Krajnje desničarska vlast Italije obeležila godišnjicu hapšenja Jevreja tokom Drugog svetskog rata

Pozivi da se takav užas više nikada ne ponovi, dobili su veći značaj posle nedavnih izbora na kojima je pobedila stranka s neofašističkim korenima.

Đorđa Meloni, za koju se očekuje da će biti na čelu prve italijanske vlade krajnje desnice od kraja Drugog svetskog rata, povodom godišnjice je telefonom razgovarala sa šeficom Jevrejske zajednice Rima, Rut Duregelom.

Meloni je u saopštenju navela da je godišnjica „upozorenje da se određene tragedije nikada ne ponove“.

Ona je rekla da sećanje Italijana na to „služi za izgradnju ‘antitela’ protiv ravnodušnosti i mržnje, za nastavak borbe protiv antisemitizma u svim oblicima“.

Ujutro 16. oktobra 1943. tokom nemačke okupacije Italije, 1.259 ljudi je uhapšeno u rimskom getu i okolnim naseljima i odvedeno u kasarnu u blizini Vatikana, a odatle u Aušvic. Samo 16 ih je preživelo.

Stranka Đorđe Meloni „Braća Italije“ osvojila je najviše glasova na poslaničkim izborima 25. septembra – oko 26odsto, i očekuje se da će ona biti na čelu Vlade, zajedno s desničarskom Ligom i strankom desnog centra „Forca Italia“.

„Braća Italije“ imaju korene u neofašističkom „Italijanskom socijalnom pokretu“ (MSI) kojeg su 1946. u nacističkoj marionetskoj državici u Salu, u severnoj Italiji, osnovali ostaci pale vlade fašističkog diktatora Benita Musolinija. To je bila mala desničarska partija sve do 1990-ih, kada je postala „Nacionalna alijansa“ koja je nastojala da se distancira od svog neofašističkog porekla.

Meloni, koja se pridružila MSI-ju kao tinejdžerka i bila na čelu omladinskog ogranka „Nacionalne alijanse“, „Braća Italije“ je osnovala 2012. s još jednim bivšim članom MSI-ja i Nacionalne alijanse, Ignaciom La Rusom, koji je ove nedelje izabran za predsednika Senata Parlamenta Italije.

La Rusa je s ponosom pokazao svoju kolekciju predmeta u vezi s Musolinijem, a na početku pandemije predložio je Italijanima daa se ne rukuju, nego da koriste fašistički pozdrav.

La Rusa je danas takođe dao izjavu povodom godišnjice hapšenja Jevreja u Rimu u Drugom svetskom ratu, rekavši da je to „jedan od najmračnijih dana naše istorije“.

I drugi politički lideri Italije su se oglasili povodom godišnjice. Gradonačelnik Rima Roberto Gualtieri je bio na komemoraciji u samom nekadašnjem Getu, zajedno s članovima Jevrejske zajednice.