„Korak ka pomirenju“: Zašto je i kome važna rezolucija o Srebrenici?

Period uoči njihovog izjašnjavaja obeležile su konsultacije u sedištu UN, aktivno lobiranje njenih zagovarača i protivnika, kao i oštri istupi kritičara u kojima su prednjačili ruski, srpski i predstavnici bosansko-hercegovačkog entiteta – Republike Srpske, piše Glas Amerike.

Do debate i glasanja države članice Generalne skupštine imaju priliku da ulažu amandmane na predloženi tekst – koji su inicirale Nemačka i Ruanda.

Iz Ujedinjenih nacija je o inicijativi o usvajanju nacrta rezolucije saopšten stav – za koji je navedeno da je nedvosmislen.

“U ovom konkretnom slučaju činjenicu da je u Srebrenici počinjen genocid potvrdio je sud. Kada god me pitaju da li je potvrđeno – odgovorim da jeste. Tako da se te činjenice, za nas, nisu promenile.

Države članice će se o tome izjasniti prema sopstvenoj percepciji”, izjavio je u Njujorku Stefan Dižarik – portparol generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša.

Mogućnost usvajanja rezolucije kojom bi članice Ujedinjenih nacija potvrdile da je jula 1995. u području Srebrenice počinjen genocid nad Bošnjacima, uzbunila je deo balkanske javnosti, i podstakla žustro negodovanje zvaničnika Srbije i bosansko-hercehovačkog entiteta Republike Srpske.

Takođe, naišla je i na oštro protivljenje Rusije – države sa kojom Srbija i RS održavaju bliske političko-ekonomsko-vojne veze.

Nastojanje da se o nacrtu rezolucije raspravlja i glasa, stručnjaci vide kao simboličan potez, bez ikakvih negativnih posledica – pogotovo što je utemeljena u odavno potvrđenim činjenicama vezanim za događaje iz jula 1995.

„Na akterima je da je smeste u okvir koji odgovara njihovim interesima. Vidim je kao korak ka pomirenju – jer bi značila simbolično prihvatanje da su događaji u Srebrenici predstavljali genocid – što je bio predmet više presuda međunarodnih sudova.

Jasno je da pojedini političari ovaj trenutak pokušavaju da iskoriste kao sredstvo za zaoštravanje tenzija.

Da li je, međutim – to odgovornost rezolucije ili političara…. Ne bih se saglasio da rezolucija sama po sebi podstiče napetosti”, izjavio je Glasu Amerike Dejvid Sajmon – direktor Programa za studije genocida na Univerzitetu Jejl.

Desetine svetskih država opredelile su se da podrže ili kosponzorišu nacrt rezolucije – među kojima su i Sjedinjene Države.

„Podseća na istorijsku činjenicu u trenutku kada se u regionu sve više poriče genocid i veličaju ratni zločinci.

Njeni kosponzori veruju da je došao važan trenutak da se u većoj meri obeleži taj istorijski događaj i obezbede neka obrazovna sredstva.

To zaista ne bi trebalo da bude izazov – jer ne izdvaja nijednu državu ili narod – osim kriminalaca koji su počinili to delo“, stav je Gabrijela Eskobara – odlazećeg zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara i izaslanika za Zapadni Balkan.

Rusija se žustro protivi, zahtevajući povlačenje tog dokumenta. U Njujorku je, u koordinaciji sa Srbijom, aktivno lobirala za to.

“Ne može da obezbedi nacionalno pomirenje u Bosni i Hercegovini. Može samo da pojača nesuglasice u toj zemlji i na Balkanu u celini.

Dokument nosi antisrpski naboj, što je očigledno. Ne optužuje direktno srpski narod, ali poziva na odluke Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju, kao i mišljenje Međunarodnog suda pravde o Srebrenici, koje se teško može nazvati pravednim u odnosu na Srbe”, poručuje portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Inače, početkom maja je na zahtev Rusije u Savetu bezbednosti održana vanredna sednica posvećena Bosni i Hercegovini sa koje su se čuli istovetni tonovi ruskih predstavnika.

Srbiju je predstavljao Marko Đurić, u tom trenutku, u svojstvu specijalnog izaslanika predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

“Rezolucija nije sveobuhvatna i uskraćuje pravdu većini žrtava rata. Republika Srbija je kontinuirano i dosledno osuđivala sve zločine tragičnog sukoba, a posebno masakr u Srebrenici, stravičan događaj koji zatiče svojom surovošću.

Skupština Republike Srbije je 2010. usvojila deklaraciju kojom se osuđuje zločin. Dvojica predsednika Srbije prisustvovala su pomenima u Memorijalnom centru “Potočari”, njeni predstavnici prisustvovali su i komemoracijama pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku”, poručio je tada Đurić.

Zvanični Beograd, uprkos postojanju više presuda međunarodnih sudova kojima je potvrđeno da je u Srebrenici 1995. počinjen genocid nad Bošnjacima to ne priznaje i karakteriše događaj kao zločin masovnih razmera.

