Kraći odmori trend i u Japanu

Najveći broj Japanaca, odnosno njih 26,2 odsto, kao najatraktivniju destinaciju za putovanja bira istočnu Aziju, dok je na drugom mestu po popularnosti jugoistočna Azija, za koju se opredeljuje 21,6 odsto japanskih turista – istakao je na predavanju studentima Visoke turističke škole u Beogradu, japanski stručnjak za turizam Takahiko Makino.

Posle Azije, Japanci najčešće posećuju Sjedinjene Američke Države (kopneni deo 7,9 i Havaje 9,5 odsto), a potom Evropu i Rusiju, za koje se opredeljuje 16,1 odsto stanovnika ove dalekoistočne zemlje. Broj Japanaca koji su se odlučili na putovanja van svoje zemlje, varira a na to su uticali spoljni faktori. Zanimljivo je da je broj japanskih turista naglo počeo da raste 1964. godine, posle ukidanja Uredbe o ograničavanju odlaska u inostranstvo, uvedene zbog nedovoljne količine deviza. Značajni impuls tom trendu dali su uvođenje džambo džeta (krajem šezdesetih godina prošlog veka), kao i jačanje nacionalne valute, jena, sredinom osamdesetih. S druge strane, kao demotivišući faktori, delovali su teroristički napad na SAD (u septembru 2001. godine), zatim svetska finansijska kriza iz 2008, ali i razorni zemljotres koji je pogodio Japan 2013. Negativno su uticale i dve velike naftne krize sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, ratovi u Zalivu, kao i pojava SARS-a (početkom 21. vek).

Kao primarni razlog svojih putovanja, čak 70,2 odsto Japanaca navodi turizam. Na drugom mestu su poslovna putovanja (12,8 odsto), a na trećem mestu je poseta rodbini i prijateljima (5,6 odsto). Japanci najčešće na putu ostaju od pet do sedam dana (37,2 odsto) i jedan do četiri dana (33 odsto). Produženo vreme boravka, od osam do 14 dana, praktikuje tek četvrtina od ukupnog broja stanovništva. Zanimljivo je, takođe, da Japanci najčešće putuju sami (22,6 odsto), sa rodbinom putuje njih oko 20,7 odsto, sa prijateljima (20,3 odsto), a sa supružnikom (20 odsto). Preporuke prijatelja i rođaka su dominantan faktor (28,4 odsto) prilikom odabra destinacije. Slede promotivni materijali turističkih agencija i turoperatora (25,1 odsto), internet (17,5 odsto), cena (13,4 odsto), prilozi u štampanim medijima (6,8 odsto), reportaže i filmovi na televiziji (6,4 odsto). Oglašavanje u medijima motiviše tek 0,8 odsto Japanaca da posete određenu destinaciju.

Tradicionalno već Japanci koriste godišnje odmore u vreme državnih praznika. Tako, recimo, u vreme novogodišnjih praznika škole ne rade, đaci su na zimskom raspustu, dok kompanije daju slobodne dane zaposlenima, najčešće od 30. decembra do 3. januara. Mart je „rezervisan“ za japanske studente, dok krajem aprila i početkom maja, Japanci obeležavaju tzv. Zlatnu nedelju, koja obuhvata četiri državna praznika u roku od nedelju dana. Prvi u nizu je Dan Šove, koji se obeležava 29. aprila, na dan kada je rođen car Hirohito (posthumno Šova). Već 3. maja obeležava se Dan ustavnosti, u spomen na novi posleratni Ustav donet 1947, a 4. maja Japanci proslavljaju Dan zelenila, još jedan praznik posvećen caru Hirohitu. Poslednji u nizu praznika u Zlatnoj nedelji je Dan dece u kome se uživa 5. maja. Jul i avgust su meseci u kojima Japanci tradicionalno koriste godišnje odmore, pa su i putovanja, naročito prema inostranstvu, veoma popularna. U ovom periodu se obeležava još jedan veliki nacionalni praznik pod nazivom Obon. Reč je o budističkom prazniku posvećenom sećanju na pretke, koji se, u zavisnosti od regije, obeležava sredinom jula ili avgusta.

Septembar je „rezervisan“ za Srebrnu nedelju, koja se proslavlja periodično, kada se tri praznika nadovežu jedan na drugi. Veoma je retka, pa se sve češće mogu čuti zalaganja da se ovaj praznik slavi svake godine. Utoliko pre što se pokazalo da Zlatna nedelja ima pozitivne efekte na ekonomiju. U jesen se proslavlja Dan jesenje ravnodnevnice, praznik čiji se koreni vezuju za šintoizam. Kada Dan poštovanja prema starijima pada 21. septembra, a Dan jesenje ravnodnevnice 23. septembra, Japanci i 22. septembar proglašavaju prazničnim danom pa tako nastane Srebrna nedelja.

Podrška razvoju turizma na Balkanu

Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA) je iz Beograda pokrenula projekat „Regionalna promocija turizma“ za promovisanje održivog razvoja turizma na tržištima, poput Balkana. Od 2016. na čelu projekta se nalazi Takahiko Makino, regionalni savetnik nacionalnim turističkim organizacijama Srbije, Crne Gore i Albanije. Projekat podrazumeva niz aktivnosti, od posete srpskih turističkih poslenika Japanu, preko pomoći u organizovanju nastupa na Sajmu turizma u Japanu, dolaska japanskih novinara u Srbiju, osmišljavanja strategije regionalnog nastupa na tržištima Dalekog istoka, pa do kreiranje turističkog vodiča Balkana i uspostavljanja regionalnog centra za saradnju… JICA je osnovana 2003. godine u Tokiju sa ciljem pomoći privredama zemlja u razvoju. Danas ima oko 2.000 stalno zaposlenih u mnogobrojnim kancelarijama širom sveta.