„Korejski scenario“ za Ukrajinu: Donska 38. paralela – zarez, a ne tačka za sukobe

„Rusija može pokušati da nametne mirovni sporazum Ukrajini, po uzoru na podelu Koreje“, saopštio je u radio intervjuu Oleksij Danilov, a preneli su ukrajinski mediji.

„Sada nam se nudi korejska verzija. Takozvana uslovna 38. paralela. Ovde su takvi Ukrajinci, ali na drugoj strani su malo drugačiji Ukrajinci. Rusi c´e sada izmisliti bilo šta. Pouzdano znam da je jedna od opcija koju mogu da nam ponude 38. paralela“, konstatovao je Danilov.

On je jasno stavio do znanja da Ukrajina nec´e pristati na takav scenario. Prema njegovim rečima, predstavnici Seula, koji su pristali na takav scenario 1953. godine, naknadno su požalili zbog svoje odluke.

ZAMRZNUTI SUKOB: Mogućnost produženog rata ili kraja rata bez okončanja sukoba, poput Korejskog, razmatra se gotovo od početka rusko-ukrajinskog oružanog sukoba. Bivši komandant NATO, Džejms Stavridis, ocenio je još u proleće prošle godine da bi rat Rusije i Ukrajine mogao da se završi za četiri do šest meseci i da se pretvori u neku vrstu zamrznutog sukoba. „Vidim da c´e to biti kao kraj Korejskog rata – to jest, primirje, militarizovana zona između dve strane, stalno neprijateljstvo, neka vrsta zamrznutog sukoba“, rekao je on.

Krajem marta 2022. šef ukrajinske Službe bezbednosti nagovestio je mogućnost „korejskog scenarija“ za Ukrajinu. Kiril Budanov je izjavio da „posle neuspeha kod Kijeva i nemoguc´nosti rušenja centralne vlasti Ukrajine, Putin vec´ menja glavne operativne pravce – to su jug i istok.

Ima razloga da se veruje kako razmišlja o „korejskom scenariju“ za Ukrajinu. Odnosno, pokušac´e da nametne liniju podele između neokupiranih i okupiranih regiona naše zemlje. U stvari, ovo je pokušaj stvaranja Severne i Južne Koreje u Ukrajini“, objasnio je Budanov.
Glavni savetnik ukrajinskog predsednika, Mihail Podoljak, tri meseca kasnije, u junu, odbacio je „korejski scenario“ za Ukrajinu. „Ukrajina nije Koreja, Rusija nije Severna Koreja.

Drugi kontekst, različite razmere. Svaki „zamrznuti konflikt“ značic´e povratak rata za nekoliko godina – snažniji i krvaviji. Jedini način da se okonča rat i povrati bezbednost u Evropi je oslobađanje ukrajinskih teritorija i poraz Rusije“, napisao je Podoljak. Ranije je predsednik Volodimir Zelenski rekao da Ukrajina nec´e pristati na zamrznuti sukob sa Rusijom. Bivša američka državna sekretarka Kondoliza Rajs i šef Pentagona Robert Gejts ukazali su pre dve nedelje, u zajedničkom tekstu za Vašington post, da Rusija nec´e da vrati svoje nove regione Ukrajini.

Rajsova i Gejts podsetili su da je prošlo više od osam godina od ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom.

Šta tačno podrazumeva „korejski scenario“ o kome je ovde reč? Podela Korejskog poluostrva prvi put se dogodila 1945. godine, teritorija je podeljena duž 38. paralele na sovjetsku i američku zonu uticaja. U avgustu 1945. sovjetske trupe ušle su na teritoriju Mandžurije, porazivši za 15 dana grupaciju Kvantungske armije.

Tri nedelje kasnije, američke trupe su se iskrcale na Korejsko poluostrvo. Kad je postalo jasno da je Japansko carstvo pred kolapsom i kapitulacijom, Amerikanci nisu imali razvijen plan kako da podele svet. Planirali su da završe japansku operaciju tek 1946-1947.

Američki predsednik Truman nije zaista želeo da se ne uključuje i učestvuje u ovom ratu. Ali, zbog nedostatka adekvatnog stručnog mišljenja, Amerika je pretpostavila da ovo nije građanski rat, vec´ početak nečeg većeg: Sever je napao Jug, Kina c´e da osvoji Tajvan, Sovjeti c´e ući u Japan, a Trec´i svetski rat bi tako počeo. Zbog toga je potrebno brzo reagovati.

