Kosovo se „brani“ u Hongkongu

Podrška njenom postupanju u Hongkongu potvrda je temeljnih stavova Aleksandra Vučića, čijom je primenom razorio institucije i demokratske norme u Srbiji – kaže za Danas istoričar Nikola Samardžić, komentarišući pismo koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić poslao predsedniku Kine Siju Đinpingu povodom donošenja kineskog zakona u vezi sa Hongkongom, a u kojem se navodi da Srbija podržava suverenitet, teritorijalni integritet i nacionalnu bezbednost Kine.

– NR Kina u Srbiji saučestvuje u korupciji i političkom nasilju. Podržavam svaku nameru da se Hongkong i Makao osamostale od NR Kine. Podržavam suverenitet Tajvana i zalažem se za uspostavljanje diplomatskih i političkih veza – rekao je Samardžić i dodao da Evropska unija mora da razmotri paket sankcija protiv državnog vrha Kine „zbog pretnji Hongkongu i Tajvanu (Republici Kini), i zbog političke i epidemiološke odgovornosti za izbijanje pandemije“.

S druge strane, bivši šef diplomatije SR Jugoslavije Živadin Jovanović smatra da se ovde radi o tome „da li je ispravno da Srbija iskaže razumevanje i solidarnost sa Kinom u odbrani od prakse mešanja u unutrašnje poslove, pošto se neke zapadne sile mešaju u unutrašnje poslove Kine i pritom koriste probleme u Hongkongu radi radi slabljenja Kine“.

– Mi dobro znamo šta predstavlja mešanje nekih zapadnih centara moći u unutrašnje poslove Srbije, ne samo u slušaju Kosova i Metohije, i znamo koliko je to upereno protiv vitalnih interesa naše zemlje. Ako sada Kina ima tu vrstu problema da se neko meša u njene unutrašnje poslove, a za mene ne postoje nikakve sumnje da je to slučaj, jer je Kina u nekim centrima zapadne moći javno proklamovana ne kao konkurent nego kao neprijatelj, onda ima razloga da Srbija, sledeći principijelnu politiku iskaže solidarnost i podršku Narodnoj Republici Kini, odnosno njenom državnom rukovodstvu, odnosno predsedniku Si Đinpingu – kaže Jovanović.

On ističe da Srbija ni sa jednom drugom zemljom nema sporazum o sveobuhvatnim strateškim odnosima osim sa Kinom.

„Koliko je Kina pomogla Srbiji u izgradnji infrastrukture, u pokretanju železare Smederevo i rudarsko-topioničarskog sistema Bor, toliko niko na Zapadu nije želeo da pomogne“, kaže Jovanović.

Vučić je pismo poslao povodom zakona o nacionalnoj bezbednosti za specijalni administrativni region Hongkong, koji je Nacionalni kongres – parlament Kine usvojio prošle nedelje.

„Kao nezavisna država, Srbija se suprotstavila mešanju u unutrašnje poslove suverene zemlje“, napisao je Vučić i istakao da su „Srbija i Kina posvećene poštovanju međunarodnog prava na globalnom nivou“ i da Srbija „osuđuje pokušaje narušavanja ponovnog ujedinjenja“ te zemlje.

U pismu je Vučić izrazio i želju da Kina i kineski narod „dalje napreduju“ pod rukovodstvom predsednika Si Đinpinga.

Kineski parlament je prošle nedelje skoro jednoglasno usvojio sporni zakon o nacionalnoj bezbednosti za Hongkong kao odgovor na proteste protiv kineske vlasti, koji od prošle godine traju u toj nekadašnjoj britanskoj koloniji.

„Temeljni zakon“ koji je na snazi u Hongkongu od 1997. godine, kada ga je Velika Britanija vratila Kini, obavezuje vlasti Hongkonga da donesu zakon o nacionalnoj bezbednosti.

Međutim inicijativa za to je 2003. godine izazvala velike demonstracije i predlog je ostavljen po strani.

Peking je izgubio strpljenje i sada doneo svoj zakon o tome. Radi se o spornom zakonu koji dovodi u pitanje autonomiju Hongkonga i kojim je kritika centralnih vlasti u ovom poluautonomnom gradu postala krivično delo.

Ovim zakonom je zabranjena secesija, strano mešanje, terorizam i sve druge separatističke aktivnosti usmerene na rušenje centralne vlasti.

Kritičari ukazuju da Kina ovim zakonom krši svoje obećanje da će dozvoliti Hongkongu slobode kakve nisu viđene nigde druge u Kini, a pojavile su se i spekulacije da je razlog donošenja zakona možda i strahovanje Pekinga od septembarskih izbora u Hongkongu.

Sredinom prošle godine u Hongkongu su počeli dugotrajni građanski protesti zbog spornog Zakona o izručenju Kini i suđenju za političke delikte.

Protivnici tog zakona smatraju ga pretnjom slobodama Hongkonga, garantovanim za 50 godina od 1997. kada je Kina ponovo preuzela kontrolu nad tom bivšom britanskom kolonijom. Iako je predlog zakona o izručenju povučen, protesti su nastavljeni, a demonstranti su proširili zahteve na direktne izbore i istragu protiv policije zbog prekomerne sile pri suzbijanju protesta.

U protestima je vremenom dolazilo do sve težih sukoba, u kojima su demonstranti napadali policiju, koja je na njih ispaljivala i prave metke.

Učesnici protesta su bacali Molotovljeve koktele i razbijali firme za koje smatraju da su prijateljski nastrojene prema Pekingu.