„Kremlj zna šta radi, a Evropa ne zna kako da odgovori“: Analiza Edvarda Lukasa o strategiji Putina

Nemci se brinu da bi slanje raketa dugog dometa Taurus u Ukrajinu dovelo do opasne konfrontacije. Ali što se Kremlja tiče, njihova zemlja je već meta, ukazuje u analizi za Cepa.org Edvard Lukas, dugogodišnji dopisnik Ekonomista iz Berlina, Moskve, Beča i baltičkih država i međunarodno priznati stručnjak za špijunažu, subverziju, upotrebu i zloupotrebu istorije.

Ranije ovog leta, CNN je objavio priču o planu za ubistvo izvršnog direktora nemačkog giganta za oružje Rajnmetala, zajedno sa drugim rukovodiocima industrije oružja.

Ta priča je čudno utihnula. Ali ruska aktivnost je nastavljena. Nemački tužioci kažu da istražuju „sumnju na špijunske aktivnosti u sabotažne svrhe“ nakon ponovljenih letova dronom iznad kritične energetske infrastrukture u Šlezvig-Holštajnu.

Ova priča ima nekoliko depresivnih karakteristika.

Bespilotne letelice zuje nedeljama. Smatra se da su lansirani sa trgovačkih brodova u Severnom moru. Bespilotne letelice nemačke policije pokušale su da prate uljeze, ali nisu mogle da dostignu njihovu brzinu od 90 km/h (55 mph).

Ovo nije 1945. kada su savezničke vazdušne snage slobodno letele iznad razbijenih ostataka Trećeg rajha. Nemačka je jedna od najbogatijih zemalja na svetu. Trebalo bi da bolje brani svoj vazdušni prostor.

Niti, čini se, ne može garantovati bezbednost svojih vojnih baza.

Osoblje obezbeđenja pronašlo je rupe u ogradama vodovodnih objekata koji snabdevaju kasarnu koja opslužuje vojni deo aerodroma Keln/Bon u Severnoj Rajni-Vestfaliji.

Hiljadama vojnika i civila je rečeno da piju samo flaširanu vodu nakon prvih izveštaja (kasnije odbačenih) o abnormalnostima.

U Gajlenkirhenu u severozapadnoj Nemačkoj, gde se nalazi NATO-ova flota za vazdušno izviđanje AVACS, komandanti su prošle nedelje poslali kući svo nepotrebno osoblje usred bezbednosnog upozorenja.

Zatim tu je politički sistem. Nemački bezbednosni zvaničnici sa zabrinutošću posmatraju ruske medije i drugu podršku političarima krajnje levice i krajnje desnice.

Nova partija BSW koja nosi ime (i koju je osnovala) Sahra Vagenkneht, tvrdolevičarka iz istočne Nemačke, verovatno će dobro proći na regionalnim izborima 1. septembra.

Ankete pokazuju da BSW dobija 13 odsto u Saksoniji i 18 odsto u Tiringiji. Socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca po anketama imaju sumornih 6-7 odsto u obe države.

Vagenknehtova, koja se pridružila komunističkoj partiji 1989. u trenutku kada se sovjetska marionetska država raspadala, kaže da neće formirati koaliciju ni sa jednom strankom koja podržava vraćanje američkih nuklearnih projektila Nemačkoj.

Nemačka je možda slaba tačka u Evropi, ali ruski nestašluci su rasprostranjeni i u drugim zemljama.

Finska, koja ima možda najotporniju odbranu od bilo koje zemlje NATO-a, doživela je najmanje jedanaest pokušaja provale ovog leta u vodotornjeve. Nije zabeležena nikakva šteta, a krivci nisu identifikovani, pa se postavlja pitanje da li je reč o nespretnom izviđanju ili pokušaju da se „igra po živcima“.

Nedavno je „Mihail Kazanski“, istraživački brod ruske Baltičke flote, narušio finske teritorijalne vode zbog značajnih ometanja GPS signala.

Zločinci su, takođe, bili zauzeti i u Norveškoj. Pojavile su se vesti o sabotaži u aprilu komunikacijskog kabla u vazdušnoj bazi Evenes.

Ovo je dom za osmatračke avione Posejdon-8 i borbene avione F-35. Na arhipelagu Svalbard, gde je Rusija nasledila sovjetska prava na iskop uglja zagarantovana međunarodnim ugovorom, osoblje rudarskih kompanija je istaklo velike sovjetske zastave (tvrdeći da oživljavaju dugogodišnju tradiciju).

Ranije su u rezervatu prirode bespravno podigli veliki pravoslavni krst. Komplikovan status Svalbarda u međunarodnom pravu čini ga glavnom metom ruske taktike „rezanja salame“.

Mali, simbolični upadi mogu izgledati previše trivijalni da bi zaslužili odgovor u punom obimu, ali ako ne izazovu, oni stvaraju opasne presedane i uništavaju odvraćanje.

Evropa ne zna kako da odgovori na ovo. I Kremlj to zna.