Korona virus preti da zarazi dve trećine sveta

Upozorenje profesora Gabrijela Leunga sledi nakon mračnih prognozi Svetske zdravstvene organizacije da bi slučajevi zaraženih pacijenata koji nikada nisu posetili Kinu mogli biti „vrh ledenog brega“.

Leung, inače direktor Centra za javno zdravlje na Univerzitetu Hong Kong, smatra da je najvažnije utvrditi „veličinu i oblik ledenog brega“.

Većina stručnjaka smatra da će svaka inficirana osoba nastaviti da prenosi virus na 2,5 druga čoveka, na osnovu čega ispada da je procenat zaraznosti od 60 do 80 odsto.

„To je strašno veliki broj – 60 odsto svetske populacije“, kazao je Leung, koji je juče prisustvovao sastanku SZO u Ženevi, prenosi Gardijan.

Čak i da je opšta stopa smrtnosti jedan odsto, što Leung smatra mogućim ako se uzmu u obzir blaži slučajevi, broj smrtnih slučajeva bio bi ogroman, navodi epidemiolog.

Leung je na sastanku u Ženevi kazao da je glavno pitanje opseg širenja epidemije u svetu, a da je drugi prioritet otkriti da li su drastične mere koje je Kina preduzela da spreči širenje zaraze uspešne – jer ako jesu, istakao je, druge zemlje bi trebalo da razmisle o njihovom usvajanju.

Sastanak u Ženevi okupio je više od 400 istraživača, predstavnika država, a neki od učesnika iz Kine i Tajvana priključili su se susretu putem video konferencije.

„Sa 99 odsto slučajeva u Kini, to je vanredna situacija za tu zemlju koja ima veoma ozbiljnu pretnju za ostatak sveta“, kazao je šef SZO Tedros Adhanom Gebrejsus. Do juče, u Kini je potvrđeno 42.708 slučajeva, dok je broj preminulih 1.017, naveo je šef SZO.

Leung, koji je jedan od vodećih svetskih stručnjaka za epidemije korona virusa, i koji je odigrao vodeću ulogu u suzbijanju virusa SARS 2002/2003. godine – i ovoga puta blisko sarađuje sa drugim vodećim stručnjacima kao što su njegove kolege sa Oksforda i Kraljevskog koledža u Londonu.

Krajem januara on je u medicinskom časopisu Lanset izneo upozorenje da će doći do „eksponencijalnog širenja“ epidemije u gradovima u Kini, koji zaostaju samo jednu do dve nedelje za Vuhanom, epicentrom zaraze.

Inače, „nezavisni samoodrživi napadi u većim gradovima širom sveta mogli bi postati neizbežni“ zbog stalnog kretanja ljudi koji su bili zaraženi, a još nisu imali ispoljene simptome zaraze, i nepostojanja mera javne zdravstvene zaštite za zaustavljanje širenja“.

Epidemiolozi stalno pokušavaju da utvrde šta je verovatnoća da će se dalje dogoditi, kaže Leung pitajući se „da li će se 60-80 odsto svetske populacije zaraziti“?

Možda ne, a možda će zaraza nastupati u talasima, kaže on. Možda će virus ublažiti smrtnost, navodi dalje, jer mu sigurno ne ide u prilog da ubije svakog na svom putu, jer će i on na kraju biti ubijen.

Stručnjaci, takođe, nastoje da utvrde da li su mere preduzete u Vuhanu i drugim gradovima poput karantina smanjile zarazu. „Da li su ove masovne mere zaštite javnog zdravlja, socijalno distanciranje i ograničenja mobilnosti delovala u Kini?“, pita se Leung.

„Ako jesu, kako ih ukinuti ili to nije moguće? Koliko dugo škole mogu biti zatvorene? Koliko dugo možete držati zaključanim čitav grad? Koliko dugo možete ljude da držite dalje od tržnih centara? I šta kada uklonite ta ograničenja, znači li to da će se zaraza vratiti? Dakle, to su vrlo stvarna pitanja „, rekao je Leung.

Ako kineske mere ne funkcionišu, ističe Leung, onda se treba suočiti sa još jednom neprijatnom istinom: korona virus možda nije moguće suzbiti.

Tada će svet morati da menja kurs: umesto da pokušava da obuzda virus, moraće da deluje na ublažavanju njegovih efekata.

Za sada su mere obuzdavanja virusa od suštinskog značaja, navodi Leung i dodaje da je veliki problem i nepoznanica činjenica da ima slučajeva da određeni vremenski period oboleli iako su bili zaraženi nisu imali nikakve simptome zaraze.

Karantini su ključni, smatra ovaj epidemiolog, kao i da se osigura da ljudi nisu nosioci virusa i onda kada se smatraju izlečenima.

Zato bi bilo idealno da se testiraju više puta.

Ako je neko u karantinu ili recimo na krstarenju bio pozitivan na testu, onda bi trebalo ponoviti testiranje za 14 dana kod drugih koji isprva nisu bili pozitivni.

Tokom posete Tajlandu pre tri nedelje, Leung je razgovarao sa tamošnjim ministrom zdravlja i savetovao da da bi trebalo da uspostave karantine, što je vlada i uradila.

Ali druge zemlje sa vezama za Kinu potpuno neobjašnjivo nemaju evidentiranih slučajeva zaraze – kao što je Indonezija. „Gde su oni?“, pita se Leung.

Da podsetimo, korona virus dobio je novo ime, a prva vakcina mogla bi biti dostupna za 18 meseci, saopštio je juče u Ženevi generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije.