Korona u Nemačkoj i afera sa zaštitnim maskama

Nemačka vlada mora da odgovori na neka pitanja. U sporu oko maski za zaštitu od korona-virusa koje je naručilo Ministarstvo zdravlja Nemačke, ali ih nije preuzelo niti platilo, Apelacioni sud u Kelnu nedavno je presudio u korist dobavljača. Sudije su u drugom stepenu odlučile da ministarstvo treba da plati skoro 86 miliona evra plus oko 33 miliona evra na ime zatezne kamate.

Ova presuda bi mogla imati značajne posledice jer je podneto još oko 100 sličnih tužbi. Ukoliko Ministarstvo zdravlja izgubi i te slučajeve, preti ukupan rekordni trošak od 2,3 milijarde evra ili čak i više. Kupovina maski se već sada smatra jednim od najvećih skandala sa rasipanjem novca poreskih obveznika u istoriji Savezne Republike Nemačke.

Uloga Kine u proizvodnji maski

Pogled unazad: u martu 2020. nakon proglašenja pandemije korona-virusa, nedostajalo je pre svega zaštitne opreme. Maske za disanje sa tzv. FFP2, KN95 ili N95 standardom bile su apsolutno deficitarne.

„Kina, tadašnji proizvođač oko 80% maski, dakle glavni proizvođač, bila je u karantinu i zaustavila je izvoz“, podsetila je poslanica CDU-a Simone Borhart u junu u Bundestagu tokom debate o kupovini maski. Globalno je došlo do pomame za preostalim dostupnim maskama. „U Nemačkoj smo čak razvili smernice kako da maske koristimo više puta i da li ih možemo prati, toliko je tada bilo očajanje.“

Španova računica i procedura „Otvorene kuće“

U ovoj situaciji, tadašnji ministar zdravlja Jens Špan (CDU) odlučio je da nabavi maske putem tzv. procedure „Otvorene kuće“. U tom postupku, javni naručilac sklapa ugovore sa svim zainteresovanim kompanijama bez biranja. Dakle, svaki ponuđač dobija priliku.

Španova računica: u globalnoj konkurenciji za maske morao je samo da dovoljno visoko postavi cenu da bi došao do robe. Suprotno preporuci svojih službenika u ministarstvu, koji su smatrali da je tri evra po maski razumna cena, Špan je odredio 4,50 evra. Za svaku hiruršku masku ponuđeno je 0,60 evra. Odziv je bio ogroman. Mnogo više dobavljača nego što je očekivano želelo je da isporuči mnogo više maski nego što je bilo predviđeno. Na kraju, ministarstvo je imalo na stolu porudžbine za 5,7 milijardi maski.

„To može dovesti samo do jednog zaključka: cena je bila postavljena previsoko“, ocenila je poslanica SPD-a Martina Štam-Fibih. „Već se ovde postavlja pitanje kako je moguće da se tako loše kalkuliše na tržištu i ko za to snosi političku odgovornost“, rekla je ona u Bundestagu.

Španova odbrana i tadašnja situacija

Jens Špan odbacuje optužbe. „Sa današnjim saznanjima, neke odluke bih doneo drugačije, bez sumnje“, priznao je: „I da, proceduru Otvorene kuće ne bih preporučio u takvoj situaciji sa današnjim znanjem.“

Međutim, ne sme se zaboraviti „kakvo je tadašnje znanje bilo i pod kojim okolnostima smo odlučivali“. Radilo se o ljudskim životima, direktori klinika su pretili zatvaranjem, medicinsko osoblje je tražilo zaštitu. „Nabavili smo maske. Da li je bilo skupo? Da. Da li je bilo delimično haotično? Da. Tako je bilo u svim zemljama sveta“, branio se Špan. „Ne poznajem nikoga ko je tada rekao: Pazite da cene ne budu previsoke! – Ali poznajem mnoge koji su rekli: Nabavite maske po svaku cenu, u pravom smislu te reči.“

Da li se ministarstvo preračunalo?

