Moskva je saopštila da bi sastanak između američkog i ruskog predsednika Džozefa Bajdena i Vladimira Putina povodom krize na ukrajinskoj granici bio „preuranjen“, nekoliko sati nakon što su se „u principu“ dogovorili da takav samit bude održan dok Ukrajina zahteva da se Rusiji uvedu sankcije čak i ako ona ne izvrši napad.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao novinarima da „postoji saglasnost da moramo da nastavimo dijalog na nivou ministara spoljnih poslova“. „Razgovori o konkretnim planovima za održanje samita su preuranjeni“, naglasio je Peskov.
Francuski predsednik Emanuel Makron je u nedelju malo pre ponoći nakon dana koji su obeležili njegovi telefonski razgovori s Bajdenom, Putinom i evropskim liderima saopštio da su predsednici SAD i Rusije „u principu“ pristali na sastanak.
Jelisejska palata je dodala da će samit pripremiti državni sekretar SAD Entoni Blinken i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov kada se budu sastali 24. februara.
„Sastanak će biti držan samo ako Rusija ne napadne Ukrajinu“, naglašeno je iz Jelisejske palate.
Portparolka Bele kuće Džen Psaki je rekla nakon toga da je američka administracija jasna da „smo posvećeni diplomatiji sve do trenutka dok ne počne invazija“. “Tenutno se ispostavlja da Rusija nastavlja s pripremama da uskoro izvrši napad potpunih razmera na Ukrajinu“, dodala je.
U međuvremenu, predsednici Francuske i Rusije su se složili tokom telefonskog razgovora da „intenziviraju“ diplomatske napore u cilju rešenja krize oko Ukrajine. Putin je okrivio, kako je rekao, ukrajinske „provokacije“ za produbljivanje tenzija u istočnoj Ukrajini, saopštio je Kremlj i zahtevao da Zapad „ozbiljno“ shvati zahteve Moskve u vezi s pitanjima bezbednosti.
Jelisejska palata koja je prethodno razgovoro ocenila kao diplomatske napore „u poslednjem minutu“ da se izbegne invazija Rusije na Ukrajinu saopštila je kasnije da su se obojica lidera složili da je potrebno obustaviti vatru, dodajući da je „svaki dan bez rata dobijeni dan“.
Makron je takođe razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, koji je na Tviteru zahtevao „hitan“ prekid vatre na istoku zemlje i obnavljanje pregovora s Rusijom pod pokroviteljstvom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Ukrajina je apelovala na Evropsku uniju da uvede sankcije Rusiji. Šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba je apelovao na EU da „sada uvede deo sankcija“. „Postoji mnoštvo odluka koje EU može sada da donese da bi poslala poruke Rusiji da se ova eskalacija neće tolerisati i da Ukrajina neće biti prepuštena sama sebi“, dodao je Kuleba iz Brisela gde su se sastali šefovi diplomatije EU da bi razgovarali o krizi.
U istočnoj Ukrajini su tenzije dostigle najviši nivo u poslednjih nekoliko godina, pošto je tokom vikenda intenzivirano nasilje, što je produbilo strahove na Zapadu da Rusija traži izgovor da napadne svog suseda.
Portparol nemačke vlade je upozorio da je produbljivanje konflikta „ekstremno opasna situacija“, izvestio je Rojters. On je rekao da će Rusiji biti uvedene sankcije nakon „dodatne povrede“ teritorije Ukrajine, dodajući da će zapadne zemlje odlučiti šta će se smatrati „povredom teritorije“. Kako se navodi, to će biti ključno pitanje za EU i SAD dok Litvanija već apeluje da se sankcije hitno uvedu.
Šefica britanske diplomatije Liz Tras je ponovo upozorila nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom da je „ogromna verovatnoća“ za napad Rusije na Ukrajinu. “Diplomatija se mora sprovoditi, ali napad Rusije na Ukrajinu je izuzetno verovatan. Ujedinjeno Kraljevstvo i saveznici intenziviraju pripreme za slučaj najgoreg scenarija. Moramo da učinimo da cena za Rusiju bude nepodnošljivo visoka“, navela je Trus na Tviteru, preneo je Gardijan.
Ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov je, međutim, rekao da je mala verovatnoća da napad Rusije na njegovu zemlju bude izvršen početkom ove nedelje. On je naglasio da je napad „sutra ili prekosutra“ malo verovatan, pošto u blizini granice nisu formirane ruske „grupe za udar“.
„Generalno, može da bude potrebno i nekoliko nedelja za razmeštanje grupe za udar, od nedelju do dve, pa do mesec dana. Zato to zavisi od toga koj plan može da funkcioniše u umovima lidera Kremlja“, rekao je za ukrajinsku mrežu ICTV.
„Naša obaveštajna služba do danas nije primetile jedinice snaga za napad, ali to ne znači da ne mogu da ih razmeste kada hoće jer i dalje postoje rizici“, naveo je Reznikov.
