Kraljica kao rešenje za Bregzit?

I to ne zato da bi ona, kako Politiko šaljivo navodi, poslala političare u London tauer, već da bi rešila potencijalni zastoj sa novim premijerom Borisom Džonsonom.

Dominik Kamings, najznačajnija figura u Džonsonovom novom sastavu vlade, navodno je rekao pomoćnicima da bi njegov šef, koji je rešen da sprovede Bregzit do 31. oktobra po svaku cenu, bio spreman da se suprotstavi izglasanom nepoverenju u Donjem domu, ukoliko bi ono bilo održano i uspešno sprovedeno kada se članovi parlamenta vrate na posao u septembru.

Džonson bi odbio da podnese ostavku i umesto toga pokušao da se na premijerskom mestu zadrži dovoljno dugo da bi upotrebio svoju moć da odredi da datum narednih izbora bude posle dana Bregzita, odnosno 31. oktobra, piše Tajms. To je dovelo do spekulacija o tome da će kraljica Elizabeta II, 93 godine stara poglavarka države, možda morati da odigra ulogu u procesu Bregzita.

Prema rečima Dejvida Havarta, profesora prava i politike na Kembridž univerzitetu i bivšeg liberaldemokratskog člana parlamenta, ako Džonson odbije da ode, kraljica bi u teoriji mogla da ga „otpusti“. Bilo bi to prvi put još od 1834. da jedan monarh preduzme takav korak, ali to je malo verovatno, sudeći po Havartu i drugim istoričarima i analitičarima.

Međutim, ako Džonson, ukoliko izgubi na glasanju o poverenju, odbije da ode, a druga grupa u parlamentu bude mogla da dobije većinu u Donjem domu – da bi se, na primer, odložio Bregzit i održali opšti izbori – tada bi kraljica trebalo da pozove lidera te frakcije da oformi vladu. Ako bi Džonson i dalje odbijao da ode, tada bi Velika Britanija, prema rečima jednog parlamentarnog stručnjaka, našla na teritoriji „potpune ustavne krize“.

Takav scenario, iako je za sada samo hipotetički, bi kraljicu postavio u neugodnu centralnu poziciju unutar jedne od najvećih političkih drama koje su se odvijale tokom njene 67 godina duge vladavine.

Sve ono što bi došlo posle glasanja o poverenju događalo bi se po pravilima ustanovljenim u britanskom zakonu o parlamentu iz 2011. Po tom zakonu, ako vladi bude izglasano nepoverenje u Donjem domu, alternativna vlada ima rok od 14 dana da dobije poverenje na novom glasanju, ili će u suprotnom biti održani opšti izbori.

DŽonsonova vlada trenutno ima većinu, ali postoji sve veći broj konzervativnih „pobunjenika“ koji su odlučni u tome da ga spreče u sprovođenju Bregzita bez sporazuma. Međutim, Kamings ističe da je, po zakonu, premijer taj koji treba da savetuje kraljicu kada da se održe izbori.

Ako alternativna vlada ne bude formirana u roku od 14 dana, Džonson bi mogao da predloži datum posle 31. oktobra, a kraljica bi bila obavezna da to prihvati. To sve vodi ka situaciji koju bi kraljica najradije volela da izbegne, kaže Robert Lejsi, kraljevski istoričar i istorijski konsultant u Netfliksovoj seriji „Kruna“. „Kraljica se užasava toga da bude uvučena u politiku, delom zbog toga što je u njenoj prirodi da bude neutralna i povučena, ali i zato što ona duboko veruje da bi ustavna monarhija trebalo da uradi sve što je u njenoj moći da bi ostala iznad sukoba“, rekao je Lejsi za Politiko. Prema njegovim rečima, ukoliko bi došlo do situacije da stvari treba rešiti u roku od 14 dana, ona bi se strogo pridržavala tog pravila, zato što ne postoji nijedan drugi zakon koji govori o tome šta bi ona trebalo ili mogla da uradi drugačije. Ukoliko bi ipak došlo do pojave nekog drugačijeg pravila ili presedana, ili ako bi bio probijen rok od 14 dana, kraljica bi konsultovala svoje savetnike.

„Njeno veličanstvo ima iskusan i veoma visoko kvalifikovan tim pravnih i ustavnih savetnika da je vode kroz takve situacije. Zbog toga ovo pitanje ne treba posmatrati kao da kraljica donosi svoju ličnu odluku. Osim toga, ona uvek teži da izbegne izlaganje riziku, ali i tome da prati savete do kojih dođe sa svojim timom“, zaključio je Lejsi.