Kraj istrage o Praljku – bez odgovora

Hrvatski “Jutarnji list” navodi da to znači da niko neće odgovarati za unošenje hemikalije kojom se Praljak ubio, ali i da nema odgovora na pitanje kako je otrov uopšte dospeo u sudnicu.

„Sud je završio istragu i zaključio da nije bilo propusta u radu stražarske službe“, rekla je Nika Pinter i dodala da još jednu istragu vodi holandska policija, a koja će o rezultatima istrage obavestiti hrvatsko diplomatsko predstavništvo.

U sobi Slobodana Praljka nakon njegove smrti pronađena je i koverta s imenom Nika, ali u njoj je bilo još jedno pismo, upućeno njegovoj supruzi.

„Da, odmah bih se odazvala pozivu Suda ako bi se pokazalo da sam ja saučesnica u Praljkovoj smrti“, rekla je Nika Pinter i dodala da bi ta istraga kratko trajala jer Praljka nije videla poslednjih godinu dana.

Slobodan Praljak je u haškoj sudnici, nakon što mu je potvrđena kazna zatvora od 20 godina zbog ratnih zločina, ispio otrovnu tečnost iz bočice, za koju je kasnije utvrđeno da je kalijum-cijanid.

On je, kao i Jadranko Prlić, Bruno Stojić, Milivoje Petković, Valentin Ćorić i Berislav Pušić, osuđen za zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona ili običaja ratovanja i teške povrede Ženevskih konvencija.

Praljak je konkretno osuđen za ubistvo, hotimično lišavanje života, progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportaciju, protivpravno zatvaranje civila, prisilni rad, nečovečna dela, nečovečno postupanje, protivpravno i bezobzirno uništavanje imovine širokih razmera koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje ili hotimično nanošenje štete ustanovama namenjenim religiji ili obrazovanju, protivpravne napade na civile i protivpravno terorisanje civila.

Takođe je osuđen za protivpravno i bezobzirno oduzimanje imovine širokih razmera koje nije opravdano vojnom nuždom i pljačkanje javne i privatne imovine po osnovu treće kategorije odgovornosti za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu.