„Jezik koji se koristi za opisivanje Palestinaca je genocidan“: Analiza Krisa Mekgrila za Gardijan

Kris Mekgril, nekadašnji dopsinik iz Vašingtona, Johanesburga i Jerusalima u svojoj analizi za Gardijan podseća na izjavu Hercoga: „Cela nacija je ta koja je odgovorna. Ova retorika o civilima koji nisu svesni, nisu uključeni, apsolutno nije tačna. Mogli su da se dignu, mogli su da se bore protiv tog zlog režima“.

Na različite načine, osećanje da su Palestinci kolektivno odgovorni za akcije Hamasa u ubistvu oko 1.300 Izraelaca i otmicama 199 – i stoga zaslužuju ono što im dolazi – odjeknulo je daleko izvan granica Izraela, navodi Mekril.

U SAD, senator Lindzi Grejem pozvao je na veliko uništenje Gaze.

„Ovde smo u verskom ratu. Ja sam sa Izraelom. Uraditi šta se mora kako bi se odbranili. Sravnite sa zemljom to mesto“, rekao je on za Fox News.

U Velikoj Britaniji, urednik Jewish Chronicle, Džejk Valis Sajmons, zauzeo je drugačiji pristup u generalizovanju krivice napisavši da je „veći deo muslimanske kulture u rukama kulta smrti koji sakralizuje krvoproliće“ pre nego što je izbrisao svoj tvit nakon reakcije.

Arijel Kalner, član izraelskog parlamenta iz stranke Likud premijera Benjamina Netanijahua, imao je odgovor. Zahtevao je ponavljanje masovnog proterivanja Arapa 1948. poznatog Palestincima kao Nakba ili Katastrofa.

„Nakba! Nakba koja će zaseniti Nakbu iz 1948.“, rekao je on.

Ostaje da se vidi da li je to plan Izraela nakon što je naredio da više od milion ljudi napusti severnu Gazu dok vojska priprema dalje napade pored bombardovanja i granatiranja u kojima je već ubijeno 2.700 Palestinaca, uključujući 700 dece.

Ali dehumanizujući jezik koji se širi iz Izraela i nekih njegovih pristalica u inostranstvu je poput onog koji se čuo u drugim vremenima i na mestima koji je pomogao da se stvori klima u kojoj se dešavaju strašni zločini.

Šokantni načini na koje je Hamas kasapi izraelske civile, uključujući malu decu, a zatim slavi pokolj, podsetili su me na izveštavanje o genocidu u Ruandi pre tri decenije.

Hutu milicioneri su uživali u ubistvu oko 800.000 Tutsija, uključujući komšije i decu, na nezamislivo užasne načine. Čak i godinama kasnije u zatvoru, neki se nisu pokajali.

Posledice napada Hamasa takođe podsećaju na genocid iz 1994. u jeziku koji se koristi ne samo o ubicama već i o Palestincima uopšte, iako ne po prvi put.

Oni koji su vodili i izvršili genocid u Ruandi često su na jeziku Tutsija opisaivani kao autsajderi i uljezi, a ubijanje kao čin samoodbrane. Ako mi to ne uradimo njima, oni će to učiniti nama.

Tutsiji su omalovažavani kao „bubašvabe“, reč na koju se takođe pozvao tadašnji šef izraelskih odbrambenih snaga da bi opisao Palestince. Drugi izraelski politički, vojni i verski lideri su u različito vreme opisivali Palestince kao „rak“, „štetočine“ i pozivali da budu „uništeni“. Često se prikazuju kao zaostali i kao teret za zemlju.

Iako Izrael nije otkrio svoje planove za Gazu, Palestinci se prirodno plaše još jednog etničkog čišćenja kakvog Kalner zagovara s obzirom na njihovu istoriju. Palestinski izaslanik pri Ujedinjenim nacijama Rijad Mansur optužio je Izrael za dehumanizaciju i akcije u Gazi poslednjih dana koje su „ništa manje nego genocidne“.

