Naučnici su otkrili slučajeve zaraze korona virusom kod 29 životinjskih vrsta i od početka pandemije taj broj se stalno povećava, a uključuje mačke, pse, tvorove, hrčke, tigrove, miševe i dabrove. U većini slučajeva nije se pokazalo da životinje mogu preneti virus na ljude, ali u najmanje dva slučaja mogu.
Kune su već prenele virus na ljude, a novo kanadsko istraživanje otkrilo je jedan slučaj zaraze kod ljudi nakon „bliskog kontakta“ s belorepim jelenom, pišu podgoričke Vijesti u tekstu objavljenom na portalu vijesti nauka.
Dobra je vest to što su za sve varijante virusa vakcine još dobra zaštita od težih oblika bolesti. Zabrinjavajuća je mogućnost da virus, širenjem na druge životinje, razvije mutacije zbog kojih će vakcine biti manje efikasne, prenosi Hina.
Ključno je pojačano nadzirati te pojave.
Kako se kod životinja detektuje korona virus
Kad su u pitanju jeleni, naučnici najčešće testiraju životinje koje su ubijene u lovu ili u saobraćajnim nesrećama. S domaćim životinjama i životinjama iz zooloških vrtova testiranje se sprovodi na isti način kao i kod ljudi.
Uzorak brisa nosa životinje može se testirati na isti način kao i ljudski – koristeći laboratorijsku metodu naziva lančana reakcija polimeraze (PCR). Procedura testiranja može varirati od jedne do druge životinjske vrste.
Kada je veterinar testirao tigra u zoološkom vrtu u Bronksu aprila 2020, životinja je pre testiranja uspavana.
Američko veterinarsko udruženje zasad ne preporučuje rutinsko testiranje ljubimaca jer oni nisu podložni čestim zarazama kovidom i nemaju veliku ulogu u širenju virusa na ljude. Testiranje treba sprovesti samo kada životinja pokazuje simptome koji upućuju na kovid ili je bila u bliskom kontaktu sa zaraženim čovjekom, kažu iz udruženja.
Treba li nas kovid kod životinja brinuti
Svaki put kada virus stvori svoju kopiju u novom domaćinu, napravi par nasumičnih grešaka u svom genetskom kodu – one se nazivaju mutacijama. Većina mutacija nema uticaj na ponašanje virusa ili ga učine manje opasnim. Ipak, ponekad mutacije poboljšaju mogućnost virusa da se proširi na druge stanice i posledično olakšavaju prenos zaraze na druge domaćine.
S pravom kombinacijom svojstava, virus se može prenijeti i s jedne vrste na drugu. Pandemija je, uostalom 2019. tako i počela.
Agencije za javno zdravlje napravile su dobar posao prateći mutacije virusa kod zaraženih ljudi, nakon čega su izdale upozorenje kad bi se neki skup mutacija pokazao kao „zabrinjavajuća varijanta“. Puno je manja mogućnost nadziranja i praćenja virusa kod životinjskih vrsta, posebno u divljini, kazala je Eman Anis, docent mikrobiologije na fakultetu veterinarske medicine na Univerzitetu u Pensilvaniji.
„Virus se možda već razvija kod nekih domaćina, no mi o tome još ništa ne znamo“, kazala je.
Kod zaraženih jelena koje proučava novo kanadsko istraživanje, korona virus je razvio na desetine mutacija koje nisu pronađene kod drugih vrsta; u porodičnom stablu virusa, ovaj rod čini svoju sopstvenu granu, što upućuje na to da je kod jelena virus već neko vreme kružio i stvarao nove mutacije, a da naučnici za to nisu znali.
Čini se da taj rod virusa nije dovoljno mutirao da bi bio otporan na zaštitu koju pružaju vakcine. To se pripisuje tome što vakcine ljudski imunološki sistem „uče“ da prepozna šiljak proteina koji se nalazi na površini svakog virusa, a mutacije su se kod ove jelenje varijante događale na drugim djelovima virusa.
Svakako ga i dalje moramo pratiti, kazao je Sureš V. Kučipudi, profesor veterinarskih i biomedicinskih nauka na Univerzitetu u Pensilvaniji.
Kako se virus bude širio među jelenima, pojavljivaće se više mutacija i moramo biti spremni u slučaju da one postanu otporne na virus. „Nema potrebe za panikom, ali ovo je nešto što ne smijemo ignorisati“, upozorio je Kučipudi.
Koliko trikova ovaj virus ima u rukavu?
Na početku pandemije naučnici su utvrdili da su šiljci korona virusa dobar par za receptore u ljudskim disajnim putevima, odnosno međusobno odgovaraju kao ključ i brava. Zbog toga je virusu olakšan ulazak u ćeliju.
To otkriće bilo je ključno za razvitak vakcina. Vakcine uče imunološki sistem da proizvodi antitijela koja se vežu na šiljke, što smanjuje mogućnost virusa da uđe u ćeliju. No opasnost virusa ne leži samo u pukom ulasku u ćeliju. Važni su i segmenti genetskog koda uključeni u stvaranje kopija virusa u ćelijama domaćina, izlazak iz ćelije, prenos s jednog domaćina na drugog i ostali procesi na „zaraznom putovanju“ virusa.
Susreli smo se tako s deltom i kasnije s omikronom, varijantama koje su mutirale te su postale lakše prenosive. Vakcine su i dalje pružale dobru zaštitu od teških oblika bolesti, ali ove varijante i dalje su izazivale mnogo štete.
Po jednoj od teorija, omikron se razvio u domaćinu slabijeg imuniteta koji se s njim nije mogao da se u potpunosti izbori zbog čega je virus razvio još više mutacija. Po drugoj teoriji, omikron se razvio u nekoj od zemalja u razvoju gdje je nadzor nad virusom manji ili se razvio u nekoj od divljih životinjskih vrsta kao što je miš.
„Teško je predvideti šta će evolucija doneti“, kazala je Anis. „Virus će se verovatno drugačije razvijati kod drugačijih životinjskih vrsta. Neke od mutacija verovatno neće biti zarazne za ljude. Ali i dalje postoje strahovi da će se pojaviti nova varijanta koja će to biti“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
