Kraj rata ne znači i kraj Putina

Slika o tome kako će se rat završiti jasna je koliko i blatnjavi rovovi u crnoj zemlji Donbasa. U međuvremenu već se ocrtavaju obrisi ukrajinske posleratne budućnosti – milijarde dolara će biti potrebne za obnovu i perspektivno članstvo zemlje u NATO-u i Evropskoj uniji, piše Foreign Policy.

Kako prenosi portal Index.hr, mnogo je teže predvideti kako će Rusija izgledati nakon završetka sukoba.

Osim radikalne promene razmišljanja u Kremlju, možda najneverojatnijeg scenarija od svih, dugogodišnji promatrači Rusije i bivši službenici američke vlade iznose sumornu sliku zemlje koja će iz rata verovatno izaći siromašnija, oštećenija i nestabilnija.

Rusija će ostati najveća zemlja na svijetu

Po svoj prilici, Rusija će ostati najveća zemlja na svetu, velika nuklearna sila čija će se zajednička granica s NATO-om više nego udvostručiti kada Finska bude primljena u savez.

Rusija koja izađe iz rata imaće duboke posledice po Evropu, Sjedinjene Američke Države i celi svet.

„Ono što bi se moglo dogoditi Rusiji nakon toga, naravno, nešto je o čemu moramo pažljivo razmisliti. Ne mislim da je ikome u interesu videti propalu državu u Rusiji“, rekao je britanski ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli tokom posete Vašingtonu prošlog meseca.

Osim malo izgledne bezuslovne predaje Rusije ili Ukrajine, rat će se najverovatnije završiti nekom vrstom mirovnog sporazuma. Priroda tog dogovora mogla bi igrati značajnu ulogu u oblikovanju Rusije i dugovečnosti ruskog predsednika Vladimira Putina.

Kao što je nedavno primetila estonska obaveštajna služba, Putinov režim je i najjači i najranjiviji nego što je ikada bio.

Invazijom na Ukrajinu ruski predsednik raskinuo je društveni ugovor koji je podržavao njegovu popularnost tokom 24 godine na vlasti – osiguravši relativni prosperitet ruskom narodu. Stotine omiljenih zapadnih marki povukle su se iz zemlje, dok su sankcije izazvale šok u privredi.

„U određenom smislu rizici od Putinovog gubitka položaja sada su verovatno veći nego što su bili. Glavno postignuće njegovih 20 i više godina na vlasti bilo je postizanje stabilnosti u Rusiji“, rekao je Timoti Fraj, profesor političkih nauka na Univerzitetu Kolumbija.

Rat je Putinovu poziciju učinio neizvesnom

Rat je Putinovu poziciju učinio neizvesnijom, a ruski čelnik svoje osvajanje Ukrajine očito vidi kao egzistencijalnu stvar.

Spektakularan poraz, kažu stručnjaci, mogao bi predstavljati ozbiljan izazov njegovoj vladavini, ali Putinov odlazak s vlasti nakon što se rat završi, nipošto nije gotov zaključak.

„Mislim da moramo pronaći put napred na temelju premise da bi Putin još neko vreme mogao biti predsednik Rusije“, rekla je Fiona Hil, koja je bila Trampova glavna savetnica za Rusiju u Savet za nacionalnu bezbednost SAD-a.

Čak i ako Putin napusti dužnost, postoji velika šansa da će onaj ko ga nasledi biti izabran po njegovom uzoru.

„Naglasio bih da je takozvani putinizam raširen u Rusiji u mnogim krugovima“, rekao je Mik Maran, koji je do novembra prošle godine bio šef estonske spoljne obaveštajne službe.

Ankete nezavisnog Levada centra i interna istraživanja Kremlja, do kojih je došla Meduza, ukazuju na sve veću podršku mirovnim pregovorima, što bi Putinu moglo omogućiti da rat okonča pregovorima bez opasnosti od besa javnosti.

Međutim, istraživanje Levada centra pokazuje da se Rusi odlučno protive vraćanju teritorija koje je Rusija okupirala u Ukrajini.

„Postoji šansa, posebno u scenariju dogovorenog ishoda, da to ne postane egzistencijalno pitanje za Putinov režim, ali samo ako je voljan krenuti prema tom cilju“, rekla je Lijana Fiks, saradnica za Evropu pri Savetu za spoljne poslove.

Ratovi retko svrgavaju moćnike poput Putina

Drugi mogući scenario je da rat umesto toga okošta u nerešiv zastoj. Vojni analitičari ne vide znake da Putin odustaje od svog krajnjeg cilja zauzimanja Ukrajine u celini, iako su ruske snage imale zapanjujuću stopu gubitaka – prema nedavnoj proceni američkih zvaničnika, blizu 200.000 mrtvih u godinu dana rata.

Takvi zapanjujući gubici brzo bi opteretili mnoge vođe, ali s Putinove tačke gledišta, cena odustajanja od rata bila bi gubitak same Rusije.

„U Putinovim očima alternativa bi bila izgubiti 145 miliona Rusa. To je pitanje opstanka Rusije“, rekla je Tatjana Stanovaja, viša saradnica u Fondaciji Karnegi za međunarodni mir.
Ratovi, dobijeni ili izgubljeni, retko svrgavaju moćnike poput Putina.

Studija iz 2016. koju su sprovele naučnice Sara Kroko i Džesika Viks otkrila je da su od 1919. autoritarne vođe u visoko personalizovanim režimima uglavnom izdržale ratove koji su se vodili – bez obzira na to koliko bili loši.

Ratovi čak mogu ponuditi zaštitu od državnih udara, rekla je Andrea Kendal Tejlor, koja je proučavala političku dinamiku autoritarnih režima kao viša analitičarka u CIA.

Ruske elite i dalje vide Putina kao najbolju šansu da spreče potpuni kolaps sistema kakav poznaju, rekla je Stanovaja.

U očima najviših ruskih zvaničnika dve najneposrednije pretnje statusu kvo dolaze od autsajdera – poput Jevgenija Prigožina i njegove grupe Vagner – ili od narodne pobune, dodala je Stanovaja.
„Među elitama postoji izražen strah da se sve može srušiti, pa će radije zadržati Putina nego se suočiti s bilo kakvim promenama.“

Budući da je prostor za neslaganje u Rusiji brutalno smanjen i ankete javnog mnjenja pokazuju veliku javnu podršku ratu, strahovi elite od pobune na lokalnom nivou se čine neopravdanim.

Međutim, iskre je teško uočiti. Malo je ljudi očekivalo da će samoubistvo tuniskog prodavca voća 2011. izazvati pobune i građanske ratove širom Bliskog istoka.

„Uvek se pokušavam podsetiti na zabludu linearnog razmišljanja. Ko je mogao predvideti dolazak bivšeg sovjetskog vođe Mihaila Gorbačova? Uvek treba da se pripremimo za iznenađenja koja se mogu dogoditi“, rekla je Fiks.

Ipak postoji nada za Rusiju?

Blage naznake nade za budućnost Rusije leže u njenom stanovništvu, a ne među elitom.

Rusi su, primetio je Fraj u svojoj knjizi, bogatiji i bolje obrazovani od prosečnog građanina autokratije.

Mlađe generacije u Rusiji pokazale su se prema anketama mnogo otvorenijim prema Zapadu, a nedavna istraživanja pokazuju da su mladi u zemlji skeptičniji prema ratu od starijih.  Bar na papiru, Rusija ne mora ostati autoritarni režim.

„Slika o budućnosti Rusije je kompleksnija od jednostavnog stava da će sve biti u redu ako se rešimo Putina ili da je Rusija opterećena istorijom osuđena na autokratski režim“, rekao je Fraj.

Gledajući iznad zidova Kremlja, ekonomski oblaci izgledaju mračno – bez obzira na to kako se rat odvija.

Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici nametnuli su valove neviđenih finansijskih kazni Rusiji, koja je nadmašila Iran i postala zemlja s najviše sankcija na svetu.

Ali dosadašnji učinak bio je daleko od scenarija spaljene zemlje predviđenih pre invazije.

Međunarodni monetarni fond predvideo je da će ruska privreda ove godine ostvariti malen rast od 0,3 odsto, dok ekonomisti koje je anketirala Ruska centralna banka predviđaju manje ružičasto – ali daleko od katastrofalnog – smanjenje od 1,5 odsto.

„Sve dok Rusija nastavlja negde prodavati naftu, plin i robu, država će ostvarivati prihode“, rekla je Hil.

Stručnjaci za sankcije primećuju da kazne nikada nisu imale za cilj urušavanje ruske privrede, već su pre trebale razbiti moskovsku ratnu mašinu – nešto za šta američki zvaničnici veruju da se događa.

Mogućnost Rusije da pristupi naprednim poluvodičima smanjena je za 70 procenata, procenilo je američko ministarstvo finansija prošle godine, čime je proizvodnja sofisticiranih hipersoničnih balističkih projektila gotovo zaustavljena.

