Kosovo ima „simbolički značaj“ za krajnju desnicu: Kosovska dešavanja „spojila“ srpske i evropske desničare

Tragom objava, Radio Slobodna Evropa (RSE) detektovao je kontakte između srpskih i evropskih desničara, koje su spojile nedavne tenzije između Srbije i Kosova.

Bivši britanski desničarski poslanik u Evropskom parlamentu koji je 1998. osuđen u mestu Harrow u Velikoj Britaniji zbog negiranja Holokausta Nik Grifin (Nick Griffin) napisao je 10. jula na Tviteru da je „Kosovo Srbija“, kao i poruku „Oslobodite Kosmet (Kosovo i Metohiju) sada“.

Roberto Fiore, italijanski desničarski političar koji je osamdesetih osuđen u Rimu kao pripadnik fašističke terorističke grupe, napisao je na Tviteru da „glavnu odgovornost za situaciju na Kosovu ima NATO koji deluje kao okupatorska vojska“.

Ovi tvitovi su objavljeni nakon konferencije koja je 8. jula održana u Beogradu pod nazivom „Evropski desničari o krizi na Kosovu“. Na ovoj konferenciji u organizaciji desničarske vanparlamentarne partije iz Srbije „Srpska desnica“ učestvovalo je više političara ekstremno desničarskih partija, a neki od njih bili su osuđeni zbog antisemitskih izjava u prošlosti.

Kosovo je bilo tema još jednog, online događaja u junu koji je organizovao ogranak holandske desno orijentisane partije „Forum za demokratiju“, čiji lideri su u prethodnom periodu pružali podršku Rusiji nakon invazije na Ukrajinu. Tema ove Tviter diskusije definisana je kao „Pravi ciljevi NATO-a na Kosovu“.

Srbija i Kosovo vode pregovore o normalizaciji odnosa od 2012. uz posredovanje Evropske unije (EU).

Pozivi na „oslobađanje Kosova“ ekstremno desnih lidera

„Vreme je za oslobođenje Kosova i Metohije. Da li je to moguće? Rekao bih da jeste. NATO danas nije sposoban da se odupre ozbiljnom aktu oslobođenja“, rekao je 8. jula na konferenciji za novinare u Beogradu Nik Grifin, predstavljen kao predsednik pokreta „Christian Nationalist Movement“ u Velikoj Britaniji. Grifin nije pružio više detalja o svom predlogu za Kosovo, a zemlja iz koje je došao, Velika Britanija, članica je NATO.

Grifin je bio poslanik u Evropskom parlamentu do 2014. godine, ispred desničarske Britanske nacionalne partije iz koje je tada izbačen.

Zastupa antimigrantske stavove, a 1998. je osuđen za podsticanje mržnje zbog objavljivanja materijala kojim se negira Holokaust. Osuđen je na devet meseci zatvora, uslovno na dve godine, pisao je Guardian.

Govorio je 2015. na forumu u Sankt Peterburgu gde je, između ostalog, rekao da je svaka evropska nacija imala svoje vreme da predvodi Evropu i svet i da je sada došao red na Rusiju, preneo je Financial Times.

Ovo nije prvi put da Grifin dolazi u Srbiju i sarađuje sa srpskim desničarskim organizacijama. Još 2017. na društvenim mrežama škotski ultradesničar Džim Douson objavio je fotografiju sa Grifinom u Beogradu.

Grifinu je 2017., prema pisanju medija, bio zabranjen ulazak u Mađarsku, a 2019. našao se na listi ljudi kojima je ukinut nalog na društvenoj mreži Fejsbuk.

„Ljudima i organizacijama koje šire mržnju ili napadaju druge na osnovu toga ko su, nije mesto na Fejsbuku i Instagramu“, navodi se u saopštenju Fejsbuka, koji je vlasnik Instagrama od septembra 2019., preneo je Reuters.

Na „crnoj listi“ Fejsbuka 2019. se našla i ekstremno desna italijanska organizacija „Forza Nuova“ („Nova snaga“).

Generalni sekretar ove organizacije Roberto Fiore takođe je u julu na konferenciji desničara pozivao na „povratak Srbije na Kosovo“.

„Šta mi treba da uradimo kao Evropljani? Treba da podržimo Srbe u njihovom zahtevu, koji je veoma jednostavan, da se vrate na teritoriju (Kosova) koja im pripada“, rekao je on, uprkos činjenici da Srbima nije zabranjen odlazak na Kosovo i da je na severu te države većinsko stanovništvo srpsko.

