Korak ka Evropi u dve brzine

Procenjuje se da su to pripreme za evropski samit planiran za 25. mart u Rimu. Prema pisanju francuskog Monda ovaj novi format samita učetvoro mogao bi da bude pokazatelj da se polako krči put konceptu Evrope u dve brzine. Predsednik Francuske Fransoa Oland, na samit u Versaju, pozvao je nemačku kancelarku Angelu Merkel i šefove vlada Španije i Italije, Marijana Rahoja i Paola Đentilonija. Samit u Rimu imaće poseban značaj, s obzirom na to da se obeležava 60. godišnjica osnivanja Evropske ekonomske zajednice, preteče EU, a očekuje se i da se da zamah evropskom projektu. Sastanak učetvoro odskače od uobičajenih formata sastanaka evropskih lidera. Kada se ne sastaju svi zajedno, lideri članica EU sastaju se ili udvoje, na primer lideri Francuske i Nemačke, ili šest članica osnivača, ili po regionima, poput zemalja juga Evrope, čemu francuski predsednik posebno pridaje značaj.

Samit Francuske, Nemačke, Španije i Italije novi je format nezvaničnih sastanaka evropskih lidera. Podsećanja radi, Francuska, Nemačka i Italija su države osnivači, dok se Španija pridružila 1986. godine. Zemlje koje nisu uključene u ove sesije, posebno kada se sastaju osnivači EU, redovno se bune protiv ovakvog načina rada. „Nećemo mi učetvoro odlučivati o tome kakva će Evropa biti. To nije naša zamisao. Mi, zapravo, hoćemo da kažemo šta zajedno sa drugima želimo da radimo“, izjavio je Oland na konferenciji za novinare koju je, zajedno sa španskim premijerom, održao u Malagi 20. februara.

Kako prenosi Mond, Merkelova je na samitu na Malti, održanom 3. februara, dala „dobro proračunatu“ izjavu da bi se u budućnosti mogla uspostaviti i „Evropa u više brzina“ jer neće svi učestvovati u svim etapama integracije. Prema navodima tog lista, do promene je, možda, došlo nakon sastanka Merkelove i Olanda 27. januara u Berlinu. Kako je preneo jedan diplomata, oni su došli do zaključka da se za napredak ne mora čekati svaka zemlja, već je moguće da jedna grupa zemalja ode dalje od ostalih. „Evropa ima sudbinu u svojim rukama“, rekla je Merkel, a Mond navodi da je to i odgovor novom predsedniku SAD Donaldu Trampu, koji je pozdravio istupanje Britanije iz EU, a Merkelovu politiku dobrodošlice migrantima okarakterisao kao „katastrofalnu“.

Prema navodima EurAktiva, Oland se smatra i mogućim naslednikom poljskog političara Donalda Tuska na mestu predsednika Saveta EU, mada je tako nešto demantovao. Olandu predsednički mandat ističe 7. maja, a Tusku 31. maja. Procenjuje se, takođe, da bi Tusk mogao da dobije još jedan dvoipogodišnji mandat, ali to za sada nije izvesno. Lider poljske vladajuće populističke stranke Pravo i pravda Jaroslav Kačinjski protivnik je Tuska. Prema oceni analitičara dalja sudbina EU u velikoj meri će zavisiti od političkih kretanja u članicama, u kojima su ekonomija i migrantska kriza ključne teme. U Nemačkoj je, kao i u Francuskoj, ovo izborna godina, pa se može očekivati da će Merkelova gurati ambicioznu reformu EU. Kad je reč o Holandiji, evrofobni Gert Vilders, jedan je od ozbiljnih takmaca u izbornoj trci zakazanoj za 15. mart. I mada se ne očekuje da bi njegova stranka mogla sama da formira vladu, a druge stranke sa kojima bi mogao da uđe u koaliciji nisu za istupanje iz EU, ipak predstavlja pretnju i uticaće na političku agendu.

Stara ideja u novom ruhu

Evropa u dve brzine nije nova zamisao. U tom kontekstu treba podsetiti na ideju Evrope koncentričnih krugova, gde bi se pravila razlika između osnivača, koji čine najuži krug, članica zone evra, i trećeg kruga koji bi se povezivao na osnovu zone slobodne trgovine. Još 90-ih godina je sadašnji nemački ministar finansija Volfgang Šojble govorio o „tvrdom jezgru“ zemalja koje bi bile predvodnice u integracijama, dok bi ih ostale pratile. U ovom smislu glavna promena odnosi se na stav nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je nakon referenduma o istupanju Britanije iz EU zauzela čvrst stav o jačanju jedinstva i saradnje u značajnim oblastima odbrane, borbe protiv terorizma i zaštite granica.