Rusija, koja treću godinu sprovodi brutalnu agresiju na prvog suseda Ukrajinu, snažno podržava regionalnu politiku i stavove rukovodstva Srbije. Pre devet godina je u Savetu bezbednosti blokirala usvajanje Rezolucije o Srebrenici kojom se osuđuje počinjeni genocid nad Bošnjacima.

“Sve je uključenija u međunarodne odnose širom Evrope. Često za to ne koristi sopstvene diplomatske kanale – već sredstva preko kojih vodi informativni rat.

Neću se doticati optužbi protiv nje za dezinformisanje, ali ću ukazati na promovisanje populističkih i nacionalističkih stavova, čija je svrha podrivanje ujedinjene liberalne Evrope”, podvlači Dejvid Sajmon sa Univerziteta Jejl.

Antisrpski karakter nacrta rezolucije koji će Srbima i Srbiji prišiti etiketu genocidnog naroda, narativ je brojnih zvaničnika Srbije, Republike Srpske i Rusije koji se protive debati i usvajanju u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Predloženi tekst, u koji je Glas Amerike imao uvid, ne pominje nikakav vid odgovornosti bilo kog naroda ili države već, između ostalog, poziva na bezrezervnu osudu poricanja genocida u Srebrenici.

Takođe, osuđuje postupke koji veličaju osuđenike za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i odgovorne za genocid u Srebrenici.

“Zvaničnici poput Dodika, onih u Beogradu i, ne zaboravimo ulogu Moskve, nastojaće da se utvrđene činjenice negiraju – ili da se o njima što manje govori. Međutim, sve se to već nalazi u sudskim zapisnicima.

Razumni ljudi bi to prihvatili, poručili da će pokušati da se nose sa tim i nastojali da, na osnovu toga, nastave dalje”, ocenjuje za Glas Amerike Džejms Gau – profesor na londonskom Kraljevskom koledžu.

Tvrdnje Milorada Dodika, političara koga je Amerika sankcionisala po optužbama za korupciju i pretnje po teritorijalnu celovitost BiH, o istupanju Republike Srpske ukoliko rezolucija bude usvojena – britanski stručnjak ocenjuje kao preterivanje.

Sumnjam da će učiniti tako nešto, ali ništa ne treba zanemariti. Ukoliko bi to učinio radilo bi se o predimenzioniranoj reakciji na nešto što podržavaju i promovišu delovi vlasti zajedničke države u Sarajevu.

Reč je o međunarodnom sećanju, koji očekujem da će u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija biti izglasan uprkos oštrim podelama. Strana koja ga ne prihvata može ga zanemariti – poput brojnih aktera koji glavu okreću od čak možda i važnijih stvari”, ocenjuje profesor Gau.

Od zapadnobalkanskih država među kosponzorima nacrta rezolucije su Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Severna Makedonija i Slovenija.

Dok joj se zvanični Beograd protivi i lobira protiv nje, deo tamošnje javnosti – oličen u antiratnom nevladinom sektoru, kao i pojedini opozicioni političari, zalažu se za njeno prihvatanje i usvajanje.

“Jedini način da se kao genocidan oceni ceo narod je kad ga neko mobiliše da podrži i glorifikuje zločince i one koji su taj zločin počinili. Kada bi se radilo suprotno onda bi bilo sasvim jasno – ono što je jasno iz presuda da se ne radi o osudi celog jednog naroda”, objašnjava za Glas Amerike Olga Kavran – bivša portparolka tužilaštva Haškog tribunala.

Aktuelne crnogorske vlasti nisu se pridružile većini zemalja Balkana u konsponzorisanju nacrta rezolucije o Srebrenici.

Pomešane signale i poluinformacije plasirane u javnosti razvejane su pošto je premijer Milojko Spajić obelodanio da će Crna Gora podržati taj dokument u Ujedinjenim nacijama. Napomenuo je i da će se glasati i za sve rezolucije koje osuđuju genocide i zločine na prostoru bivše Jugoslavije.

To je, međutim, za znatan deo tamošnjeg javnog mnjenja i nevladinog sektora – nedovoljno.

“Smatramo da nije dovoljno samo glasati za jer postoji i naša odgovornost prvenstveno zbog budućih generacija i naše dece. To neminovno podrazumeva suočavanje s prošlošću, prihvatanje činjenica koje su utvrdili međunarodni i nacionalni sudovi.

I na temelju tih činjenica – održavanje sećanja, učenje o tome i sprečavanje da se takve strahote ponove. Za nas je to bila jedna nesporna stvar koju smo očekivali da će vlada jednostavno prihvatiti”, kaže za Glas Amerike Tea Gorjanc Prelević iz nevladine organziacije “Akcija za ljudska prava”.

Međunarodni sud pravde u Hagu, presudom iz 2007. donetom po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), utvrdio je odgovornost Srbije, koja – prema mišljenju suda – nije sprečila i kaznila zločin genocida u Srebrenici jula 1995, dok su istom presudom direktnim izvršiocima genocida označeni vojska i policija Republike Srpske (RS).

Tom presudom masovna ubistva više od 8.000 građana bošnjačke nacionalnosti u BiH definisana su kao genocid i utvrđeno da tadašnje vlasti u Beogradu nisu počinile, učestvovale, niti podsticale izvršenje genocida tokom rata u BiH od 1992. do 1995.