EPA-EFE/CJ GUNTHERUticaj pandemije kovida 19 je možda toliko veliki da menja karakter ljudi, pokazuju rezultati jednog istraživanja, objavljeni u časopisu „Plos One“.
Psiholozi prethodno nisu uspevali da pronađu vezu između kolektivnih stresnih događaja, kao što su udari uragana i zemljotresi, i promene ličnosti.
Međutim, ispostavlja se da nešto u vezi sa doživljenim gubicima ili prosto dugom zamornom socijalnom izolacijom ima uticaja.
„Mlađi odrasli su postali zlovoljniji i podložniji stresu, manje raspoloženi za saradnju i nepoverljiviji i manje suzdržani i odgovorni“, navode autori studije na čelu sa profesorkom Angelinom Satin sa Medicinskog koledža na Državnom univerzitetu Florida.
Satin je sa kolegama vršila procene ličnosti 7.109 ljudi koji su se prijavili za onlajn studiju „Razumevanje Amerike“, što je više puta ponavljano u različito vreme pre i posle pandemije.
Učesnici su radili široko rasprostranjene testove ličnosti, kojima se procenjuje pet karakteristika – neuroticizam, ekstrovertnost, otvorenost, srdačnost i savesnost.
Učesnici starosti od 18 do 109 godina su test radili uoči, na početku i kasnije tokom pandemije, s prosečno tri testa po učesniku.
Tokom prve faze pandemije (od marta do decembra 2020.) njihove ličnosti su bile relativno stabilne, uz samo mali pad kada je reč o neuroticizmu u poređenju s periodom pre pandemije. To bi se moglo pripisati tome što kovid „daje razlog“ za osećanja zabrinutosti i smanjuje verovatnoću da ljudi svaljuju krivicu na sopstvenu narav, ukazali su autori, preneo je Gardijan.
Smanjenje neuroticizma više nije registrovano tokom druge polovine pandemije (2021-2022.), navodi se u studiji, a zamenio ga je pad ekstrovertnosti, otvorenosti, srdačnosti i savesnosti u poređenju s periodom pre pandemije.
Promene su bile oko jedne desetine standardne devijacije, što je ekvivalentno veličini fluktuacije koja se obično vidi tokom jedne decenije života.
Mlađi odrasli su pokazali najveće promene, a kod grupa starijih nisu primećene značajne promene karakteristika.
Prema autorima, postoji tendencija da kod mlađih odraslih ličnost bude „savitljivija“ i pandemija je možda imala negativniji uticaj na ovu starosnu grupu.
„Iako je pandemija bila stresna za sve, poremetila je normativne zadatke mlađih odraslih osoba, kao što je škola i prelazak u redove radne snage i društvenost i razvijanje prijateljstava“, rekla je Satin. „Sve je to na nivou spekulacija jer nismo procenjivali razloge za promenu, ali ti poremećaji su možda imali veći uticaj na mlađe odrasle jer su ovi zadaci veoma važni za ovu starosnu grupu.“
Istražitelji će nastaviti da nadgledaju ovu grupaciju da bi utvrdili da li je promena ličnosti privremena ili trajnija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
