Kritičari su izdajnici

Optužbe o izbornoj krađi na prethodnom glasanju 2011, dovele su do masovnih protesta protiv Putina. Međutim, usledio je obračun sa demonstrantima, pa je opozicija, uz pojačani nacionalni entuzijazam zbog aneksije Krima, dodatno marginalizovana.

Ruska opoziciona partija Parnas poziva Moskovljane da na parlamentarnim izborima u septembru glasaju za promene. “Politika vlasti je uzrokovala propast privrede, zbog čega su naši građani sve siromašniji“, ističe bivši premijer Mihail Kasjanov, lider Parnasa.

Pristalice Parnas-a kritikuju Putinovu politiku. “Nasumično bombardovanje mirnih građana Sirije je čista ludost. Rat s Ukrajinom, ja sam protiv toga. Zbog toga jedino mogu da podržavam kandidate Parnas-a“, kazao je za VOA neimenovani pristalica opozicije. Međutim, neki smatraju da opozicija nije dovoljno jaka da vodi državu. “Lično ne verujem ni vladi, niti opoziciji. Ali ako bi se pojavila dobra, snažna opozicija, mogao bih da je podržim“.

Andrej Zubov je izgubio posao u Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose, kada je uporedio rusku aneksiju Krima sa nacističkom Nemačkom. “Smatram da mi je dužnost, kao građanin i naučnik, koji shvata razvoj političkog procesa, ne samo da posmatram i opisujem, već i da učestvujem u političkom procesu, da ne bismo dozvolili da se totalitarna diktatura vrati u ovu zemlju“, kaže Zubov.

Ruska vladajuća partija uživa podršku nacionalista zbog Krima, ali i zbog vojnih akcija, dok državni mediji potpuno ignorišu kritičare ili ih nazivaju izdajnicima. “Opozicija priča u prazno. Ništa ne radi za narod. U međuvremenu, vidi se kako je grad očišćen za narod“, ističe Svetlana Apolonova, pristalica vladajuće stranke.

„Nečuveno ubistvo opozicionog lidera Borisa NJemcova prošle godine, samo nekoliko metara od Kremlja, zabrinulo je Putinove protivnike. Međutim, pristalice Kremlja bar do sada su mnogo više cenile ono što smatraju snažnim liderstvom, nego što su bile zabrinute povodom puta kojim vlasti vode Rusiju“, zaključuje VOA.