Kralj Filip „duboko žali“ zbog zlodela predaka

Ujedno, ovo je prvi izraz takvog žaljenja kralja za belgijsku kolonijalnu prošlost.

Kralj u svom pismu piše o „bolnim epizodama“ zajedničke istorije dveju zemalja, misleći na Slobodnu državu Kongo koju je osnovao i vodio njegov predak Leopold II, kada je, kako se procenjuje, umrlo više miliona stanovnika jer je kralj sprovodio režim nasilja i eksploatacije, uzimajući bogatstvo iz zemlje radi sopstvene lične koristi. Udruženje za reformu u Kongu kaže da je naučno istraživanje otkrilo da su vladavina Leopolda II i period nakon nje doveli do smrti 10 miliona ljudi.

Njegove trupe su, kako se navodi, bile poznate po brutalnim kaznama poput odsecanja ruku za sve što su smatrali zločinom. Leopold II nikada nije posetio Kongo i njime je vladao iz Belgije, dok ga nije prodao državi Belgiji pod pritiskom reformatora. Otada je Kongo bio belgijska kolonija, poznat kao Belgijski Kongo do sticanja nezavisnosti 1960.

Ne imenujući Leopolda II u pismu, kralj Filip piše: „Tokom perioda Slobodne države Kongo (1885-1908) počinjena su dela nasilja i brutalnosti, koja su još živa u našem kolektivnom pamćenju.

Kolonijalni period koji je usledio takođe je prouzrokovao patnju i poniženja. Želeo bih da izrazim svoje duboko žaljenje zbog rana iz prošlosti, bola današnjice, koji podsećaju na diskriminaciju koja je isuviše prisutna u našem društvu“. Belgijski kralj je obećao „nastavak borbe protiv svih oblika rasizma“ i pozdravio odluku belgijskog parlamenta o formiranju odbora za pomirenje koji će se baviti rasizmom i kolonijalnom prošlošću Belgije.

Martin Fajulu, ugledni opozicioni političar u DR Kongu, kaže da nikada nije kasno da se priznaju nepravde iz prošlosti i pozvao Belgiju na odštetu. „Ako sada priznaju šta su uradili, to je dobro, ali to ne mogu biti samo reči zato što je to sada moderno reći“. Fajulu, lider stranke za Angažovanje građana i razvoj, kaže da ga godišnjice nezavisnosti čine besnim.

„Pljačka Konga nikada nije prestala. Naši resursi su ukradeni, naši ljudi i dalje žive u bedi, diktatori i lopovi su na vlasti“.

Džerom Ongome, nastavnik u penziji, koji živi u Bukavuu, u izjavi za Gardijan podseća na obećanja o „raju na zemlji“ kada Kongo bude oslobođen kolonijalne vladavine.

„Pre nezavisnosti, naši političari su obećavali da će Kongoanci voziti automobile i imati veće plate. Sada sam u penziji, niti imam auto niti primanja“, rekao je Ongome.

Pismo kralja Filipa je u suprotnosti sa nedavnim napomenama njegovog mlađeg brata, princa Lorana, koji je rekao da ne vidi kako je Leopold II mogao biti odgovoran za zlodela u slobodnoj državi Kongo, jer nikada nije kročio u tu zemlju.

I prethodnici kralja Filipa su ignorisali kolonijalno nasilje.

Na događaju povodom Dana nezavisnosti u Leopoldvilu (današnja Kinšasa) 30. juna 1960, kralj Boduen je hvalio „hrabrost“ svog pretka Leopolda. Ponavljajući neke od kraljevih reči, belgijska premijerka Sofi Vilmes pozvala je na priznanje prošlih patnji, iako se nije zvanično izvinila. „Kao i u drugim evropskim zemljama, došlo je vreme da Belgija krene putem istrage, istine i sećanja.“

Smrt Džordža Flojda u SAD-u ponovo je podsetila na antirasističke proteste u Belgiji, zbog čega je savezni parlament formirao komisiju za „istinu i pomirenje“ koja će se baviti kolonijalnom prošlosti zemlje. Belgijski borci protiv rasizma odredili su 30. jun kao rok za uklanjanje svih statuta Leopolda II. Širom Belgije spomenici iz kolonijalne epohe srušeni su, spaljeni ili obojeni crvenom bojom ili parolama u znak podrške pokretu „Black Lives Matter“.

Dok je nekolicina zvanično uklonjena, grad Brisel je obećao javnu raspravu o spomenicima, u kojoj će biti i kongoanska dijaspora.

Jedan političar iz Brisela, koji se zalaže za bolje razumevanje kolonijalne zaostavštine Belgije, rekao je da je „prerano“ za izvinjenje kralja, prenosi Gardijan.

„Mislim da je kralj učinio dobro što se nije izvinio“, rekao je Kelvin Soris, poslanik Zelenih u parlamentu regiona u Briselu, za belgijsku javnu radio-televiziju RTBF.

„Parlamentarni rad je neophodan za utvrđivanje činjenica. Nakon utvrđivanja činjenica možemo razgovarati o izvinjenju ili odšteti“.