Udarci za Putina: Dve države odbile da se pridruže grupama bliskim Kremlju

U razmaku od nekoliko dana – i sedmicu pre 16. godišnjeg samita BRIKS-a koji je za Putina dobio poseban geopolitički značaj – Kazahstan i Uzbekistan su odbacili mogućnosti da se pridruže multilateralnim grupama bliskim Kremlju, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.

U slučaju Kazahstana, ta grupa je BRIKS, za koji je Astana rekla da neće aplicirati za punopravno članstvo, već da će radije zadržati status posmatrača.

Za Uzbekistan, to je bila Euroazijska ekonomska unija (EEU), problematični trgovinski blok od pet članica, čija je pojava igrala ključnu ulogu u decenijskom raskolu između Rusije i Ukrajine.

Obje zemlje ostaju bliske Moskvi, pa se ovo ne može okarakterisati kao otvoreni bunt.

Međutim, to naglašava delikatnu poziciju u kojoj se regija našla od 2022. godine, pokušavajući da se distancira od prijetnje sekundarnih sankcija povezanih s ruskom punom invazijom na Ukrajinu, a da pritom ne izazove gnjev Moskve.

Analitičari kažu da su ovi poslednji potezi Astane i Taškenta već izazvali nezadovoljstvo u Kremlju.

Kazahstan bolje bez BRIKS-a

Četiri zemlje – Egipat, Etiopija, Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati – prisustvovale su samitu u Kazanju 22. oktobra kao nove članice BRIKS-a, organizacije čije ime dolazi od prvih pet članica: Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika.

Nekoliko drugih zemalja je apliciralo za članstvo ili razmatra pridruživanje.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa, Stjuart Patrik, viši saradnik Carnegie zadužbine za međunarodni mir, rekao je da Rusija polaže nade da će ova organizacija biti sredstvo za izazivanje međunarodnog poretka kojim dominira Zapad, a posebno dominacije Sjedinjenih Država .“

Kazahstan, međutim, radije posmatra sa strane nego što želi da se priključi.

U intervjuu 16. oktobra za privatni medij Tengri News, portparol predsednika Kasima-Žomarta Tokajeva, Berik Uali, rekao je da, iako je Kazahstan bio obavešten o članstvu u organizaciji, neće podneti zahtev za članstvo „u doglednoj budućnosti.“

Dodao je da je odluka donesena zbog, između ostalog, „pitanja povezanih s razvojnim perspektivama ovog udruženja.“

Uali je takođe naglasio da Kazahstan vidi Ujedinjene nacije kao „jedinu platformu za rješavanje ključnih globalnih pitanja“, ali je napomenuo da globalno tijelo i njegovo Vijeće sigurnosti „nisu bez nedostataka“ i da su im potrebne reforme.

Kazahstan je pohvaljen zbog vještog manevrisanja u sve složenijoj geopolitičkoj situaciji od 2022. godine, što je zadatak koji je odlično odgovarao Kasimu-Žomartu Tokajevu, bivšem ministru vanjskih poslova i nekadašnjem zamjeniku generalnog sekretara UN-a.

Astana je formalno ruski saveznik, s obzirom na to da je i dalje članica Organizacije ugovora o kolektivnoj sigurnosti (CSTO), sa sedištem u Moskvi, kao i jedna od osnivačica Euroazijske ekonomske unije (EEU), gde članstvo imaju i Armenija, Bjelorusija i Kirgistan.

Tokom posete njemačkog kancelara Olafa Šolca Astani prošlog meseca, Tokajev je izazvao pažnju izjavom da je Rusija „vojno nepobediva“ i pozvao Šolca i druge svetske lidere da razmotre kinesko-brazilski mirovni plan za okončanje rata u Ukrajini.

Ovom predlogu snažno se protivi Kijev, dok je Putin imenovao Kinu, Brazil i Indiju kao potencijalne posrednike u bilo kakvim mirovnim pregovorima o Ukrajini.

Međutim, prema Nargis Kasenovoj, direktorici Programa za Centralnu Aziju na Univerzitetu Harvard, pitanje pridruživanja BRIKS-u postalo je „vežba u potvrđivanju suvereniteta“.

Kasenova tvrdi da bi i Rusija i Kina, drugi veliki partner Kazahstana, snažno poticale Astanu da postane deo grupe.

„Pridruživanje Kazahstana, zemlje koja teži statusu srednje sile, povećalo bi značaj organizacije. Ali, to bi takođe udaljilo Kazahstan od Zapada i približilo ga zagovornicima ‘multipolarnog’ sveta, koji na neki način izaziva hegemoniju SAD-a“, rekla je ona za Radio Slobodna Evropa.

Takav potez mogao bi biti previše konfrontirjući za zemlju koja želi održati jake veze sa Zapadom i „još uvek nema težinu i sigurnost zemalja poput Brazila, Indije, Južnoafričke Republike ili Turske“, dodala je Kasenova, navodeći još jednu zemlju koja razmatra pridruživanje BRIKS-u.