Roberto Fiore je takođe povezivan sa neofašizmom. Prema pisanju medija, 1985. godine u odsustvu je osuđen kao saradnik fašističke terorističke grupe „Nuclei Armati Rivoluzionari“.

„Srbija pripada Kosovu, Kosovo pripada Srbiji“, poručio je na istom događaju Claus Cremer, koji je predstavljen kao šef međunarodnih odnosa partije „Die Heimat“ u Nemačkoj – još jednoj državi koja je priznala nezavisnost Kosova.

„Die Heimat“ je novo ime ekstremno desničarske partije „Nacionalna demokratska partija Nemačke“.

Mediji su pisali o dva postupka koja su vođena za zabranu ove partije. U poslednjem postupku 2017. Ustavni sud Nemačke presudio je protiv zabrane ove partije, a obrazloženje glavnog sudije bilo je da ova partija „teži protivustavnim ciljevima“, ali da nema dovoljno dokaza da bi „njihovo ponašanje rezultiralo uspehom“, preneo je Dojče vele.

Sam Cremer je 2005. godine osuđen na uslovnu kaznu zbog antisemitskih izjava.

Na konferenciji je govorio i Yvan Benedetti, predstavljen kao predsednik partije „Les nationalists“ u Francuskoj, koja je takođe priznala nezavisnost Kosova.

Benedetti je, prema pisanju AFP-a, bio 2011. privremeno isključen iz desno orijentisane stranke Nacionalni front zbog izjava u kojima se izjašnjava kao antisemita.

Bio je, prema pisanju francuskog lista Le Parisien, osuđen 2021. zbog antisemitskih izjava u kojima je jevrejsku zajednicu nazivao incestuoznom.

Majkl Kolborn (Michael Colborne), novinar istraživačkog portala Bellingcat koji je fokusiran na ulogu krajnje desnice u centralnoj i istočnoj Evropi, kaže za RSE da ovakva okupljanja krajnje desnice ne proizvode neposrednu štetu, ali ne bi trebalo da budu zanemarivana.

„Ovakve ličnosti imaju za cilj da uvedu ekstremističke ideje u svoje zemlje i uopšte u regionu. A ove ekstremističke ideje, kao što smo nažalost videli u regionu i šire, na kraju mogu dovesti do smrti i uništenja“, kazao je Kolborn.
Članovi zabranjene ‘Zlatne zore’ na beogradskoj konferenciji

Domaćin konferencije „Evropski desničari o krizi na Kosovu“ Miša Vacić predstavljajući govornike na konferenciji istakao je da su prisutna i dvojica članova zabranjene utradesničarske partije „Zlatna zora“ u Grčkoj.

„Oni se sad bore kroz odvojene desničarske partije“, rekao je Vacić 8. jula.

„Zlatna zora“ zabranjena je 2020., a njeno rukovodstvo osuđeno na dugogodišnje zatvorske kazne. Osuđeni su zbog vođenja kriminalne organizacije.

Konferenciji je prisustvovao i Yiannis Zografos, predsednik partije ELASYN.

Reč je o ekstremno desničarskoj partiji, koju je 2019. godine osnovao Yiannis Lagos, koji je bio jedan od lidera Zlatne zore. Sud ga je 2020. osudio na trinaestogodišnju kaznu zatvora zbog izvršenja više krivičnih dela, između ostalog, vođenja kriminalne organizacije.

Zografos, koji je prisustvovao konferenciji, bio je član pravnog tima odbrane Lagosa.

Na konferenciji je bio i Zois Bechlis, predsednik Kinhma 21, partije u Grčkoj u čijem manifestu je navedeno da se zalažu za „odbranu hrišćanstva od islama“.

Bechlis je, kako se navodi u zvaničnoj biografiji na sajtu stranke, po struci vojni lekar.

U biografiji se navodi da je Bechlis „osnivač specijalne medicinske obaveštajne službe“, sa ciljem pripreme „za obračun sa Turcima“.

Spor između Turske i Grčke od skoro postoji zbog prava na istraživanje gasa u istočnom Sredozemlju i prisustva grčkih trupa na grčkim ostrvima u istočnom Egeju, u blizini turske obale.

Osim toga, Turska je izvršila invaziju na Kipar 1974. godine i ta ostrvska država od tada je etnički podeljena, pri čemu je samo Turska priznala otcepljenu državu kiparskih Turaka na severnoj trećini ostrva.

