi konzervativci, koji su na vlast 2015. godine došli zahvaljujući bauku izbegličke krize, glasovima sela i gubitnika tranzicije, pred ove izbore Poljake su mamili darežljivim socijalnim programima i obećanjima da će njihove plate uskoro biti kao nemačke. Uz podršku konzervativnog krila Poljske katoličke crkve, umesto izbeglicama, plašili su narod navodnim pretnjama da će „LGBT ideologija“ i liberalne vrednosti Zapada uništiti poljsku tradicionalnu porodicu ukoliko ne sačuvaju vlast.

Reforme koje su nazvali „dobra promena“, koja pre svega obuhvata stavljanje javnih medija pod političku kontrolu vlade, čistke u državnoj upravi i državnim preduzećima u koje su masovno doveli svoje aktiviste, preuzimanje kontrole nad do tada nezavisnim Ustavnim sudom i kontroverznu reformu pravosudja, doveli su Poljsku pod vlašću Kačinjskog u sukob sa Evropskom unijom i bile povod za optužbe da poljske vlasti sistemski počinju da ugrožavaju pravnu državu i osnovne demokratske evropske vrednosti.

Dok svet gleda na današnje parlamentarne izbore kao na odluku da li će se Poljska vratiti izvornim evropskim demokratskim vrednostima ili će nastaviti da klizi u autoritarnom smeru kojim je pošla takozvanom „dobrom promenom“, kako je Kačinjski nazvao urušavanje nezavisnosti institucija, kontroverzne reforme i velika socijalna davanja, istraživanja pokazuju da Poljaci glasaju novčanikom, ne obazirući se na programe i vrednosti.

Rezultate danas održanih izbora za 460 poslanika i 100 senatora Državna izborna komisija će saopštiti posle prebrojavanja svih glasova, a konačne u utorak.