Međutim, Moskva se pokazala sposobna da izazove pustoš u Ukrajini koristeći nesofisticirane bespilotne letelice iranske proizvodnje.

Autoritarni režimi mogu biti iznenađujuće otporni

Rusija je godinama pokušavala zaštititi svoju privredu od sankcija, a autoritarni režimi mogu se pokazati iznenađujuće otpornim: Iran je još uvek pretnja Bliskom istoku, uprkos višegodišnjim međunarodnim naporima da se režim izoluje i prekine njegovo finansiranje.

„Postoje zemlje širom sveta koje se nekako uspevaju održati na okupu i nastavljaju iskazivati snagu, poput Irana, ali ne doprinose većem prosperitetu čovečanstva“, rekla je Hil.

Još jedan scenario o kojem Zapad raspravlja je da je Putin možda pokrenuo raspad Ruske Federacije budući da bi se njene konstitutivne republike – od kojih su mnoge bile zauzete tokom jednovekovne imperijalne ekspanzije – mogle nastojati odvojiti od Moskve.

Izveštaji da su ruske etničke manjine neproporcionalno korišćene kao topovsko meso u ratu dodatno su podstakla nagađanja.

Većina stručnjaka smatra da je potpuni kolaps Rusije malo verovatan, budući da je Moskva uporno radila na oduzimanju političke moći svojoj 21 konstitutivnoj republici.

„Ne vidim previše snage u tim regijama da se odvoje. Mislim da je verovatnoća za to prilično mala“, rekao je Maran, bivši šef estonske obaveštajne službe.

Takođe je teško zamisliti da se Rusija rascepka, a da ne upadne u krvavi haos – kao što se dogodilo u bivšoj Jugoslaviji iako u mnogo većoj meri.

Moskva je vodila dva spektakularno nasilna rata 90-ih i ranih 2000-ih, nastojeći ugušiti separatističke pokrete u malenoj planinskoj republici Čečeniji.

„Ako razmišljate o zemlji koja se raspada, a raspolaže sa 6.000 nuklearnih bojevih glava, to je prilično zastrašujuća perspektiva“, rekla je Angela Stent, stručnjakinja za rusku spoljnu politiku.

Pre manje od dve godine, u junu 2021, Putin i novi predsednik SAD-a Džo Bajden susreli su se u vili iz 18. veka na obalama Ženevskog jezera dok je Vašington pokušavao izgraditi „stabilan i predvidljiv“ odnos s Rusijom.

Ovaj potez nije učinio mnogo da obuzda revizionističke ambicije Moskve. Samo nekoliko meseci kasnije američki obaveštajni zvaničnici su počeli hvatati prve znake da Rusija kreće u rat, a odnosi između SAD-a i Rusije od tada su strmoglavo krenuli naniže.

Odnosi Rusije i Zapada će se teško poboljšati

S Putinom, ili barem putinizmom, koji će se zadržati u doglednoj budućnosti, malo je verojatno da će se odnosi Rusije i Zapada poboljšati nakon rata.

Ukrajina će ostati pod pretnjom. Neophodni napori da se Moskva pozove na odgovornost za zločine počinjene u Ukrajini dodatno će zakomplikovati stvari.

„Uprkos svim pozitivnim učincima koje bi ruski poraz mogao imati, ne očekuje nas zlatno doba stabilnosti. Treba da se pripremimo za poraz Rusije jednako kao što treba da se pripremimo za povratak Rusije“, rekla je Fiks.

Sva razmišljanja o tome da bi se Rusija mogla rekonstruirati kao Nemačka nakon Drugog svetskog rata zanemaruju način na koji se to dogodilo.

„Nije Nemcima iznenada izašlo iz duše da su im potrebni demokratija i preispitivanje vlastite istorije. Okupacione vlasti su bile te koje su Nemačku naterale na denacifikaciju i izgradnju demokratskih struktura“, dodala je Fiks.

Dok će zvaničnici obaveštajnih službi i planeri politike širom Zapada nastaviti pomno da analiziraju Rusiju, tražeći naznake kuda zemlja ide, raspon realnih opcija za postizanje promena unutar Rusije ostaje vrlo ograničen.

„Jedna stvar koju smo naučili u 30 godina od raspada Sovjetskog Saveza je da Zapad ima vrlo malo uticaja na ono što se događa unutar Rusije“, rekao je Stent.