Proračun Ministarstva zdravlja se zasnivao na tome da je za pet miliona zaposlenih u zdravstvu, kojima su bile potrebne dve maske dnevno, bilo potrebno više od tri milijarde maski godišnje. „Onaj ko ne zna da li će biti drugog ili trećeg talasa, onaj ko ne zna da li će Kina ponovo da prekine isporuke, mora da preduzme mere predostrožnosti u takvoj situaciji. I to smo uradili“, rekao je političar CDU.

Međutim, na kraju je u Nemačku podeljeno samo 1,7 milijardi naručenih maski. Već 2023. godine, 1,2 milijarde zaštitnih maski moralo je biti uništeno jer im je istekao rok trajanja. Veliki broj maski tek treba da bude uništen.

Klauzula o „fiksnom poslu“

Ono što Špan takođe nije pomenuo: s obzirom na neočekivano visok broj porudžbina, u Ministarstvu zdravlja su rano došli do zaključka da su se preračunali. Već početkom maja, procedura „Otvorene kuće“ je naglo prekinuta i razmatrano je kako da se raskine što veći broj ugovora.

Jedna prilika se pružila kada kompanije nisu isporučile očekivani kvalitet. U tim slučajevima, ministarstvo je jednostrano raskidalo ugovore o kupovini. Isto se desilo dobavljačima koji nisu mogli da isporuče na vreme, već su do dogovorenog datuma dostavili samo deo maski. U ugovorima o kupovini se govorilo o „fiksnom poslu“, pri čemu obaveze iz ugovora prestaju nakon isteka roka isporuke.

Sudije: Dobavljači su bili u nepovoljnom položaju

Međutim, upravo ovu klauzulu Apelacioni sud u Kelnu je proglasio nevažećom. Sudije smatraju da su dobavljači time bili „neprimereno“ dovedeni u nepovoljan položaj. Umesto toga, ministarstvo je trebalo da postavi naknadni rok za ispunjenje obaveza isporuke.

Interes Ministarstva zdravlja, da hitno nabavi besprekorno ispravne maske za neposrednu upotrebu, mogao je biti zadovoljen i postavljanjem kratkog, naknadnog roka, smatra sud. Zeleni poslanik Bundestaga Andreas Audreč govori o „pravno spornim tenderima“. Ugovori su, prema njegovim rečima, bili „pravno klimavi“, rekao je on u Bundestagu.

Revizija pred Saveznim sudom nije sigurna

Ministarstvo zdravlja, koje od kraja 2021. vodi SPD, sada želi da slučaj reši Savezni sud, najviši pravni organ u Nemačkoj. Tim pre što su sudije iz Kelna presudile drugačije od Zemaljskog suda u Bonu, koji je u prvom stepenu odbio tužbu kompanije.

Međutim, tek treba da se vidi da li će Savezni sud prihvatiti slučaj. Ako ga odbije, presuda iz Kelna postaje pravosnažna i verovatno će imati uticaj na ostale sudske postupke – sa odgovarajućim finansijskim posledicama.

Politička obrada krize: Građanski savet ili istražna komisija?

Osim pravnog razjašnjavanja, politička debata se nastavlja – i ide daleko izvan kupovine maski. Da li su državne mere tokom korona krize, sa dubokim i dalekosežnim zadiranjem u osnovna prava, bile opravdane? Koje lekcije treba izvući iz pandemije, šta bi u budućnosti moglo da se radi drugačije?

Vladajuće stranke SPD, Zeleni i FDP još uvek nisu uspele da se dogovore o tome na koji način bi se trebalo suočiti sa bliskom prošlošću. Sve tri stranke su nagovestile da bi pozravile formiranje Građanskog saveta koji bi se time bavio. Zeleni i FDP takođe insistiraju na osnivanju anketnog odbora u Bundestagu. Iako je pandemija korona virusa sada prošlost, politički i finansijski, ogroman broj pitanja je i dalje otvoren.