Kraj izolacije američkom voljom

Nije bilo iznenađenje to što je trebalo da izađu na ulice, jer su povremeno dobijali takva uputstva da bi dostojno ugostili visoke državnike, nego što je rano ustajanje ovoga puta naređeno zbog premijera Etiopije, zemlje čiji je Eritreja nekada bila deo i s kojom sukob traje od proglašenja njene nezavisnosti, pa niko nije video promil šanse da dođe do otopljavanja odnosa dve zemlje.

Rano buđenje ovog puta se isplatilo. Dve zemlje odlučile su da normalizuju odnose, otvore ambasade i obnove direktne telefonske linije, po prvi put posle 20 godina. Etiopija je dobila pristup lukama Eritreje.

Lanac događaja pokrenut je iznenadnom i nejasnom ostavkom prethodnog premijera Etiopije Haile Mariama Desalegna u februaru ove godine. Već je Desalegn počeo prošle godine da govori o „novoj politici“ prema Eritreji, bez ulaženja u detalje. Kada ga je na čelu vlade u aprilu zamenio Abij Ahmed, on je odmah pozvao na okončanje „godina nerazumevanja“ između dve zemlje. „Pozivam vladu Eritreje da zauzme isti stav“, rekao je Ahmed.

Odgovor Eritreje bio je mnogo manje poletan. Portparol vlade odgovorio je da je lopta na etiopskoj strani i da „Etiopija treba da poštuje ugovorne obaveze i suverenitet Eritreje i njen teritorijalni integritet i povuče snage sa okupirane teritorije“.

Eritreja ima 4,5 miliona stanovnika, a Etiopija 100 miliona i nalazi na 1000 kilometara dugoj obali na jugozapadu Crvenog mora, nasuprot Jemenu i Saudijskoj Arabiji. Nezavisna od 1991, Eritreja kontroliše arhipelag Dahlak i južnu luku Asab, preko puta vodene granice sa Saudijskom Arabijom i Jemenom. Od početka rata u Jemenu i uplitanja Saudijske Arabije u sukob sa svojom „arapskom koalicijom“, Eritreja je dobila visoku stratešku važnost za sve zainteresovane strane: Saudijsku Arabiju, Jemen, Iran, Ujedinjene Arapske Emirate, Izrael, Etiopiju, Tursku, Sudan i Egipat. Eritreja se, inače, od 2009. nalazi pod sankcijama UN uz tvrdnje da zemlja „obezbeđuje političku, logističku i finansijsku podršku naoružanim grupama koje nastoje da potkopaju mir i pomirenje u Somaliji i regionalnu stabilnost“.

Od svih aktivnosti Eritreje, najviše uzbuđenja i protivljenja izazvalo je približavanje Iranu. Predsednik Afeverki posetio je Teheran u maju 2008, a Eritreja je 2009. javno objavila podršku iranskom nuklearnom programu, što je razbesnelo arapske zemlje u Persijskom zalivu. Poslednjih godina, Eritreja je optužena da iznajmljuje baze na kopnu i ostrvima iranskim Kuds jedinicama i delovima Iranske revolucionarne garde, omogućava razmeštanje iranske raketne baterije u blizini eritrejske luke Asab. Eritreji je prebačeno i da daje Iranu ispostave za elektronsko praćenje i nadgledanje aktivnosti u Crvenom moru.

Novi pravac prema Iranu koji je zauzeo predsednik Tramp, stavila je u fokus sve iranske saveznike, među kojima i Eritreju. Izlazak Irana tako daleko, čak na Crveno more, gde je dobio oslonac za delovanje na celom Bliskom istoku, a naročito u Jemenu, Siriji i Libanu, bio je posebno uznemiravajući za Izrael i Egipat, a naravno i za SAD kao njihove najvažnije saveznice.

Moćni kalifornijski kongresmen Dana Rorabaher zatražio je krajem 2017. okončanje izolacije Eritreje kako bi se zaustavio prodor Irana, kritikujući politiku Stejt departmenta, za koju je rekao da je „nepogrešivo neuspešna“.

Od početka ove godine, Rorabaher je mogao da računa na snažnog saveznika u Beloj kući, DŽona Boltona, na poziciji savetnika za nacionalnu bezbednost. Bolton je pokušavao da nađe rešenje sukoba Etiopije i Eritreje još dok je bio ambasador u UN. Sada je, međutim, na neuporedivo moćnijoj poziciji, a poznato je kakav stav ima prema Iranu.

Pomirenje dve zemlje ugovoreno je tokom turneje najvišeg zvaničnika Stejt departmenta zaduženog za Afriku, Donalda Jamamota, Eritreji, DŽibutiju i Etiopiji krajem aprila.

Već tada, na etiopskoj strani bio je novi sagovornik, tek izabrani premijer, iza koga su takođe stajale SAD, što je omogućilo da savlada brojne prepreke i dođe na čelo vlade. Novi, 42. godišnji premijer Etiopije, Abij Ahmed, bivši je vojnik koji je otpočeo najambiciozniji program reformi u zemlji. On je pridobio Etiopljane svojim nesvakidašnjim stilom i harizmom, pa su ga brzo uporedili s reformatorima tipa Gorbačova, Obame, Nelsona Mendele i DŽastina Tridooa. Ahmed je jedinstven po tome što je prvi pripadnik plemena Oroma, najbrojnijeg plemena u zemlji, na čelu zemlje. On je iz mešovitog hrišćansko- muslimanskog braka, što bi trebalo da mu omogući da premoste ogromne etničke i verske suprotnosti s kojima se zemlja suočava.

Za dva meseca on je promenio kabinet, smenio niz kontroverznih ministara i funkcionera, posetio neprijateljske susede, ukinuo zabranjene sajtove i druge medije, oslobodio političke zatvorenike, naredio delimičnu privatizaciju velikih državnih kompanija i ukinuo vanredno stanje. Izvinio se za ranije zloupotrebe i obećao njihovo okončanje. On ima doktorat iz studija mira i bezbednosti, što je neobično, imajući u vidu da je bio jedan od šefova etiopskih službi bezbednosti. Novi premijer nema sekretaricu, jer želi da njegova vrata budu uvek dostupna svima, a kancelarija mu je prepuna knjiga iz filozofije i religije. U svemu, on je nekarakteristična pojava za Afriku. Opasnost je što ne bi bilo prvi put da bude još jedna kratkotrajna zvezda na šarenom afričkom nebu.