Veze evropske i srpske krajnje desnice

Organizator konferencije u Beogradu i predsednik „Srpske desnice“ Miša Vacić i ranije je uspostavljao kontakte sa pripadnicima krajnje desnice u Evropi.

Vacić je maja 2021. bio među predstavnicima ekstremno desničarskih organizacija iz više evropskih zemalja koji su se okupili u Rimu.

Skup u glavnom gradu Italije, pod sloganom „Naša Evropa“ organizovala je italijanska ekstremno desna stranka „Forza Nuova“, čiji je generalni sekretar Roberto Fiore prisustvovao konferenciji u Beogradu.

Na tom događaju su, između ostalog, promovisane majice sa porukom „Fašizam za 21. vek“.

Vacić je od kraja 2016. do početka 2017. godine bio zaposlen u Kancelariji za Kosovo Vlade Srbije. Na jednom od osnivačkih sastanaka njegovog pokreta gosti su bili britanski desničar Džim Doson (Jim Dowson), te ruski politikolog Leonid Savin, koji uređuje veb stranicu Konstantina Malofejeva, kojeg su SAD sankcionisale zbog podrške proruskim separatistima u Ukrajini.

Takođe, Alijansa za mir i slobodu (APF), koja okuplja ekstremno desničarske političke partije i pokrete širom Evrope, održala je konferenciju „Nacije Evropa“ u septembru 2021. na kojoj su se čule poruke kojima se negira nezavisnost Kosova. Domaćin skupa je bio Miša Vacić.

Vacić, inače, podržava rusku invaziju u Ukrajini. Kao međunarodni posmatrač je pratio referendum za prisajedinjenje Rusiji, koji je u septembru 2022. sproveden u otcepljenim i okupiranim ukrajinskim regionima.

Vacić je organizovao i oslikavanje murala u Beogradu posvećenog ruskoj paramilitarnoj organizaciji Vagner koja je učestvovala u ratu u Ukrajini. Mural je osvanuo 2021. na Novom Beogradu.

Kritika NATO-a na Kosovu, veze sa Rusijom

Kosovo je bilo tema još jednog događaja u organizaciji ekstremno desne organizacije u Holandiji – Internacionalnog foruma za demokratiju. I Holandija je među državama koje priznaju kosovsku nezavisnost.

Ipak, taj ogranak holandske partije „Forum za demokratiju“ organizovao je Tviter online diskusiju 22. juna pod nazivom „Pravi ciljevi NATO-a na Kosovu“.

Događaju je prisustvovao njen lider i poslanik holandskog parlamenta Thierry Baudet, kom je 2022. bilo privremeno zabranjeno da govori u parlamentu u Holandiji zbog izjave da svetom „vladaju reptili“, kao i zbog odbijanja da prijavi svoje prihode.

Baudet je 2021. bio pred sudom zbog poređenja COVID mera u Holandiji sa Holokaustom. Sud ga je u decembru osudio na novčanu kaznu ili da ukloni sporne objave na društvenim mrežama.

U online diskusiji učestvovali su dvojica lidera desno orijentisanih partija u Srbiji, a više učesnika, kao i sam organizator događaja, prema medijskim izveštajima, izražavali su simpatije ili su povezivani sa ruskim državnim aparatom.

Majkl Kolborn, novinar istraživačkog portala Bellingcat, kaže da je organizator događaja poznat u Holandiji kao „ekstremno proruski orijentisan“.

„Oni (Forum za demokratiju) su čak pozvali ruskog ambasadora na njihov događaj prošle godine. Bez obzira na veze ili simpatije prema Rusiji, njihove aktivnosti i ambicije na Zapadnom Balkanu ne smeju se zanemariti“, kaže on.

Onlajn diskusiji prisustvovao je bivši holandski poslanik Marsel de Graf (Marcel de Graaff) koji je u oktobru 2022. napustio ekstremno desničarsku grupu „Identitet i demokratija“ u Evropskom parlamentu jer je tvrdio da je antiruska.

On je tada rekao da želi da „deeskalira sukob Rusije i Ukrajine“ ukidanjem svih sankcija Rusiji i zaustavljanjem isporuke oružja i finansijske podrške u Ukrajinu, preneo je list Politico.

On je tokom Tviter diskusije o Kosovu rekao da je „NATO kreirao situaciju konflikta na Kosovu da bi mogao da interveniše“, uprkos pozivima te alijanse za deeskaliranje situacije.

Pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za operacije Tomas Gofus (Thomas Goffus) pozvao je 5. jula Kosovo i Srbiju da preduzmu korake za deeskalaciju situacije na severu Kosova.

NATO, inače, predvodi Misiju podrške miru na Kosovu (KFOR) od juna 1999. godine, a nakon vazdušne kampanje NATO-a koja je trajala 78 dana.

Bombardovanje nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine pokrenuto je zbog zločina srpskih snaga nad albanskim stanovništvom na Kosovu.

U Tviter diskusiji je učestvovao i direktor Internacionalnog foruma za demokratiju (organizator događaja) Džon Lafland (John Laughland).

On je evroskeptični britanski istoričar i čest komentator televizijske mreže RT (Russia Today) koju finansira Rusija, piše na sajtu nevladine organizacije Atlantic Council.

On je takođe direktor studija na Institutu za demokratiju i saradnju u Parizu. Lafland je potvrdio da spomenuti think tank finansiraju privatne ruske fondacije, ali je rekao da ne zna njihova imena, piše Politiko.

Zašto je Kosovo u fokusu?

Pregovori Kosova i Srbije koji traju od 2012. trenutno su u zastoju zbog nedavnih tenzija na severu Kosova gde živi većinsko srpsko stanovništvo.

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti rekao je 4. avgusta da se pripadnici specijalne jedinice postepeno povlače iz opštinskih zgrada na severu Kosova gde živi većinsko srpsko stanovništvo, na osnovu dogovora sa EU o deeskalaciji.

Poslednje tenzije na severu su podignute krajem maja, kada su gradonačelnici uz pomoć policije ušli u opštinske zgrade, čemu se usprotivilo lokalno srpsko stanovništvo koje je bojkotovalo izbore na severu Kosova.

RSE nije dobio odgovor Srpske desnice, organizatora konferencije u Beogradu, kao ni organizatora Tviter razgovora „Internacionalni forum za demokratiju“ zbog čega je Kosovo trenutno u njihovom fokusu. Na ovo pitanje RSE nije dobio odgovor ni od spomenutih učesnika oba događaja.

Mirza Buljubašić, asistent na Fakultetu za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije Univerziteta u Sarajevu i autor izveštaja za Evropsku komisiju o desnom ekstremizmu na Zapadnom Balkanu, kaže da „određeni subjekti na desnome spektru“ trenutno vide priliku za isticanje svojih političkih ideja.

„Desnica već duže vrijeme uspostavlja mreže i osnažava odnose na europskom tlu. Desnica nadograđuje tvrde politike preko Srbije. To je prije produkt snažnih veza između srpske desnice i EU desnice te trenutnih prilika“, smatra on.

Tokom Tviter diskusije o Kosovu u junu evroskeptični britanski istoričar Džon Lafland je, između ostalog, rekao da „Evropska unija odbacuje hrišćanstvo kao formu identiteta“.

Prema mišljenju sagovornika RSE, prethodni citat Laflanda sadrži suštinu dugoročnog interesovanja ekstremne desnice u Evropi za Kosovo.

Majkl Kolborn, novinar Bellingcat-a, smatra da je Kosovo u fokusu „mnogih krajnje desnih ekstremista širom Evrope“ jer se uklapa u njihove „ekstremističke koncepcije o tome ko je Evropljanin, a ko nije“.

„To je ukorenjeno u dubokoj islamofobiji i oni vide sukob Kosova i Srbije kao krajnje pojednostavljenu borbu između ‘neevropskih’ muslimana i ‘evropskih’ hrišćana“, kaže on.

I Mirza Buljubašić sa Univerziteta u Sarajevu navodi da Kosovo ima „simbolički značaj“ za krajnju desnicu.

„(To) omogućava desničarskim politikama nastavak homogeniziranja, između ostalog na osnovu kršćanskog identiteta, unatoč povremenim protivrječnostima, pojednostavljujući mitološku formulu da je Kosovo predziđe kršćanstva, te da se europske vrijednosti brane na Kosovu“, kaže Buljubašić.

Nezavisnost Kosova proglašenu 2008. priznala je većina država članica EU, kao i Sjedinjene Države. Većinsko stanovništvo na Kosovu je albanskog porekla, a zvanični jezici su i albanski i srpski.