Za ozbiljniji napredak šest država Zapadnog Balkana prema Evropskoj uniji potrebno je ukloniti nesuglasice i prepreke koje postoje među njima, kazao je novoimenovani visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Kristijan Šmit na 14. Dubrovnik forumu na panelu „Međunarodna zajednica i Zapadni Balkan: Kako okončati karantin?“.
Šmit je poručio da članstvo Bosne i Hercegovine u EU mora da ostane na političkoj agendi, koja je, kako je naveo, izgubila na snazi u proteklim godinama, i sada je vreme da to pitanje vratimo u politički fokus kako bi u narednim godinama uočili rezultate.
Onima koji i danas, kaže Šmit, „gaje fantazije kako bi bilo dobro menjati granice ili stvoriti nove države“, poručio je da je gotovo.
„Kada pogledamo BiH, vidimo da unutrašnji problem koji postoji nije između većine i manjine, nego problem između tri konstitutivna naroda, i ostalih. Kada iz današnje perspektive pogledamo Dejtonski sporazum, vidimo da bi se neki njegovi delovi mogli sročiti drugačije, ipak danas imamo Sporazum takav kakav je“.
Ključno pitanje za EU jeste treba li da zadrži šest država Zapadnog Balkana na okupu te među njima sprovede delimične integracijske procese koji bi mogli dovesti i do takozvanog velikog šengena.
“Sjedinjene Američke Države su u prošlosti u kritičnim trenucima napravili puno za Zapadni Balkan, nekada više nego Evropljani, kojima je trebalo više vremena da shvat šta treba napraviti“, dodao je Šmit koji dužnost preuzima 1.avgusta.
Posebno je upozorio na važnost ulaganja u mlađe generacije kroz obrazovanje, jer, kako je kazao, imaju potencijal ubrzavanja procesa pomirenja, kako u BiH tako u celom regionu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.