„Kremlj bi mogao krivično da goni pripadnike opozicije pod izgovorom ekstremizma“: Šta predviđa sporazum UN o borbi protiv sajber kriminala?

Konvenciju protiv sajber kriminala pokrenula je Rusija 2017. godine, a tekst je od tada napredovao uprkos protivljenju EU i SAD.

U analizi za CEPA. org Tobias B. Bačerle, član nemačkog parlamenta i koordinator Komiteta za digitane poslove, ocenjuje da je usvojeni sporazum potvrdio njegove najgore brige.

„Digitalni autoritarizam je pobedio, izgubljena je sloboda interneta i ljudska prava“.

Ovaj loš dogovor, piše Bačerle, doneo je neskrivenu radost i srećne tvitove diplomata.

„Nakon tri godine, ad hoc radna grupa se složila o Konvenciji o sajber kriminalu. Ura!? Nažalost, ne.

Konvencija promoviše stvaranje međunarodnog skupa pravila koja, na prvi pogled, izgleda da dopunjuju borbu protiv kriminala u digitalnom prostoru i prevode je u međunarodno pravo.

Međutim, dogovoreni dokument nema mnogo veze sa ovim pristojnim ciljevima.

Od kada je Moskva prvi put insistirala na Konvenciji o sajber kriminalu 2017. u UN, bilo je jasno da će autokratski tim snova Rusije i Kine iskoristiti pregovore.

Što je najgore, koristili su konvenciju da legitimišu svoje ideje masovnog nadzora.

Mnogi glasovi, uključujući i mene, već su upozorili na ovakav ishod, govoreći da nijedan sporazum nije bolji od lošeg.

Bolje ostati pri statusu kvo nego prihvatiti veliko pogoršanje. Uz svu našu ljubav prema međunarodnoj saradnji, ne treba postići nikakav sporazum samo da bismo se dogovorili.

Ugovor UN ne daje značajne ili dovoljne obaveze u pogledu prava na anonimnost, digitalnu privatnost, bezbednu komunikaciju, šifrovanje, autonomiju samouprave na internetu ili isključenje masovnog nadzora.

Zaštitne mere su nejasne. Oni se pominju samo u trećem poglavlju, a ne u celoj konvenciji.

Takozvana „odredba o hakerima“ doprinosi mojoj zabrinutosti. Kako da se nosimo sa hakerima i IT stručnjacima koji otkrivaju propuste i objavljuju ih?

Ovaj rad je od vitalnog značaja. Otkrivanje ranjivosti je preduslov za njihovo rešavanje – idealno pre nego što budu iskorišćene. Nažalost, članovi 7 i 11 Konvencije o sajber kriminalu ne prave razliku između namere hakera i rukovanja otkrivenom ranjivošću.

Član 35 dozvoljava razmenu podataka bez mera predostrožnosti, ugrožavajući ljudska prava, posebno privatnost i slobodu izražavanja.

Na primer, Rusija bi mogla da zahteva da se podaci pohranjeni u inostranstvu koriste kao elektronski dokazi u krivičnom postupku.

Kremlj bi mogao da se pozove na konvenciju da bi krivično gonio pripadnike opozicije pod izgovorom ekstremizma. Trebalo bi da izbegavamo ovu ulogu digitalnog pomoćnika autoritarnosti.

Sada je hitno potrebna kritička debata o predstojećem glasanju u Generalnoj skupštini UN i o mogućoj ratifikaciji.

Neki bi mogli tvrditi da skoro svaka međunarodna konvencija ima nedostatke i da postizanje sporazuma u ​​geopolitički teškim vremenima predstavlja uspeh multilateralizma.

Naprotiv, ova konvencija o sajber bezbednosti pokazuje da su napadi na slobodu autoritarnih država uspešni.

Natezanje konopa oko naše slobode i ljudskih prava odavno je prešlo u digitalni prostor. Autoritarne države su svesne našeg nedostatka budnosti i to iskorišćavaju.

Sloboda, samouprava i samoopredeljenje u digitalnom prostoru moraju se braniti. Ove vrednosti se ne smeju predati. U digitalnom svetu 21. veka oni su temelj naše demokratije“, piše Bačerle.