Korbin: Izbori zaustavljaju krizu

Pošto je u javnost procureo vladin izveštaj koji upozorava na nestašicu hrane i lekova do koje bi doveo Bregzit bez sporazuma, Korbin je upozorio da se zemlja suočava sa bregzitovskom krizom i obećao da će učiniti „sve što je neophodno“ da spreči izlazak iz EU bez sporazuma.

Kako je najavljeno, on će se naredne sedmice sastati sa ostalim britanskim političkim liderima da bi razgovarali o taktikama sprečavanja takvog mogućeg Bregzita. Osim toga, postoji mogućnost da Donji dom parlamenta bude sazvan „u narednih nekoliko dana“ kako bi članovi parlamenta mogli da diskutuju o tom pitanju.

Majkl Gouv, koji je odgovoran za pripreme za mogućnost Bregzita bez sporazuma, kaže da je vladina studija koja je dospela u javnost, pod kodnim imenom Operacija žuti čekić, stara i da su se planovi za Bregzit izmenili od kada je Boris DŽonson postao premijer.

Jedan izvor iz Dauning strita tvrdi da je ova studija, koja je dospela do Sandej tajmsa, predstavljena na prvom sastanku namenjenom pripremama za scenario bez sporazuma u DŽonsonovoj novoj vladi u julu, ali da ju je pripremila prethodna administracija. Bi-Bi-Sijev izvor kaže da je studiju obelodanio jedan nezadovoljni bivši ministar, kako bi pokušao da utiče na razgovore sa liderima EU.

Premijer Boris DŽonson je isključio mogućnost održavanja izbora pre 31. oktobra, kada je rok za Bregzit. Ali, Korbin želi da premijeru bude izglasano nepoverenje, čime bi započeo period od 14 dana, posle kojeg bi automatski trebalo da uslede opšti izbori.

Da bi se sprečili automatski izbori, postojeća vlada, ili ona alternativna koja bi bila formirana tokom tog perioda, bi morala da ubedi članove parlamenta da mu izglasaju poverenje. U roku od dve nedelje, Korbin želi da postane privremeni premijer, a zatim da odloži Bregzit i raspiše prevremene izbore. Međutim, ne postoje čvrsta pravila koja određuju ko bi mogao da oformi alternativnu vladu tokom perioda od 14 dana.

Lider liberalnih demokrata DŽo Svinson rekao je da Korbin „unosi razdor“ i da bi umesto njega posao bolje obavili torijevski član parlamenta Ken Klark ili bivša liderka laburista Harijet Harman. Ali, ako DŽonson „preživi“ glasanje o poverenju, male su šanse da će izbori biti održani pre nego što Velika Britanija izađe iz EU.

Korbin tvrdi da su torijevci „skrenuli ka tvrdokornoj desnici pod Borisom DŽonsonom“, koga je nazvao „britanskim Trampom“.

„Opšti izbori koje je izazvala kriza sa Bregzitom će biti prekretnica za našu zemlju. To će biti jedina šansa u generaciji za stvarnu promenu pravca. A ako izbori budu ove jeseni, laburisti će se obavezati da se održi javno glasanje, kako bi glasači imali priliku da se izjasne o obe opcije, uključujući i mogućnost ostanka“, rekao je Korbin.

Predsednik Konzervativne stranke DŽejms Kleverli tvrdi da Korbin pruža samo dodatnu „neodlučnost i odlaganje“.

„To je cinični pokušaj da vlast prigrabi čovek koji bi upropastio ekonomiju, koji ima blage stavove prema kriminalu i neće da se zalaže za Britaniju. Samo Boris DŽonson i konzervativci mogu da pruže liderstvo kakvo je Britaniji potrebno i da sprovedu Bregzit do 31. oktobra, bez obzira šta se desilo“, kaže Kleverli.

DŽonson će ove sedmice putovati u Francusku i Nemačku da bi se sastao sa liderima EU. On će, prilikom razgovora sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, insistirati na tome da mora biti postignut novi sporazum o Bregzitu.

U vladinom dokumentu koji je dospeo u javnost navodi se da bi izlazak iz EU bez sporazuma mogao, između ostalog, da dovede do toga da sveža hrana bude manje dostupna i da cene porastu, da problem sa irskom granicom izazove proteste, da dođe do nestašice goriva i gubitka 2.000 radnih mesta, što bi moglo da uzrokuje zatvaranje dve naftne rafinerije.

Osim toga, upozorava se da bi bolesnici morali mnogo duže da čekaju na lekove, uključujući insulin i vakcine protiv gripa, da bi zbog nedostatka hrane i lekova došlo do nemira, kao i da bi putnici imali problema i bili zadržavani na aerodromima EU i prilikom prolaska kroz Evrotunel ka Francuskoj ili putovanja iz Dovera.

Takođe, došlo bi do prekida prevoza robe u lukama čak i do tri meseca, što bi bilo izazvano carinskim proverama, sve dok protok dobara ne dostigne 50-70 odsto sadašnjeg nivoa.