Kralj vraća Maroko u Afričku uniju

Međutim, među liderima prisutnim na sastanku na vrhu Afričke Akcije tokom samita Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP22) u Marakešu prošlog meseca, bila je i neuobičajena ličnost – marokanski kralj Mohamed VI.

Ni Mohamed VI ni njegov otac Hasan II nisu prisustvovali samitima AU od kada je Maroko napustio prethodnu, Organizaciju afričkog jedinstva (OAU) 1984. Tada je kontinentalna organizacija priznala Saharsku Arapsku Demokratsku Republiku (SARD) ili Zapadnu Saharu.

Prema Madridskom sporazumu iz 1975, kada je kolonijalna sila Španija napustila Zapadnu Saharu, najveći deo teritorije od 266.000 kvadratnih kilometara (veličine Italije) na kojoj je tada živelo oko 70.000 ljudi, predat je Maroku. Naredne godine su se u onome što zvanični Rabat naziva Marokanska Sahara sukobile snage bezbednosti i Fronta Polisario, oružanih formacija SADR.

Sporadičan rat je okončan 1991, primirjem uz pomoć Ujedinjenih nacija. Od tada mirovna misija MINURSO posreduje između Polisarija koji traži da SADR, na kojoj su neka od vrednih rudnih bogatstava i ribama bogato priobalje, dobije nezavisnost, te insistiranja Rabata da je povratio svoje istorijske krajeve kojima je, u međuvremenu, namenio široku autonomiju i navodi da daje obilatu finansijsku pomoć.

SADR je priznalo oko 70 država i članica je AU. Maroko je pak dobio podršku pojedinih afričkih vlada i većine članica Arapske Lige.

Mohamed VI sada čini velike napore da Maroko vrati u AU. Kralj sa titulom doktora pravnih nauka univerziteta u Nici, posetio je desetak afričkih lidera poslednjih šest meseci kako bi obezbedio podršku. Maroko je spreman da „ponovo zauzme svoju prirodnu poziciju u Africi“, kazao je suveren u novembru.

Iznenađujuća odluka Mohameda VI za povratak objavljena je u junu na samitu AU u Kigaliju, glavnom gradu centralnoafričke države Ruande. Tada je 28 afričkih zemalja potpisalo peticiju za isključenje RASD iz AU. Za to je, međutim, Maroku i njegovim saveznicima, većinom iz frankofonske Zapadne i Centralne Afrike, potrebna dvotrećinska većina među 54 članice AU.

Neki analitičari smatraju da je strategija Maroka da se priključi AU bez preduslova i radi „iznutra“ za povlačenje priznanja SADR. Međutim, moćne države kao što su Južna Afrika i Alžir, uz podršku zemalja poput Zimbabvea i Ekvatorijalne Gvineje, insistiraju da pitanje odnosa Maroka i Zapadne Sahare bude razrešeno pre nego što se kraljevina priključi AU. Te zemlje smatraju da je nezavisnost Zapadne Sahare „poslednja antikolonijalna bitka“ koju vodi AU.

Marokanski mediji optužuju sadašnju čelnicu AU, bivšu šeficu južnoafričke diplomatije Nkosazanu Diamini Zumu za „sabotažu“ planova Rabata. Ukoliko država zatraži ulazak u AU, predsedavajuća sekretarijata treba da pošalje pismo svim članicama. Kada se većina složi, pitanje dolazi pred Skupštinu AU. Navodno je Diamini Zumu sve do novembra odugovlačila sa prosleđivanjem pisma. Sada se marokanska kampanja zasniva na očekivanju da će skori naslednik Diamini Zume biti naklonjeniji Rabatu.

Mnogi se pitaju zašto je Maroko odlučio da pristupi AU posle mnogo godina? Smatra se da je reč o ekonomskoj realnosti. Maroko ima značajne investicije širom Afrike, naročito u bankarskom i sektoru transporta. Prilikom nedavnih poseta po kontinentu, Mohamed VI je potpisao mnogobrojne sporazume kojima bi marokanski biznis mogao potencijalno da izađe van svoje tradicionalne frankofonske zone.

„Maroko shvata da njegova ekonomska ekspanzija mora biti podržana političkim vezama. To mora biti u centru u kome se odvijaju političke rasprave: u AU“, izjavio je jedan analitičar.

S druge strane, upućeni navode da AU koja nastoji da postane finansijski nezavisna može imati koristi od nove članice koja nije u velikoj meri zavisna od izvoza nafte poput dosadašnjih velikih finansijera, Nigerije, Alžira ili Angole. Te zemlje trpe zbog pada cene nafte na svetskim tržištima.

Sada u AU postoje dva bloka, jedan koji mobiliše u korist Maroka a drugi protiv, što se na kontinentu smatra „ekstremno raskolničkim i destruktivnim“. To isto važi za odnose Maroka i Alžira, koji je veoma uticajan u AU i pripada mu položaj komesara za mir i bezbednost od osnivanja Unije 2002.

Dobar znak, prema analitičarima, mogućeg zbližavanja Maroka i Alžira bilo je prisustvo ministra inostranih poslova potonje zemlje, Ramtane Lamamre, bivšeg izvršnog rukovodioca AU, na samitu u Marakešu. Lamamru smatraju jednim od najboljih diplomata koje je Alžir ikada imao, sa dobrim poznavanjem AU i UN.

Pristup Maroka trebalo bi da bude razmatran na dvogodišnjem samitu Skupštine AU u Adis Abebi 30. i 31. januara 2017. Tada će se pokazati da li je kralj Mohamed VI uspeo da ubedi afričke vođe.