KOREJSKI SCENARIO U SEDAM TAČAKA: Stoga je 11. avgusta u Sjedinjenim Državama, „pola sata pre roka“, doneta jednostavna odluka tokom koje je Koreja podeljena duž 38. paralele na dve okupacione zone.

Inače, 1945. niko nije razmišljao o rascepu zemlje. Ali onda se dogodio Hladni rat i, grubo rečeno, planovi su se promenili. Okupacione zone su postale dve suverene države. Na severu je na čelu socijalističke Demokratske Narodne Republike Koreje bio Kim Il Sung, a na jugu, kapitalističkom Republikom Korejom upravljao je Li Singman. U isto vreme, obe vlade su sebe smatrale jedinom legitimnom vladom cele Koreje.

Nakon izbijanja Korejskog građanskog rata, granice su se više puta pomerale na jug i sever, usled čega su se po završetku rata 1953. godine pojavile dve nezavisne države – Demokratska Narodna Republika Koreja (DNRK ili Severna Koreja ) i Republike Koreje (Južna Koreja). Rat koji su SAD počele 1953. godine okončan je primirjem, prema kojem je Korejsko poluostrvo zapravo podeljeno na pola. Duž 38. paralele stvorena je demilitarizovana zona.

Istina, potpisivanje mirovnog sporazuma oteglo se skoro pola veka – odobren je tek 1991. godine.
Korejski rat bio je, međutim, mnogo krvaviji od aktuelnog ukrajinskog sukoba. Prema zvaničnim podacima, u zemlji je stradalo oko milion vojnika i skoro tri miliona civila. Čak i imajuc´i ovo u vidu, rat je ipak uspeo da se zaustavi – uz posredovanje UN. Demarkaciona linija između dve Koreje – Severne i Južne – ima dužinu od samo 250 kilometara. Linija dodira u Ukrajini, gde se sada vode intenzivne borbe, iznosi oko 1.500 kilometara.

Ukoliko, recimo, dođe do ruske ofanzive na Nikolajev i Odesu, o čemu se povremeno govori na obe strane, dužina „linije dodira“ još više će se uvećati.

Politikolog, Marat Baširov opisao je u sedam tačaka šta misli da bi ruski „korejski scenario“ mogao da znači za Ukrajinu: „1. Linija duž prirodne granice. Dnjepar? 2. Stvaranje demilitarizovane sive zone. Bez NATO i Oružanih snaga Rusije. 3. Povratak političkih procesa u Ukrajinu. 4. Istraga ratnih događaja, uključujuc´i ratne zločine. 5. Obnova uništenog, ali bez reparacija. 6. Svi c´e se pripremiti za sledec´i sukob.

Ali, zamrznuti sukob može trajati decenijama. 7. Promena frontmena u svim glavnim zemljama ovog rata“, objašnjava Baširov. On smatra da je takav razvoj događaja dobra opcija za Rusiju. Istovremeno, on smatra da su „potrebne snažne ofanzive“ da bi se to sprovelo.
Ukrajinski predsednik, Volodimir Zelenski govorio je o vrac´anju Ukrajine na njene granice iz 1991. godine. Georgij Muradov, stalni predstavnik Republike Krim (i predsednika Rusije), zamenik premijera krimske vlade, u odgovoru je nagovestio da bez eliminacije režima u Kijevu neprijateljstva nec´e prestati.

To Rusiji daje samo odlučnost da stvari dovede do kraja, do pobede“, rekao je on za RIA Novosti. Ukrajina stalno forsira svoje snove o zauzimanju Krima, ali je takav scenario sada nemoguc´e sprovesti, rekao je u intervjuu za NSN predsednik Krimskog Državnog saveta za javnu diplomatiju i međunacionalne odnose, advokat Jurij Gempel.

Muradov je naveo tri greške koje su narušile poverenje zapada u Ukrajinu: „S vremena na vreme politička elita, ukrajinsko rukovodstvo, daje takve informacije u kojima prete, ali radije sanjaju da vrate Krim silom, da ga jednostavno vrate. To je trenutno nemoguc´e i teoretski i praktično. Sanjati nije štetno, ali oni imaju sablasne i fantastične snove. Ne verujem u takve izjave. Ovo je čist populizam. Za njih bi to bio samo fatalan broj ako bi pokušali da urade nešto po tom pitanju“, rekao je on.