Kraj flertovanja Uzbekistana s EU

Za Kasenovu, stalno pozivanje Kazahstana na sistem UN služi kao „normativna osnova njegove (diplomatske) ravnoteže“.

Međutim, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izrazio je svoje neslaganje s ovim obrazloženjem u prvom zvaničnom odgovoru Moskve na stav Kazahstana 21. oktobra, naglasivši ulogu BRIKS-a kao sile dobra za zemlje Centralne Azije.

Lavrov je istakao da saradnja Kazahstana s UN-om nije bila ometena članstvom u drugim organizacijama, poput CSTO-a, EEU-a i Šangajske organizacije za saradnju, čiji su članovi i Rusija i Kina.

Takođe je naveo da članstvo Kazahstana u petočlanoj Organizaciji turkijskih država (OTS), koja „na inicijativu Turske sada jača veze i beleži rast,“ ne ometa njegovo članstvo u BRIKS-u.

Uzbekistansko odbijanje pristupanja BRIKS-u također dolazi u kontekstu pokušaja Taškenta da balansira između Zapada i Rusije, dok jača svoje odnose sa Evropskom unijom i drugim međunarodnim akterima.

OTS je bio simbolična organizacija pre 2022. Međutim, nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, OTS je počeo doživljavati značajan rast.

U međuvremenu, grupe koje su centrirane oko Rusije postale su sve toksičnije, a to se posebno odnosi na sankcije koje pogađaju Rusiju i njenog lojalnog saveznika Belorusiju, što je posebno vidljivo u kontekstu Euroazijske ekonomske unije (EEU). Provedbe EEU-a otežavaju praćenje kretanja robe kada uđu u državu članicu poput Kazahstana.

Odluka o pridruživanju ovoj trgovinskoj uniji bila je jednom pred Ukrajinom, a tadašnja odluka ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča da izabere bliže veze s Rusijom umesto sporazuma o pridruživanju EU zasijala je seme za protestni pokret Euromajdan koji je doveo do njegovog svrgavanja.

Nepridruživanje Ukrajine smanjilo je potencijal EEU-a.

Dugo se činilo da bi šesta članica EEU-a mogla biti Uzbekistan.

Prvobitno, predsednik Uzbekistana Šavkat Mirzijojev imao je pozitivniji stav prema organizaciji nego njegov prethodnik Islam Karimov, koji ju je indirektno osudio kao pokušaj obnove Sovjetskog Saveza.

Međutim, Mirzijojev je bio jasan da Uzbekistan treba vremena za pripremu za potpuno uklanjanje trgovinskih barijera, a najviša ruska zvaničnica Valentina Matvijenko je osramotila Taškent kada je nakon posete zemlji objavila da je „predsednik Uzbekistana doneo odluku…da proces odobravanja neće biti odložen“.

Ipak, sada izgleda da je odluka negativna, jer je potpredsednik uzbekistanskog parlamenta, Akmal Saidov, objavio da je Uzbekistan nakon proučavanja više od 1.000 EEU dokumenata odlučio ostati država posmatrač.

„Što se tiče naših kazahstanskih kolega, njihova zemlja je dobila vrlo malo koristi od pridruživanja (EEU)“, naglasio je Saidov.

Tajming ove opaske nije mogao biti bolji, jer je u tom trenutku ruski regulator za sigurnost u poljoprivredi, Roseljhoznadzor, najavio zabranu uvoza raznih prehrambenih proizvoda, uključujući paradajz, dinje i pšenicu iz Kazahstana.

Iako je Roseljhoznadzor naveo neuspeh Kazahstana da ispravi nedostatke u „fitosanitarnoj sigurnosti“, strani mediji koji su pratili zabranu povezali su ovu meru sa kazahstanskom odlukom da ne uđe u BRIKS.

Ališer Ilhamov, uzbekistanski politički analitičar i osnivač istraživačke kompanije Central Asia Due Diligence, tvrdi da je Uzbekistan suočen sa sličnim pritiscima Rusije zbog odluke da se ne pridruži EEU, za koju smatra da je Kremlj verovatno znao već neko vreme.

Jedan od znakova tog pritiska, kaže Ilhamov, mogla bi biti ruska intervencija u nedavnom incidentu u jednoj uzbekistanskoj školi vezanom za ruski jezik.

Još jedan pokazatelj ruskog nezadovoljstva mogla bi biti i nedavna izjava jednog ruskog zakonodavca koji je pozvao na uvođenje viznog režima za uzbekistanske građane, što bi moglo uticati na milione radnih migranata.

„Uzbekistan je i dalje ekonomski veoma zavisan od Rusije, ali s ratom u Ukrajini i sankcijama, EEU je postao mnogo manje privlačan“, rekao je Ilhamov za RSE.

„Ako je pre Rusija bila najbolja logistička ruta prema EU, sada ta ruta ima određene probleme, i (Taškent) traži nove trgovinske koridore“, dodao je.