Daleko je od Ruande i svako poređenja će nekima izgledati nečuveno. Ali kao što oni koji insistiraju na tome da novinske organizacije Hamas nazivaju teroristima implicitno priznaju, jezik je bitan.

Istaknuti izraelski novinar i radio voditelj, David Mizrahi Verthaim, pozvao je na masovno puštanje krvi.

„Potreban nam je nesrazmeran odgovor… Ako se svi zarobljenici odmah ne vrate, pretvorite pojas Gaze u klanicu. Ako im dlaka padne sa glave – pogubite obezbeđenje zatvorenika. Prekršite bilo koju normu, na putu do pobede“, napisao je na mreži X.

Drugi su bili labaviji u svom jeziku.

Kada je izraelski ministar odbrane Joav Galant naredio „potpunu opsadu“ pojasa Gaze „bez struje, bez hrane, bez goriva, sve je zatvoreno“, rekao je: „Mi se borimo protiv ljudskih životinja i postupamo u skladu sa tim“.

Možda je Galan mislio samo na Hamas, ali nije to rekao i to je ostavilo mnogo prostora za one koji bi išli dalje.

WATCH: THIS IS WHAT A GENOCIDE LOOKS LIKE! pic.twitter.com/jcmS0EXPkU

— Sulaiman Ahmed (@ShaykhSulaiman) October 18, 2023

Izraelske odbrambene snage su objavile na mreži X: „Ili stojite uz Izrael ili stojite uz terorizam“.

Republikanska kongresmenka Mardžori Tejlor Grin napisala je na Tviteru: „Svako ko je propalestinski je pro-Hamas“.

To je bilo osećanje koje je dovelo SAD u ratove zbog kojih većina Amerikanaca sada žali, ali je to bio mentalitet koji je takođe naveo američke vojnike da počine ratne zločine.

Neke od ovih izjava možda nisu ništa drugo do reakcije u žaru trenutka kao prirodna reakcija na šokantan zločin. Nešto od toga svakako ima. Ali u Izraelu, oni padaju na tlo koje je plodno decenijama diskursa dehumaniziranja Palestinaca.

Godinama su izraelski lideri zagovarali etničko čišćenje, eufemistički nazvano „transfer“, sa diskursom koji Palestince prikazuje kao lažni narod bez istorije koja je važna. Netanjahu je 1989. žalio jer je Izrael propustio priliku, koju je globalna pažnja privukla kineska represija prodemokratskih protesta na trgu Tjenanmen, da „izvrši masovna proterivanja među Arapima sa (okupiranih) teritorija“.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da značajan broj Izraelaca Arape smatra „prljavim“, „primitivnim“ i da ne vrednuju ljudski život. Generacije izraelske školske dece bile su prožete idejom da su Arapi uljezi i da se samo tolerišu zahvaljujući Izraelu.

Studija o izraelskim udžbenicima iz 2003. koju je sproveo Hebrejski univerzitet u Jerusalimu pokazala je da su Arapi uglavnom prikazani „sa kamilom, u Ali Babinoj haljini“.

„Oni Arape opisuju kao podle i devijantne i kriminalne, ljude koji ne plaćaju poreze, ljude koji žive od države, ljude koji ne žele da se razvijaju. Jedina reprezentacija je kao izbeglice, primitivni farmeri i teroristi. Nikada ne vidite palestinsko dete ili doktora ili učitelja ili inženjera ili modernog farmera“, navodi se u studiji.

Tokom druge intifade 2002. list u Tel Avivu Jedioth Ahronoth objavio je pismo izraelske dece pod naslovom: „Dragi vojnici, molim vas ubijte mnogo Arapa“. List navodi da su desetine takvih pisama poslali đaci.

Neka od te iste dece sada sprovode okupaciju na Zapadnoj obali gde su izraelski doseljenici uglavnom imali slobodne ruke da isteraju Palestince sa njihove zemlje i napuste njihova sela, a ponekad i da tuku i ubijaju. A neki će se uputiti u Gazu, zaključuje Kris Megril.