On je dodao da je dugoročni cilj Rusije promena političkog sistema u Ukrajini i ukazao da snage Moskve pokušavaju da „isprovociraju“ ukrajinske vojnike da naprave „grešku“ da bi opravdale napad.
Er frans je poslednja u nizu aviokompanija koja je otkazala letove za Kijev kao „preventivnu meru“, reagujući na upozorenja Zapada da će uskoro biti izvršena invazija. Aviokompanija je u saopštenju koje je dostavila Rojtersu navela da za sutra otkazuje dva leta do Kijeva dok prati „geopolitičku situaciju“.
Ukrajinski ministar za infrastrukturu Oleksander Kubrakov je rekao da je deset aviokompanija izmenilo svoje rasporede letenja mada je on naglasio da je bezbedno leteti u njegovu zemlju. I nemačka Lufthanza je saopštila da obustavlja letove u Ukrajinu nakon što je isto saopštila i holandska aviokompanija KLM.
Reznikov je rekao da nema naznaka da se ruske granice povlače sa granice i da pobunjenici koji uživaju podršku Moskve i dalje granatiraju ukrajinske pozicije, izvestio je AFP. Govoreći pred novinarima u Kijevu, Reznikov je rekao da je zabeleženo 14 napada, pri čemu je 13 izvedeno oružjem koje je zabranjeno sporazumima iz Minska. Jedan ukrajinski vojnik je ranjen. On je naglasio da svaka inicijativa Rusije da prizna otcepljene regione u Donbasu može da prokrči put da Moskva nađe izgovor za napad. Kako je izvestila Interfaks Ukrajina, on je objasnio da napad može da bude predstavljen kao „slanje mirovnjaka“.
„Ako sutra ili prekosutra ili dan nakon toga oni (Rusija) priznaju ove terorističke grupacije koje sebe nazivaju republikama, direktno će prekršiti teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine. To će već biti kršenje generalno priznatih normi međunarodnog prava i to će značiti zapravo da je to izgovor za potencijalnu invaziju mada bi oni to nazvali slanjem neke vrste mirovnjaka ili tako nešto“, rekao je Reznikov.
Ruska bezbednosna služba FSB je saopštila da je granata iz Ukrajine potpuno uništila ispostavu pogranične straže u ruskom regionu Rostov, ali da nema poginulih, izvestila je novinska agencija Interfaks. Do incidenta je došlo na 150 metara od granice između Rusije i Ukrajine, piše agencija, pozivajući se na FSB.
Denis Pušilin, lider samoproglašene Donjecke Narodne Republike, rekao je juče da je situacija u Donbasu „kritična“, tvrdeći da ukrajinske snage nastavljaju da granatiraju predgrađa Donjecka, što su optužbe koje je Kijev više puta odbacio.
Više od 60.000 ljudi je iz dve samoproglašene proruske Donjecke i Luganske Narodne Republike prebeglo u Rusiju od kada su regionalni lideri u petak proglasili masovnu evakuaciju, saopštilo je rusko ministarstvo za vanredne situacije.
U telefonskom razgovoru s Makronom u nedelju Putin je okrivio Ukrajinu za evakuaciju građana iz Donbasa, rekavši da zbog delovanja Ukrajine „pate građani u Donbasu i da onda moraju da budu evakuisani u Rusiju da bi se zaštitili od sve intenzivnijeg nasilja“.
Ukrajinski zvaničnici su više puta odbacili tvrdnje da nameravaju da izvrše napad u istočnom regionu Donbas dok je Bajden rekao da navodi da Ukrajina pokušava da povrati teritorije u Donbasu „prkosi osnovnoj logici“, pošto se procenjuje da je oko 150.000 pripadnika ruskih snaga raspoređeno na granicama.
Zapadni zvaničnici i dalje upozoravaju da lideri separatista prijavljuju „lažne incidente“ i da ih stvaraju da bi Moskvi obezbedili izgovor da počne ofanzivu na Ukrajinu.
U međuvremenu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je odbacio tvrdnje američkih obaveštajnih službi da Rusija ima listu Ukrajinaca koji će biti uhvaćeni i ubijeni posle invazije kao „apsolutnu laž“.
Ambasadorka SAD pri UN u Ženevi Batšiba Nel Kroker je u pismu komesarki UN za ljudska prava Mišel Bašele napisala da ruske snage prave listu Ukrajinaca „koji će biti ubijeni ili poslati u kampove nakon vojne okupacije“.
Američka ambasada u Moskvi je takođe upozorila Amerikance na potencijalne napade na javnim mestima u Rusiji i naglasila da treba da imaju planove za evakuaciju.
Peskov je takva upozorenja ocenio kao „izuzetno neuobičajena“. On je rekao novinarima da je situacija na istoku Ukrajine i dalje „napeta“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.