Konzervativci u Vrhovnom sudu SAD oborili još jedan važan presedan – u vezi sa federalnim agencijama

Šest konzervativnih sudija je podržalo a troje liberalnih je odbilo da podrži odluku prema kojoj prestaje da važi odluka tog istog suda iz 1984. godine da u slučaju nejasnoće federalnih propisa niži sudovi treba da se rukovode pravilima federalnih agencija.

Prema novoj odluci, koja neće važiti retroaktivno, te nejasnoće će raščišćavati sud.

Sudski presedan „Ševron“ donet je u vreme administracije konzervativnog, republikanskog predsednika Ronalda Regana, i bio je osnova sudske podrške važenju hiljada propisa koje donose desetine federalnih agencija.

Međutim, taj isti presedan donet za vreme Regana, postao je meta konzervativnih i poslovnih grupacija koja se žale da on daje previše moći federalnoj izvršnoj grani vlasti, to jest nečemu što deo kritičara naziva „administrativnom državom“.

Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena, koji dolazi iz liberalnim idejama naklonjene Demokratske partije, kritikovala je ideju o ukidanju sudskog presedana „Ševron“ tvrdeći da će on biti destabilišuć i da će izazvati „konvulzivni šok“ u pravnom sistemu SAD.

Glavni sudija Vrhovnog suda Džon Roberts naveo je u obrazloženju presude da federalne sudije „moraju iskazati nezavisnost mišljenja pri odlučivanju da li neka agencija postupa u okviru svojih ovlašćenja“, ali i da odluka, doneta danas, ne dovodi u pitanje ranije odluke koje se zasnivaju na doktrini „Ševron“.

Na osnovu te doktrine, koju su podržavale i najistaknutije sudije Vrhovnog suda, poput pokojnog i vrlo slavljenog Antonina Skalije, sudovi su bili dužni da u slučaju nejasnoća u federalnim propisa uzimaju u obzir razumne interpretacije stručnjaka iz federalnih agencija.

Doktrina je potekla iz jednoglasne odluke Vrhovnog suda SAD iz 1984. godine da se održi na snazi odluka federalnog sudije koji se pozvao na propise Agencije za zaštitu prirodne sredine (EPA), tada pod upravom konzervativne Reganove administracije. Presedan „Ševron“ bio je osnova modernog administrativnog prava u SAD punih 40 godina.

Sadašnji sastav Vrhovnog suda, kojim od 2020. godine dominiraju konzervativne sudije, veoma je skeptičan u pogledu ovlašćenja federalnih agencija.

Zanimljivo je da je upravo majka jednog od tih konzervativnih sudija, Nila Gorsaha – En Gorsah – radila u EPA u vreme Ronalda Regana, i upravo je ona napisala odluku koju je Vrhovni sud 1984. usvojio i pretvorio u presedan.

Pad tog presedana ima veliki značaj, jer u okolnostima stranački podeljenog Kongresa su se predsedničke administracije sve više okretale federalnoj regulativi da sprovedu promene raznih politika, a federalne regulative u Americi utiču na doslovno svaki aspekat svakodnevnog života, od ishrane preko hrane i korišćenja automobila do ispravnosti vazduha.

Bajdenova administracija je napisala čitav niz novih regulativa u vezi sa zaštitom životne sredine, ograničila je emitovanje gasova staklene bašte iz industrijskih izvora i automobila, donela odluke o oprostu studentskih kredita, prekovremenom radu i dostupnom stanvanju.

Te odluke bi mogle da se nađu na pravnom udaru ako bi se sudijama dozvolilo da ne uzimaju u obzir ekspertizu federalnih agencija koje su ih donele.

Prošle godine se protiv „Ševrona“ oglasila Privredna komora SAD žaleći se na premoć izvršne vlasti nad Kongresom i sudovima.

Ekološke organizacije se plaše da će obaranje presedana „Ševron“ otvoriti vrata za slabljenje nivoa zaštite životne sredine i da je to još jedan primer kako, po njihovim rečima, krajnja američka desnica podriva sposobnost federalne vlade da štiti okeane, vode, javno zemljište, čist vazduh i javno zdravlje.

Pravnici smatraju da će posle pada „Ševrona“ doći do izmena u ravnoteži moći između izvršne vlasti, sudske i zakonodavne vlasti u korist sudova, i da će federalne sudije imati zadnju reč prilikom ocene šta neka federalna norma znači.