Ambasador Ukrajine: Kremlj čini sve moguće i nemoguće da Ukrajinci uđu u NATO

Kako objašnjava, pre početka „agresije od strane RF“, podrška NATO-u u Ukrajini bila je oko 14 odsto. Sada je na nivou od 60 odsto.

– Odnosno, upravo je agresija RF protiv Ukrajine dovela do jasnog evroatlantskog i evropskog izbora Ukrajinaca. Na osnovu delovanja RF prema Ukrajini, verovatno je stvarni cilj Kremlja da se Ukrajina što pre pridruži NATO-u, kaže Aleksandrovič odgovarajući na pitanje šta je prema njegovom mišljenju stvarni cilj Rusije s obzirom na ocene da su pretenzije Ukrajine ka NATO samo izgovor za Putina da započne novu invaziju i u kojoj meri ovakvom spoljnom politikom pokriva brojne probleme na unutrašnjem planu.

Ambasador podseća da je „pre agresije RF Ukrajina imala vanblokovski status i postala prva država u svetu koja se dobrovoljno odrekla svog nuklearnog arsenala (koji je bio treći po veličini u svetu), kako bi, između ostalog, dala dobar primer razoružanja drugim zemljama“. „Ovo je urađeno pod garancijama Ruske Federacije koja je obećala da će poštovati granice Ukrajine, uključujući Krim i Donbas“, ističe Aleksandrovič.

* Predsednik SAD Džozef Bajden je rekao da „ni pod kakvim okolnostima neće slati američke vojnike u Ukrajinu, čak ni da spasu američke građane“. Šta oćekujete od Zapada u slučaju napada?

– Pitanje zaštite Ukrajine je pre svega odgovornost građana Ukrajine. Istovremeno, Ukrajina je duboko zahvalna narodu SAD i predsedniku Džozefu Bajdenu, svim našim saveznicima, za ogromnu pomoć koju dobijamo bez presedana i koja je od vitalnog značaja za Ukrajinu. Demokratske zemlje treba da spreče novi Minhen. Tekuća agresija RF protiv Ukrajine je izazov ne samo protiv Ukrajine, ona je izazov protiv međunarodnog prava, ljudskih prava, suverenog prava malih zemalja i naroda da slobodno biraju svoju budućnost.

* Ukrajina je pretrpela oko 288.000 sajber napada u prvih deset meseci 2021, objavio je Gardijan, pozivajući se na zvanične podatke. Da li je Ukrajina spremna za sajber rat sa Rusijom?

– Sajber ratovanje je samo deo hibridnih akcija RF protiv Ukrajine. Sprovode se i trenutno su protiv nas. Kao što je predsednik Volodimir Zelenski rekao 14. februara, sa nama sada sistematski vode rat na svim frontovima. Na vojnom tako što povećavaju kontingent oko granice. Na diplomatskom planu pokušavaju da nam oduzmu pravo da sami određujemo svoj spoljnopolitički pravac. U energetskom smislu nam ograničavaju snabdevanje gasom, strujom i ugljem. Na informativnom planu preko medija teže da poseju paniku među građanima i investitorima. Ukrajina ne želi ovaj rat. Ali mi ćemo se braniti na svim frontovima.

* Putinov režim ima reputaciju jednog od vodećih svetskih inovatora u informacionom ratu. Još od početka ruske agresije na Ukrajinu 2014. informativna arena je bila vitalni front u sukobu. Kako se ukrajinske vlasti bore protiv kampanje dezinformacija?

– Ukrajina nema tako moćnu propagandnu mašinu kao RF. Ali istina će pobediti pre ili kasnije. Znate, ako govorimo o njihovoj propagandi, uključujući u Srbiji, oni vole da kažu kako brane Ruse u Ukrajini. Ali zapravo su najviše od ruske agresije u Ukrajini stradali oni regioni u kojima su mnogi građani koji govore ruski jezik i mnogi etnički Rusi. Stiče se utisak da je za Putinovu vlast bio ogroman izazov da ljudi koji govore ruski jezik mogu da žive bogato, slobodno i dostojanstveno u demokratskoj državi i bez Putina. Zbog toga je on njih „oslobodio“ uvođenjem trupa i zauzimanjem sedam odsto suverene teritorije evropske države – Ukrajine. „Oslobodio“ je ljude na privremeno okupiranim teritorijama Ukrajine građanskih sloboda, budućnosti za decu i normalnog života. Pred okupatorima je iz Donbasa i sa Krima u slobodnu Ukrajinu pobeglo 1,5 miliona „Rusa koje je Putin hteo da zaštiti“. Ali niko od Rusa ne beži iz ukrajinskog Donbasa, Mariupolja ili Severodonjecka koje je oslobodila ukrajinska vojska. Ali u Donjecku i Lugansku, koje su privremeno okupirale trupe RF, gde okupatori već osam godina drže policijski čas da bi obuzdali proteste, otvoreni su koncentracioni logori i od takve „slobode“ ljudi beže. Još jedan primer propagande Kremlja je državni udar ili prevrat. Posle „Revolucije dostojanstva“ u Ukrajini građani su već izabrali dva predsednika, a ruska propaganda i dalje priča o pučistima u Ukrajini koji su uzurpirali vlast. Ako malo bolje razmislite, shvatićete da za razliku od RF, kod nas vlast slobodno bira narod, a opozicija nije fizički uništena i zatvorena.

* Kako ocenjujete stav Srbije prema ukrajinskoj krizi i kako Beograd i Kijev mogu da dodatno prodube bilateralne odnose?

– Želim da vas ispravim, ne radi se o ukrajinskoj krizi. Reč je o oružanoj agresiji Ruske Federacije protiv Ukrajine koja traje od 2014. godine, kao i o aktuelnoj pretnji od nove ofanzive od strane države agresora. Cenimo stav Srbije, a to je poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine u njenim ustavnim granicama. Zahvalan sam državnom sekretaru Ministarstva spoljnih poslova Srbije, našem prijatelju Nemanji Staroviću, na rečima da „Srbija apeluje na mir i mirno rešenje“ i na tome da „ako postoji i najmanji prostor da Srbija bude deo rešenja, mi smo na tako nešto spremni“.

* Na koji način bi se eventualni sukob u Ukrajini mogao odraziti na Balkan, konkretno na BiH?

– Kao ambasador Ukrajine u Srbiji ne bih da dajem svoju procenu mogućeg razvoja dešavanja u BiH. Imamo ambasadu u BiH, mislim da će oni moći bolje da odgovore na ovo pitanje. Ako se RF usudi da pokuša da zauzme Ukrajinu, negativne posledice po svet biće kolosalne i osetiće se svuda.

Ukrajina i Srbija „sestre bliznakinje“

* S obzirom na to da vam ističe mandat, kakve ćete utiske poneti iz Srbije?

– U Beogradu sam proživeo više godina na istoj adresi nego bilo gde drugde. Utisci koje nosim sa sobom iz gostoljubive Srbije, koja je postala moj drugi dom, isključivo su pozitivni. U stvari, Srbija i Ukrajina su sestrinske zemlje. Toliko su naši narodi i zemlje bliske kulturno, jezički, istorijski i karakterno da mogu reći da su sestre bliznakinje.

„Ne verujemo u ono što čujemo, već što vidimo“

Nakon saopštenja Rusije da će da povuče deo svojih snaga sa ukrajinske granice ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba je rekao da „ne verujemo u ono što čujemo, već u ono što vidimo“. „Iz Ruske Federacije se stalno daju različite izjave, tako da imamo pravilo da ‘ne verujemo u ono što čujemo, već u ono što vidimo’. Ako posle izjava o povlačenju trupa do toga stvarno i dođe, onda ćemo verovati da je zaista počela deeskalacija“, rekao je Kuleba, navodi se u saopštenju koje je Ambasada Ukrajine u Beogradu dostavila Danasu.

Kuleba je na onlajn brifingu rekao da će „Ukrajina smatrati priznanje Donjecke Narodne Republike (DNR) i Luganjske Narodne Republike (LNR) od strane Državne dume Ruske Federacije kao povlačenje Rusije iz Minskih sporazuma“. U saopštenju ukrajinske ambasade u Beogradu se navodi da je ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine upozorilo Rusiju na posledice eventualnog međunarodnog priznanja ovih oblasti, dodajući da neće biti nikakvih pravnih posledica, ali će se RF suočiti sa odgovorom svetske zajednice. Donji dom ruskog parlamenta Duma je na plenarnoj sednici u utorak usvojila nacrt rezolucije o priznanju DNR i LNR, a Vjačeslav Volodin, predsednik Dume, najavio je da će dokument odmah biti upućen šefu države na potpis.

Deo ruskih trupa se povukao, Zapad u to ne veruje

Rusija je juče objavila završetak vojnih vežbi i odlazak dela svojih snaga sa pripojenog poluostrva Krima gde je raspoređivanje trupa podsticalo strahovanje o predstojećoj invaziji Ukrajine. Belorusija je obećala da će svi ruski vojnici raspoređeni na njenoj teritoriji napustiti zemlju posle planiranog završetka vežbe 20. februara. Rusija će učiniti sve u svojoj moći da spreči rat sa Ukrajinom, rekla je predsednica gornjeg doma ruskog parlamenta  Valentina Matvijenko. „Sama pomisao na rat je apsolutno apsurdna za nas“, rekla je i dodala da Rusija i Ukrajina dele više vekova zajedničke istorije.

Zapad je ipak i dalje sumnjičav. Američki predsednik Bajden izjavio je da još postoji mogućnost ruskog napada na Ukrajinu i da SAD ne mogu da potvrde izveštaje o povlačenju dela ruskih trupa sa rusko-ukrajinske granice. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg tvrdi da je Rusija nastavila da jača svoje vojno prisustvo kod granica sa Ukrajinom i da „u ovoj fazi“ nema znakova smirivanja tenzija.