Kremlj se možda sprema da napadne Ukrajinu, ali građani Rusije to ne žele

Ali šta ruska javnost misli o oružanoj intervenciji u Ukrajini je pitanje koje je važno, piše četvoro univerzitetskih profesora u članku u Vašington postu.

Iako je Rusija autokratija, njeni lideri veoma obraćaju pažnju na raspoloženje javnosti, ukazuju.

“Naši anketni podaci sugerišu da bi invazija na Ukrajinu teško mogla biti prihvatljiva unutar Rusije”, pišu autori.

Prateći rusko javno mnjenje od avgusta u okviru ruskih predizbornih istraživanja, izdvojile su se četiri stvari o tome kako obični Rusi gledaju na Vladimira Putina i događaje koji se odvijaju u Ukrajini.

Slanje vojnika u Ukrajinu nepopularno

Slanje oružja ili raspoređivanje ruskih trupa u Ukrajinu je nepopularno – i postalo je sve više imajući u vidu rat da Rusija vodi rat u istočnoj Ukrajini od 2014. Prema istraživanju iz decembra na uzorku od 3.245 Rusa samo osam procenata smatra da Rusija treba da pošalje vojne snage da se bore protiv tamošnjih ukrajinskih trupa.

Samo devet odsto smatra da Rusija treba da obučava ili opremi separatističke snage ruskim oružjem.

Podrška oružanoj intervenciji opala je za skoro polovinu od 2016. i taj pad se dogodio među pristalicama Putinove Jedinstvene Rusije, komunista i nacionalističke partije LDPR. Među onima koji su najviše nostalgični prema Sovjetskom Savezu, i za koje se moglo očekivati da će obnavljanje sovjetske sfere uticaja najviše podržati, manje od 10 odsto želi da vidi kako se ruske trupe bore u Ukrajini.

Može li Putin da ubedi Ruse da je rat nužan?

Ako Putin ipak izvrši novu invaziju na Ukrajinu, moraće da ubedi ruski narod da je to bio ispravan potez ili rizikuje da naškodi sopstvenoj popularnosti, koja je i dalje niža nego tokom većine njegovog vremena na funkciji.

Potreban je napor, čak i sa ogromnim državnim medijskim aparatom, da se efikasno promeni javno mnjenje. Naročito, imajući u vidu to da su mediji pod kontrolom ruske vlade naglašavali da Moskva ne planira invaziju.

Naravno, protivljenje javnosti nije uvek ograničavalo Putinove akcije. Rusi nisu želeli rat u Ukrajini i pre aneksije Krima 2014, a ankete pre ruske intervencije u Siriji pokazale su veliki otpor javnosti. Ipak, javno mnjenje se brzo promenilo kako su se događaji na terenu odvijali – a to bi se, u principu, moglo ponoviti.

Kada je ukrajinski predsednik Viktor Janukovič pobegao iz zemlje 2014. usred protesta na Majdanu, ruski državni mediji su se aktivirali. Javno mnjenje prema Ukrajini se veoma brzo pogoršavalo.

Poslednjih godina Putin je pooštrio kontrolu nad ruskim medijima i stavio po strani kritički nastrojene novinare i nezavisne medije.

U međuvremenu, Rusi su manje fokusirani na spoljnu nego na unutrašnju politiku.

Čak i dok su tenzije sa Ukrajinom rasle krajem 2021. manje od pet odsto Rusa širom zemlje je bilo koje spoljnopolitičko pitanje – uključujući poziciju Rusije u svetu, odnose sa Zapadom ili situaciju u Ukrajini – svrstavalo među tri najveća pitanja sa kojima se Rusija suočava.

Ipak, postoji razlog da se misli da obezbeđivanje javne podrške širem sukobu u Ukrajini neće biti tako lako kao što je bilo da se obezbedi odobrenje javnosti za aneksiju Krima.

Istraživanja mnogo pre nego što je Rusija preuzela Krim pokazala su da je većina Rusa mislila da je Krim zapravo ruska teritorija – ali tako Rusi ne vide ostatak Ukrajine. Ljudi su se dosledno protivili aneksiji ukrajinskog regiona Donbas, na primer. A ankete u protekloj deceniji pokazuju da Rusi u stvari ne podržavaju aneksiju Ukrajine da bi ponovo stvorio Sovjetski Savez.

Rusi ne vole tretiranje Zapada kao neprijatelja

Iako se vladavina Vladimira Putina sve više oslanja na sliku Zapada kao neprijatelja, izuzetno mali broj Rusa želi da Rusija tretira Zapad kao takvog.

Samo oko šest procenata širom zemlje smatra da Rusija treba da pristupi Zapadu kao neprijatelju.

U avgustu i decembru Rusi su više bili skloni da Zapad tretiraju kao saveznika (44-46 odsto) ili čak prijatelja (13-15 odsto), a mnogo manje kao rivala (27-31 odsto).

Ankete tokom septembra pred parlamentarne izbore nisu pokazale da ima značajnih neprijateljstva prema Zapadu niti dok je Rusija mobilisala više trupa na ukrajinskoj granici između avgusta i decembra.

Rusi istovremeno ne primećuju da Putin favoritzuje neprijateljski stav prema Zapadu. U decembru je većina rekla da Putin misli da Rusija treba da tretira Zapad kao saveznika (39 odsto) ili prijatelja (11 odsto). To je bio slučaj u svim prethodnim istraživanjima ruskih izbornih studija iz 2003. godine, kada je ovo pitanje prvi put postavljeno.

Istraživanja istovremeno sugerišu i da, iako Rusi ne žele aneksiju Ukrajine ili da se prema Zapadu odnose kao prema neprijatelju, oni misle da je važno da se odupru NATO-u.

Putin je kod kuće naglašavao da je NATO kriv za podizanje tenzija, i čini se da javnost deli ovo mišljenje. Troje od četvoro Rusa misle da će NATO pokušati da oslabi njihovu zemlju ako se Putin tome ne suprotstavi.

Dosledno tokom mnogo godina, istraživanja pokazuju da Rusi vide NATO kao pretnju čak i kada žele dobre odnose sa Zapadom.

Dok se Rusi protive širem sukobu u Ukrajini i radije ne bi pristupili Zapadu antagonistički, suprotstavljanje NATO-u je popularna tema. Verovatno bi strategija tvrdoglavih i dugotrajnih pregovora bila popularnija kod Putinove domaće publike od oružane intervencije. Ali vreme možda ističe.

Autori koji potpisuju tekst: Ora Džon Rojters, profesor političkih nauka na Univerzitetu Viskonsin- Milvoki, Brin Rosenfeld, profesorka na Kornvel univerzitetu, Dejvid Sakonji, profesor političkih nauka na Univerzitetu Džordž Vašington i Katerina Tertičnaja, profesorka komparativne politike na Univerzitetskom koledžu u Londonu.