Ratni dopisnik Ruske televizije, Aleksandar Sladkov rekao je na svom Telegram kanalu da „korejski scenario“ u Ukrajini nije pogodan za Rusiju. „Ne borimo se za teritoriju, imamo dovoljno zemlje. Imamo druge ciljeve: oslobođenje ruskog naroda u Ukrajini od ropstva Anglosaksonaca i NATO, uništenje nacističke države koju je Zapad stvorio u Ukrajini, neutralnu Ukrajina koja se slobodno razvija i bezbednost naših granica“, naveo je Sladkov.

ISTORIJSKO ISKUSTVO SA TAMPON ZONAMA: Južna Koreja je formalno ostala u ratu sa Severnom, i tamo još uvek postoje vlasti koje upravljaju „ilegalno zaplenjenim teritorijama“. Mirovni sporazum između dve korejske države još nije zaključen. Vodec´i zapadni analitičari više puta pisali su o mogućnostima za uspostavljanje neke vrste „linije razgraničenja.“ Stvarna podela zemlje na Zapadnu i Istočnu Ukrajinu, bila bi objašnjena, ne samo demografskim, vec´ i ekonomskim motivima, gde dobici nisu recipročni.

Zapadna Ukrajina bi se sve više i snažnije vezivala za Poljsku, dok bi istočna, koju je Rusija već ionako anektirala, postajala bi njen čvršći deo.

Brojni primeri svedoče da je demilitarizacija prilično uspešan, višestruko proveren vojno-politički scenario. „Korejski scenario“ sa stvaranjem demarkacione linije i demilitarizovane zone sproveden je posle 1953. godine u još nekoliko zemalja. Godine 1964. zahvaljujuc´i UN stvorena je tampon (neutralna) zona između dva dela Kipra – takozvana Zelena linija. Smatra se da su turske vlasti okupirale severni deo ostrv. Turska smatra Severni Kipar nezavisnom državom. Sukob još nije rešen.

Godine 1969. počeli su da se grade razdvojni zidovi u Severnoj Irskoj kako bi se razdvojili katoličko i protestantsko stanovništvo. Zidovi su stajali do ranih 2000-ih. Godine 1981. stvorena je ničija zemlja između Iraka i Saudijske Arabije. Bilo je zabranjeno raspoređivanje bilo kakve vojske i izgradnja bilo kakvih odbrambenih objekata. Neutralna zona je postojala skoro deceniju – ovde gotovo da nije bilo oružanih incidenata.

Godine 1999. vlasti Kolumbije, zahvac´ene građanskim ratom, stvorile su demilitarizovanu zonu San Visente del Kaguan površine 42.000 kvadratnih kilometara, čime su se vladine trupe odvojile od marksističkih pobunjenika. Godine 2001. uspostavljena je linija razgraničenja (Plava linija) između Izraela i Libana, sa koje su izraelske trupe povučene dan ranije.

Liban se nekoliko decenija smatrao delimično okupiranim. Izrael je 2003. godine počeo da gradi zid na granici sa Palestinom u dužini od više od 700 kilometara. U stvari, ovo je potpuno razdvojilo palestinsku i izraelsku ekonomiju, onemogućilo migraciju (iako se stotine ilegalnih imigranata i dalje transportuju kroz podzemne tunele). Ali bilo je znatno manje terorističkih napada. Istovremeno, čak i UN zahtevaju od Izraela da sruši zid, dok izraelske vlasti ne odgovaraju na ove pozive.

Rusija vec´ ima iskustva u stvaranju demilitarizovanih (tampon) zona u Siriji. Pored Rusije, garanti bezbednosti su postali i Iran i Turska. Uz njihovo posredovanje, povučene su i trupe sirijske vlade i militantne grupe. Vodec´i istraživač na Institutu Kine i savremene Azije, kandidat istorijskih nauka Konstantin Asmolov kaže da je ova analogija „veoma uslovna“ i da poređenje sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Danilova „nije utemeljeno u realnosti“. „Borbe u Ukrajini mogu se, kao u Koreji, završiti prekidom vatre, a ne mirovnim sporazumom.

Međutim, to c´e biti zarez, a ne tačka, jer nijedna strana nec´e biti zadovoljna uslovima. Za Ukrajinu ovo je gubitak značajnog dela teritorije, a rusko društvo se nec´e složiti da deo teritorija koje su, nakon rezultata referenduma, ušle u sastav Ruske Federacije, ponovo okupira Ukrajina“, kaže Asmolov.

Jedna stvar jesu istorijske i iskustvene paralele, a druga je stanje na terenu, realnosti i mogućnosti. Gotovo niko više ne spori da će sukob potrajati još dugo, a rat verovatno nešto kraće.